Bolesti zavisnosti i porodica

Kada neko u porodici ima problem sa alkoholom, drogom, lekovima ili kockanjem, posledice osećaju i njegovi bližnji. Menja se način na koji razgovaraju, raspolažu novcem, dele obaveze i planiraju dan. Svakodnevne teme sve češće potiskuju brige o tome gde je osoba, u kakvom će stanju doći kući i da li ponovo krije neki dug.

Bližnji često preuzimaju obaveze, vraćaju dugove, proveravaju telefon ili opravdavaju izostanke pred poslodavcem. Pokušavaju da spreče novu svađu i zaštite porodicu od dodatne štete. Ipak, postupak koji danas smiri situaciju ne mora dugoročno pomoći osobi da potraži lečenje.

Zavisnost nije moguće objasniti krivicom jednog člana porodice, a podrška bližnjih ne može zameniti stručno lečenje. Porodica može da reaguje na promene koje se ponavljaju, zaštiti ugrožene članove i ponudi pomoć pri zakazivanju pregleda. Podrška je potrebna i njoj.

Zakazivanje pregleda, prevoz do klinike i dogovorena pomoć tokom oporavka mogu doprineti lečenju. Ponavljano davanje gotovine kada postoji opravdana sumnja da će biti potrošena na drogu ili kockanje, kao i prikrivanje svake nove posledice, mogu olakšati nastavak istog ponašanja. Odluku treba sagledati prema okolnostima, posebno kada su ugroženi deca, zdravlje ili zajednička imovina.

Kako zavisnost menja funkcionisanje porodice?

U početku nije uvek jasno šta se događa. Promene raspoloženja, povlačenje, kašnjenja, problemi na poslu ili iznenadna potreba za novcem mogu se pripisati stresu i prolaznoj krizi. Jedan događaj obično nije dovoljan za zaključak, ali niz promena koje se ponavljaju zahteva pažnju.

Kako problem napreduje, porodica počinje da se prilagođava nepredvidivosti. Partner preuzima račune i obaveze. Roditelji pokušavaju da nadoknade dugove odraslog deteta. Deca osluškuju raspoloženje odraslih pre nego što bilo šta pitaju. Porodični život se postepeno organizuje prema tome da li je osoba tog dana trezna, dostupna i spremna da ispuni dogovor.

Takvo prilagođavanje često je pokušaj da se održi svakodnevni život, a ne svesna odluka da se problem podrži. Teškoće nastaju kada privremeno preuzimanje obaveza postane trajno i kada više niko ne zna kako da izađe iz tog načina funkcionisanja.

Poverenje se ne gubi odjednom

Poverenje obično slabi kroz niz naizgled manjih događaja. Osoba obeća da će doći kući, ali se ne pojavi. Kaže da nije koristila drogu, a porodica kasnije sazna suprotno. Pozajmi novac za račun, a potroši ga na alkohol, supstancu ili kockanje. Kada se to ponavlja, bližnji počinju da sumnjaju čak i onda kada dobiju tačnu informaciju.

Proveravanje telefona, skrivanje novca i ponavljanje istih pitanja tada postaju svakodnevica. Osoba sa zavisnošću to doživljava kao kontrolu, dok porodica smatra da bez provere više ne može da se zaštiti. Dom se pretvara u prostor nadzora, optužbi i odbrane, a stvarni razgovor postaje sve teži.

Ako su poricanje i prikrivanje važan deo problema, korisno je razumeti zašto osoba sa zavisnošću može lagati i negirati očigledne posledice. Razumevanje razloga ne znači opravdavanje neistine, već pomaže porodici da razgovor usmeri na konkretno ponašanje i njegove posledice.

Za obnavljanje poverenja potrebno je vreme. Bližnji se postepeno oslanjaju na ono što se ponavlja u praksi: ispunjene dogovore, preuzete obaveze i otvoren razgovor o teškoćama. Samo obećanje obično nije dovoljno.

Finansijski problem nije samo cena supstance

Finansijske posledice ne završavaju se na trošku alkohola, droge ili lekova. Izostanci sa posla, smanjen prihod, pozajmice i prodavanje stvari mogu ugroziti celo domaćinstvo. Kod zavisnosti od kocke porodica ponekad tek kasnije sazna za gubitke i dugove. Novac potreban za račune, hranu ili druge osnovne potrebe može biti potrošen na kockanje.

Porodica najčešće vraća dug da bi zaustavila pritisak poverilaca, sprečila svađu ili zaštitila zajedničku imovinu. Neke odluke o zajedničkim dugovima mogu zahtevati hitnu stručnu ili pravnu pomoć. Ipak, vraćanje duga ne bi trebalo da postane automatski odgovor posle svake nove krize.

Pre odluke o novcu razmotrite šta njome postižete. Plaćanje pregleda direktno klinici ima drugačiju svrhu od davanja gotovine bez dogovora. Kod zajedničkih dugova treba proceniti i posledice po ostale članove domaćinstva, uz stručni savet kada je potreban.

Dugotrajna neizvesnost iscrpljuje i ostale članove

Život uz zavisnost drži porodicu u stanju stalne pripravnosti. Zvuk telefona kasno uveče, kašnjenje ili promena tona glasa mogu pokrenuti strah da se ponovo nešto dogodilo. Vremenom se javljaju problemi sa spavanjem, iscrpljenost, ljutnja, teškoće sa koncentracijom i povlačenje iz društvenog života.

Neki članovi prestanu da odlaze na odmor, izbegavaju prijatelje jer ne žele da objašnjavaju porodičnu situaciju ili zanemare sopstveno zdravlje. Njihov dan više nije organizovan prema sopstvenim potrebama, već prema ponašanju druge osobe.

I članovi porodice mogu da potraže stručnu pomoć, čak i kada bliska osoba još odbija pregled. Razgovor sa stručnjakom može pomoći da sagledaju rizike, pripreme naredne korake i dobiju podršku za sopstvenu iscrpljenost. Ne moraju svaku važnu odluku donositi tek kada nastane nova kriza.

Kako zavisnost utiče na decu, adolescente i partnera?

Posledice nisu iste za sve članove porodice. Odrasla osoba može imati više mogućnosti da potraži pomoć ili se udalji iz sukoba, iako ni njoj to nije uvek jednostavno ili bezbedno. Dete zavisi od odraslih i često nema ni informacije ni mogućnost da se udalji iz situacije. Partner, sa druge strane, neretko istovremeno pokušava da zaštiti decu, sačuva prihode i održi odnos.

Kada roditelj ima problem sa zavisnošću

Deca mogu primetiti da se u kući nešto promenilo i pre nego što razumeju o čemu je reč. Čuju svađe, vide promene raspoloženja i osećaju napetost čak i kada odrasli pokušavaju da je sakriju. Bez objašnjenja prilagođenog uzrastu, dete može doneti pogrešan zaključak da je ono izazvalo problem.

Detetu treba mirno i jasno reći da nije krivo za problem roditelja i da nije njegov zadatak da ga izleči. Objašnjenje prilagodite uzrastu, bez poricanja onoga što dete svakodnevno vidi. Možete, na primer, reći: „Tata ima problem zbog kojeg se drugačije ponaša. Ti nisi ništa skrivio. Odrasli traže pomoć, a ti uvek možeš da mi kažeš kada si uplašen.“ Takvu poruku treba uskladiti sa stvarnom situacijom u porodici.

U nekim porodicama starije dete počinje da kuva, vodi računa o mlađem bratu ili sestri, smiruje roditelja i prikriva problem pred nastavnicima. Takva zamena uloga ponekad spolja izgleda kao zrelost, ali dete zapravo preuzima teret koji mu ne pripada. Kada su njegova sigurnost, osnovna nega ili emocionalna stabilnost ozbiljno ugroženi, zaštita deteta ima prednost nad čuvanjem porodične tajne.

Kada postoji sumnja da adolescent koristi alkohol ili drogu

Pad školskog uspeha, novo društvo, tajnovitost ili nagle promene raspoloženja mogu pratiti adolescenciju, ali i brojne druge teškoće. Zato jedan znak nije dovoljan za zaključak. Veću pažnju zahtevaju promene koje se javljaju zajedno, traju i utiču na školu, odnose, novac, spavanje ili bezbednost mladog čoveka.

Razgovor ne treba započeti optužbom: „Znam da se drogiraš.“ Ako se dogodilo sledeće, razgovor možete započeti ovako: „U poslednje tri nedelje nekoliko puta nisi došao kući kada smo se dogovorili, iz škole su zvali zbog izostanaka i primećujemo da ti često nedostaje novac. Zabrinuti smo i želimo da utvrdimo šta se događa.“

Cilj nije da adolescent bude primoran da prizna nešto tokom prvih pet minuta, već da roditelj jasno pokaže da vidi promene, da neće ignorisati rizik i da je spreman da organizuje stručnu procenu.

Kada partner pokušava da održi privid normalnog života

Partner često nosi posledice koje drugi ne vide. Odlazi na posao posle neprospavane noći, smišlja objašnjenja za izostanak sa porodičnih okupljanja i pokušava da pred decom održi uobičajenu rutinu. Iako spolja može delovati da se snalazi, istovremeno može biti iscrpljen, uplašen ili usamljen.

Upotreba alkohola ili droge ne opravdava pretnje, fizičko ili seksualno nasilje, uništavanje imovine niti ugrožavanje dece. Partner nije dužan da ostane u opasnoj situaciji da bi pokazao podršku. Zaštitu sebe i dece ne treba odlagati do trenutka kada druga osoba pristane na lečenje.

Kada ne treba čekati razgovor ili zakazani pregled

Odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć ako osoba ne može da se probudi, diše veoma sporo ili otežano, ima napad sa grčenjem tela ili je izrazito zbunjena. Kod sumnje na predoziranje ne čekajte da simptomi prođu sami.

Ako postoji neposredna opasnost da osoba povredi sebe ili druge, nasilje ili ugrožavanje deteta, uključite odgovarajuće hitne službe, a kod pretnji i nasilja i policiju. Ako je bezbedno da ostanete uz osobu, pratite uputstva dispečera.

Kada pomoć počinje da održava problem?

Granica između podrške i preuzimanja tuđe odgovornosti nije uvek očigledna. Isti postupak može u jednoj situaciji zaštititi porodicu, a u drugoj omogućiti da se obrazac nastavi. Zato odluke treba vezati za njihov cilj i posledicu, a ne samo za trenutni osećaj olakšanja.

Podrška može biti zakazivanje konsultacije, prevoz do klinike, pratnja na pregled ili direktno plaćanje dogovorene zdravstvene usluge. Važan je i razgovor bez vređanja, uz pravila koja štite članove domaćinstva. Takva pomoć ima konkretnu svrhu i ne zahteva da porodica preuzme svaku obavezu druge osobe.

Pomoć počinje da održava problem kada iznova uklanja posledice, a ništa se ne menja. To se, na primer, događa kada porodica mesecima odlaže pregled oslanjajući se na novo obećanje, opravdava izostanke pred poslodavcem i rodbinom, vraća svaki dug ili daje gotovinu iako postoji osnovana sumnja da će biti zloupotrebljena. Trpljenje pretnji, ucena ili nasilja nije uslov da biste nekome pružili podršku.

Razlika se ponekad vidi tek kada se postavi konkretno pitanje: da li ovaj postupak povećava bezbednost i vodi ka promeni ili samo uklanja današnji problem do sledeće krize? Odgovor neće uvek biti jednostavan. Direktno plaćanje pregleda, na primer, nije isto što i davanje novca bez dogovora, kao što privremeno preuzimanje obaveze radi zaštite deteta nije isto što i trajno preuzimanje odgovornosti umesto odrasle osobe.

Ako postoje zajednički dugovi, maloletna deca, nasilje ili ozbiljno narušeno zdravstveno stanje, odluke ne treba donositi samo na osnovu ovih primera. U takvim okolnostima potrebna je odgovarajuća medicinska, psihološka, socijalna ili pravna podrška.

Obrazac u kojem potrebe i krize jedne osobe počnu da određuju gotovo svaki postupak njenog bližnjeg često se opisuje terminom suzavisnost. Taj izraz ne znači da je porodica izazvala zavisnost niti da je svaki požrtvovan postupak pogrešan. Koristi se da bi se lakše prepoznalo kada briga za drugoga potisne sopstvenu bezbednost, zdravlje i granice.

Kako postaviti granice koje se mogu sprovesti?

Granica nije pokušaj da se drugom osobom upravlja. Ona opisuje šta ćete vi uraditi da biste zaštitili sebe, decu, dom ili zajedničke finansije ako se određeno ponašanje nastavi.

Umesto široke pretnje „Ako još jednom uradiš isto, gotovo je“, granica treba da bude konkretna:

1. „Neću ti davati gotovinu, ali ću platiti zakazani pregled direktno klinici.“
2. „Ako se u domu koristi droga i deca su ugrožena, odvešću ih na bezbedno mesto i potražiću pomoć.“
3. „Neću zvati poslodavca i izmišljati razlog tvog izostanka.“
4. „Razgovaraću sa tobom kada nisi pod dejstvom. Ako počne vređanje ili pretnja, razgovor se završava.“

Granica koju niko ne može ili ne namerava da sprovede brzo gubi smisao. Zbog toga je bolje postaviti jednu ili dve realne granice nego izreći deset ultimatuma u afektu. Kada je to bezbedno i moguće, članovi porodice treba da usaglase pravila. Ako očekujete pretnje ili nasilje, granice planirajte uz stručnu podršku i nemojte ulaziti u razgovor koji vas izlaže opasnosti.

Više praktičnih smernica nalazi se u tekstu Kako pomoći osobi koja ima problem sa zavisnošću?.

Kako započeti razgovor o lečenju?

Za razgovor odaberite trenutak kada osoba nije pod dejstvom supstance, uznemirena ili agresivna. Obezbedite dovoljno vremena i privatnosti. Okupljanje većeg broja članova porodice bez prethodnog stručnog plana može pojačati osećaj pritiska i otežati razgovor.

Koristan okvir ima četiri dela:

1. Recite šta ste konkretno primetili. Navedite događaje, datume ili promene, bez dijagnoze i etiketa.
2. Objasnite posledicu. Recite kako ponašanje utiče na decu, poverenje, novac ili sigurnost u kući.
3. Ponudite jedan sledeći korak. To može biti poziv stručnom timu, zakazivanje procene ili odlazak na konsultaciju.
4. Saopštite granicu. Jasno recite šta više nećete raditi ako osoba odbije pomoć i nastavi isto ponašanje.

Na primer:

„Dva puta ove nedelje nisi došao kući, novac za račun je nestao i juče nisi mogao da odeš na posao. Zabrinuti smo za tvoje zdravlje i za sigurnost u kući. Spremni smo da danas zajedno pozovemo stručni tim i zakažemo procenu. Nećemo ti više davati gotovinu niti prikrivati izostanke.“

Porodica ne mora da pobedi u raspravi niti da dokaže svaku sumnju pre nego što zatraži savet. Dovoljno je da postoje ponovljene promene koje narušavaju zdravlje, odnose, obaveze ili bezbednost.

Zašto vrsta zavisnosti menja procenu rizika?

Posledice po porodične odnose mogu biti slične, ali se medicinski rizici razlikuju. Nagli prekid alkohola nakon dugotrajnog obilnog pijenja može izazvati ozbiljnu apstinencijalnu krizu, odnosno tegobe nakon prestanka uzimanja, uključujući napade i tešku zbunjenost. Zato prekid treba planirati sa lekarom.

Benzodiazepini su grupa lekova koji se, između ostalog, propisuju za anksioznost i nesanicu. Osoba koja ih redovno uzima ne treba naglo i samostalno da prekida terapiju. Lekar određuje da li je potrebno postepeno smanjivanje doze i kako će ono izgledati. Fizička zavisnost, odnosno prilagođavanje organizma leku, može nastati i uz propisanu primenu i nije sama po sebi isto što i poremećaj upotrebe leka.

Kod opioida, među kojima su heroin i neki lekovi protiv bolova, posebnu opasnost predstavlja predoziranje sa usporavanjem disanja. Kod kockanja porodica se često suočava sa skrivenim dugovima i trošenjem novca namenjenog domaćinstvu.

Porodica ne treba samostalno da organizuje prekid uzimanja supstance ili određuje lekove. Detoksikacija podrazumeva medicinsko zbrinjavanje tokom prekida upotrebe i sprovodi se prema proceni zdravstvenog tima. To što je osoba trenutno budna i razgovara nije dovoljno da se zaključi da nema rizika. Stručna procena obuhvata vrstu supstance, trajanje i učestalost korišćenja, kombinovanje sa drugim supstancama ili lekovima, zdravstveno stanje i ranije pokušaje prekida.

Informacije o pojedinačnim programima dostupne su na stranicama o lečenju zavisnosti od benzodiazepina, lečenju heroinske zavisnosti i drugim oblicima lečenja bolesti zavisnosti.

Šta se menja kada lečenje počne?

Početak lečenja ne uklanja odmah posledice prethodnih meseci ili godina. Osoba u oporavku može očekivati da joj se ponovo veruje, dok partner ili roditelj i dalje strahuje da će se problem ponoviti. Zbog toga je potrebno razgovarati i o očekivanjima, granicama i načinu na koji će se poverenje postepeno obnavljati.

Poverenje se obnavlja kroz ponašanje koje se ponavlja: dolazak na dogovorene razgovore, poštovanje obaveza, otvorenost u vezi sa teškoćama i spremnost da se pomoć zatraži pre nove krize. Porodica istovremeno uči da pruži podršku bez preuzimanja svakog koraka oporavka.

Uključivanje porodice može doprineti jasnijoj komunikaciji i dogovoru o odgovornostima. Ne podrazumeva da se svaki odnos mora sačuvati po svaku cenu. Zajednički razgovori i porodična terapija planiraju se prema potrebama i bezbednosti učesnika.

Kada i porodici treba stručna pomoć?

Ne treba čekati da osoba sa zavisnošću prva prihvati lečenje. Stručna konsultacija korisna je kada se svaki razgovor završava svađom, kada članovi porodice ne mogu da se usaglase oko granica, kada se dugovi ponavljaju, kada su deca izložena ozbiljnom stresu ili kada niko više ne zna šta je pomoć, a šta prikrivanje posledica.

Takav razgovor nije obuka za kontrolisanje druge osobe. Njegova svrha je da porodica razume rizike, zaštiti svoje članove i pripremi naredne korake ako osoba prihvati procenu ili nastavi da odbija pomoć. U neposredno opasnoj situaciji treba kontaktirati nadležne hitne službe.

Oporavak porodice tokom lečenja zavisnosti

Bolesti zavisnosti menjaju način na koji porodica donosi odluke, razgovara i doživljava sigurnost. Zbog toga oporavak ne podrazumeva samo prestanak korišćenja supstance ili kockanja. Potrebno je ponovo uspostaviti granice, vratiti odgovornost svakom članu i graditi poverenje tempom koji potvrđuju postupci, a ne obećanja.

Porodica može biti važan oslonac tokom oporavka, ali su i njenim članovima potrebni odmor, podrška i prostor za sopstveni život. Ako ne znate kako da započnete razgovor, kako da reagujete na odbijanje pomoći ili koji oblik procene odgovara trenutnoj situaciji, možete kontaktirati stručni tim MedTiM klinike radi informacija o dostupnim programima lečenja i narednim koracima.

Medicinska napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti individualnu procenu zdravstvenog stručnjaka. U hitnoj ili neposredno opasnoj situaciji potrebno je kontaktirati nadležnu hitnu službu.