Šta je bolje uzimati – bensedin ili bromazepam? Koji lek brže deluje? Koji lek ima jača dejstva? Da li možda bromazepam ili bensedin imaju ista dejstva? Zašto se uopšte uzimaju bensedin ili bromazepam? U čemu se uopšte sastoji i da li, osim naziva, postoji bromazepam ili bensedin razlika? Ovo su neka od najčešćih pitanja koja se javljaju među ljudima koji uzimaju ili razmišljaju o upotrebi ovih benzodiazepina.
Anksioznost, pored depresije, predstavlja jedan od najčešćih mentalnih problema današnjice. Procenjuje se da više od 30 odsto osoba pati od anksizonosti u nekom periodu života. Ovaj mentalni poremećaj može pogoditi svakoga, nevezano od pola, uzrasta, imovinskog stanja, ekonomsko-društvenog statusa i slično.
Velika većina ljudi, kako bi ublažila simptome anksioznog poremećaja, poseže za lekovima protiv anksioznosti (anksiolitici). Tačnije, u pitanju su lekovi za smirenje, među kojima su najpopularniji medikamenti iz grupe benzodiazepina. Da budemo još precizniji – benzodiazepini su najčešće prepisivani lekovi za smirenje danas. Ova grupa lekova se prepisuje radi tretiranja brojnih stanja kao što su napadi panike, pomenuta anksioznost i anksiozni poremećaji, nesanica i slično.
Širok je spektar lekova koji ulaze u grupu benzodiazepina. Između ostalih, tu se svrstavaju Ksanaks (Xalol), Rivotril (Klonazepam), Lorazepam (Ativan), ali dva najpopularnija benzodiazepina su svakako Bensedin i Bromazepam.
U ovom tekstu ćemo detaljnije razmotriti razliku između ova dva benzodiazepina. Tačnije, videćemo šta je “sigurnije” uzimati – bromazepam ili bensedin, i čiji efekti su bolji po pitanju ublažavanja simptoma anksioznosti i drugih poremećaja zbog kojih se ovi lekovi prepisuju.
Bensedin ili bromazepam – Šta ovi lekovi, zapravo, predstavljaju?
Kada se postavi pitanje, koji lek je bolji “bensedin ili bromazepam”, potrebno je najpre uvideti prirodu ovih supstanci. Kao što smo rekli, i bromazepam i bensedin pripadaju klasi medikamenata koji se nazivaju benzodiazepini.
Benzodiazepini su grupa lekova koji usporavaju aktivnost mozga i centralnog nervnog sistema. Najčešće se koriste za lečenje anksioznosti i drugih sa anksioznošću povezanih stanja (napadi, epilepsija…). Ovi lekovi su legalni, strogo regulisani i kontrolisani, i dostupni su samo na recept.
Svi benzodiazepini treba da se uzimaju na način i u vremenskom periodu koji je lekar prepisao. Nažalost, u Srbiji, kao i u državama regiona, naširoko je rasprostranjena praksa samomedikacije, odnosno uzimanja ovih lekova na svoju ruku, bez lekarske kontrole, što dovodi do tolerancije, zloupotrebe i zavisnosti od benzodiazepina. S druge strane, bez obzira na to što je upotreba ovih lekova legalizovana, svi benzodiazepini imaju veliki adiktivni potencijal. To znači da oni mogu izazvati zavisnost i imati opasna neželjena dejstva, čak i ako se koriste na način predviđen lekarskim uputom.
Benzodiazepini, bez obzira na to da li je u pitanju bromazepam ili bensedin, čine vaš nervni sistem manje aktivnim. Odnosno, benzodiazepini, kao depresantski lekovi, usporavaju poruke koje se šalju neprekidno između mozga i tela. Benzodiazepini ubrzavaju proizvodnju tzv. GABA neurotransmitera (gama-aminobuterna kiselina) čiji je zadatak da uspori aktivnosti centralnog nervnog sistema.
Bromazepam ili bensedin – Dejstvo benzodiazepina
Bez obzira na to da li je u pitanju bensedin ili bromazepam, svi benzodiazepini, načelno posmatrano, imaju sledeće dejstvo:
- Anksiolitičko dejstvo – benzodiazepini se u najvećoj meri koriste, kako smo i istakli, radi ublažavanja ili smirivanja simtpoma anksioznosti (nervoza, nemir, tenzija, napetost, uznemirenost);
- Sedativno dejstvo – ovo je glavni efekat benzodiazepina, a odnosi se na umirujuće, smirujuće dejstvo;
- Hipnotičko dejstvo – ovaj efekat ne treba povezivati ni sa kakvom hipnozom, već sa uspavljujućim dejstvom benzodiazepina;
- Amnestičko dejstvo – benzodiazepini mogu prviremeno blokirati formiranje novih sećanja (anterogradna amnezija);
Bensedin ili bromazepam – Šta je bensedin?
Kada želimo da sagledamo koja je bromazepam ili bensedin razlika, pogledajmo prvo šta je bensedin. Iako se bensedin nekada koristio samo među starijim stanovništvom, danas je ovaj benzodiazepin sve popularniji kod mlađih populacija. Jedan je od najčešće prepisivanih lekova za smirenje u Srbiji i regionu, ali i u svetu.
Drugi nazivi za bensedin su Valium ili Diazepam. Tačnije, diazepam je aktivna supstanca u bensedinu po kojoj je ovaj lek i poznat. Bensedin se prepisuje radi lečenja anksioznosti, napada i paničnih napada. Bensedin deluje tako što se vezuje za hemijske receptore gama-aminobuterne kiseline (GABA) u mozgu, usporavajući aktivnosti CNS-a. Upravo zato dolazi do smanjenja anksioznosti i usporavanja moždanih aktivnosti.
Bensedin je lek sa kratotrajnim delovanjem, a njegovi efekti se uglavnom osećaju u roku od 30 do 60 minuta nakon uzimanja. Prosečna dnevna doza se kreće od 4 mg do 40 mg. Sedativna, odnosno umirujuća svojstva bensedina su glavni razlog zašto se ovaj lek veoma često koristi.
Ako se bensedin uzima duže nego što je prepisano ili se koristi u većim dozama, onda je to zloupotreba ovog leka, koja u velikom broju slučajeva dovodi do tolerancije, fizičke i psihičke zavisnosti. Štaviše, ako se koristi i na način predviđen lekarskim uputom, osoba može postati zavisna od bensedina. Osim toga, velika i laka dostupnost ovog leka (čak i na ulici) čini da zloupotreba bensedina bude još veća.
Kada osoba uzima bensedin, ona se oseća tako da misli da su svi njeni problemi nestali – ali to je samo privremeni efekat. Većina ljudi počinje sa redovnom i dozvoljenom dozom, ali oni se veoma brzo privikavaju na efekte ove supstance. To je početni korak ka uzimanju većih doza i izgradnji tolerancije i zavisnosti.
Bromazepam ili bensedin – Šta je bromazepam?
Često ljudi umesto “bromazepam”, pogrešno izgovaraju naziv ovog benzodiazepina kao bromazepaN. Zato se neretko i može čuti pitanje šta je bolje – bromazepaN ili bensedin? Sve u svemu, sada ćemo malo detaljnije da se pozabavimo ovim benzodiazepinom.
Bromazepam je derivat benzodiazepina. On se na tržišti može naći i pod drugim nazivima kao što su Lexotan, Lexilium, Lectopam, Brazepam, Lexaurin, Somalium, Rekotnil, Lexotanil. Bromazepam se često prepisuje i koristi kao lek protiv anksioznosti. I kada govorimo o tome šta je bolje uzimati “bensedin ili bromazepam”, odmah na startu možemo reći da su efekti i posledice uzimanja bromazepama manje-više slične kao kod bensedina. Isto tako, bromazepam se može primeniti i kao premedikacija pre manje opreacije ili hirurškog zahvata.
Poput bensedina, bromazepam je dostupan u obliku tablete. Sličnost sa bensedinom ogleda se u tome što veoma lako može dovesti do zavisnosti. Zavisnost od bromazepama obično se javlja ako se uzimaju veće doze ovog leka ili u periodu dužem od vremenski propisanog (zloupotreba). Zavisnička svojstva bromazepama su toliko jaka da ovaj lek, poput bensedina, može izazvati adikciju čak i ako se koristi u terapijskim dozama.
Zato, kada se postavlja pitanje koliko dugo treba uzimati bromazepam ili bensedin, odgovor je u što kraćem vremenskom roku (dve do maksimalno četiri nedelje). Preporučena dnevna doza bromazepama za odrasle jeste od 6 do 18 mg.
Bromazepam je, kao i bensedin, lek sa kratkotrajnim dejstvom. On se primenjuje za lečenje kratkotrajne nesanice ili umerenih do teškim paničnih i anksioznih poremećaja. Kada se primenjuje u minimalnim dozama, bromazepam može smanjiti anksioznost i napetost, dok u većim dozama ima izraženo sedativno i mišićno-relaksantno dejstvo.
Bromazepam ili bensedin – Zloupotreba i zavisnost
Bez obzira na to da li osoba uzima bromazepam ili bensedin, oba ova benzodiazepina mogu za veoma kratko vreme upotrebe izazvati zavisnost. U ovom smislu, bromazepam ili bensedin razlika ne postoji!
Bensedin ili bromazepam, koji god lek osoba da uzima, rizik od zloupotrebe, a samim tim i štetnih efekata je visok. Obično se bromazepam ili bensedin zloupotrebljavaju oralno, u obliku pilule i to:
- Uzimanjem većih doza nego što je preporučeno;
- Uzimanjem u češćim vremenskim intervalima nego što je preporučeno;
- Uzimanjem u dužem vrmenskom periodu nego što je to lekarski prepisano;
- Uzimanjem u tečnom obliku (ubrizgavanjem, intravenska upotreba).
Isto tako, mada ređe, bensedin ili bromazepam se mogu zloupotrebiti i injektivnim putem. Ova dva benzodiazepina se zloupotrebljavaju zbog opijajućeg, sedativnog i brzo izazvanog euforičnog efekta. Ovaj efekat se među ljudima koji zloupotrebljavaju bromazepam ili bensedim naziva “high” efekat. Zloupotreba ova dva medikamenta dolazi sa velikom cenom. To je zato što i bromazepam i bensedin veoma brzo dovode do tolerancije i fizičke zavisnosti, a potom i psihičke zavisnosti. Posledica toga mogu biti brojni zdravstveni rizici i problemi.
Bensedin ili bromazepam brzo izazivaju zavisnost zbog toga što njihove aktivne komponente modifikuju hemijsku strukturu i funkcionisanje mozga, naročito nakon hronične zloupotrebe. Što duže osoba zloupotrebljava bromazepam ili bensedin, to je stepen zavisnosti teži i jako je teško (pa i nemoguće) prestati samoinicijativno sa uzimanjem ovih lekova.
Najbolji način da se smanji rizik od zavisnosti prvu loptu je da se ovi benzodiazepini koriste na način predviđen lekarskim uputom.
Isto tako, osobe koje su zavisne i zloupotrebljavaju bensedin ili bromazepam, imaju tendenciju da se izlažu zdravstveno rizičnim ponašanjima vezanim za HIV/HCV infekcije. Takođe, oni su u većem riziku od polinarkomanije, odnosno zloupotrebe više droga (kombinacija većeg broja psihoaktivniih supstanci kako bi se pojačao efekat bensedina ili bromazepama).
Bromazepam ili bensedin razlika
Bromazepam ili bensedin obično zloupotrebljavaju osobe koji konzumiraju više droga, uključujući alkoholičare i zavisnike od heroina. U mnogim slučajevima, bensedin ili bromazepam su primarne supstance zloupotrebe i uobičajene su među starijim osobama i tinejdžerima.
Kada je osoba zavisna od bromazepama ili bensedina, ukoliko pokuša naglo ili iznenada da prestane sa upotrebom ovih benzodiazepina, doći će do neugodnih i neprijatnih simptoma apstinencijalne krize. Ovi simptomi mogu varirati od blagih, preko umerenih, do veoma intenzivnih i bolnih.
S druge strane, kada je u pitanju bromazepam ili bensedin razlika, brojne studije su pokazale da bromazepam ima veći potencijal za zloupotrebu od bensedina! Razlog za to jeste brzi inicijalni efekat ovog leka. Pošto je bromazepam lek sa kratkim dejstvom takođe, simptomi odvikavanja od bromazepama mogu biti prilično ozbiljni u poređenju sa benzodiazepinima sa dužim dejstvom.
Ako je osoba zavisna od bensedina ili bromazepama, postoji velika verovatnoća da će se upustiti u antisocijalno ponašanje kako bi nabavila veću količinu ovih lekova. To može biti krađa, falsifikovanje lekarskog uputa, odlazak kod više lekara radi dobijanja većeg broja uputa i slično. Simptomi apstinencijalne krize koji se javljaju kada osoba ne uzme novu dozu bromazepama ili bensedina mogu samo da motivišu osobu da dalje “traga” i uzima ove lekove, kako bi pokušala da ublaži njihovo nelagodno i intenzivno delovanje.
Bensedin ili bromazepam – Znaci zloupotrebe i zavisnosti od ovih lekova
Bez obzira na to da li osoba zloupotrebljava bensedin ili bromazepam, postoje određeni zajednički znaci koji ukazuju na zloupotrebu.
Evo i o kojim znacima zloupotrebe se radi:
- Nervoza;
- Problemi sa pamćenjem;
- Mišićni spazmi;
- Napadi;
- Suvoća ustiju;
- Smanjenje motoričkih funkcija;
- Depresija;
- Osip na koži;
- Žuta nijansa kože;
- Košmari i živopisni snovi;
- Paranoja;
- Mučnina;
- Gubitak apetita;
- Slabost;
- Povratna anksioznost;
- Nesanica;
- Nemir;
- Loše rasuđivanje;
- Bolovi prilikom uriniranja;
- Bolovi u stomaku;
- Kontipacija ili dijareja;
- Drhtanje ruku i/ili nogu;
- Agresivno ponašanje;
Osoba koja zloupotrebljava bromazepam ili bensedin neće se libiti da ide od lekara do lekara za dobijanje novih uputa. Isto tako, osoba koja zloupotrebava bensedin ili bromazepam često laže o svojoj destruktivnoj navici, menja krug ljudi sa kojima se druži i priča u šiframa, kada govori o ova dva benzodiaezpina.
S druge strane, postoje i zajednički simptomi zavisnosti od bensedina ili bromazepama.
Evo o kojim simptomima zavisnosti se radi:
- Intenzivna žudnja za bensedinom ili bromazepamom (psihička zavisnost);
- Nastavak zloupotrebe ova dva benzodiazepina čak i kada se to negativno održava na fizičko i mentalno zdravlje;
- Usled zloupotrebe, osoba ne može da obavlja svakodnevne zadatke kod kuće, na poslu ili u školi;
- Upuštanje u rizična ponašanja pod uticajem jednog od ova dva leka;
- Doživljavanje simptoma apstinencijalne krize kada osoba iznenada prestane da koristi bensedin ili bromazepam;
- Tolerancija na ove lekove nakon samo nekoliko nedelja upotrebe;
- Nastavak zloupotrebe jednog od ova dva leka čak i kada to negativno utiče na društvene odnose osobe;
- Izostanak iz društvenih aktivnosti, hobija ili interesovanja u kojima je osoba ranije uživala;
- Osoba postaje preokupirana nabavkom i konzumacijom bensedina ili bromazepama;
- Uzimanje većih doza ili u češćim vremenskim intervalima nego što je to planirano.
Kratkotrajni neželjeni efekti bensedina i bromazepama
- Umor;
- Glavobolje;
- Pospanost i insomnija;
- Depresija;
- Letargija;
- Gubitak apetita;
- Problemi sa pamćenjem;
- Mučnina i povraćanje;
- Promene raspoloženja;
- Ubrzan rad srca;
- Groznica;
- Iritacija;
- Grčevi i bolovi u stomaku;
- Anksioznost;
- Plitko disanje;
- Nerazgovetan govor;
- Zamagljen vid;
- Konstipacija ili dijareja;
- Usporeni refleksi;
Bromazepam ili bensedin – Dugoročni neželjeni efekti
- Gubitak pamćenja;
- Oštećenje jetre;
- Halucinacije;
- Usporen rad srca i puls;
- Koma;
- Kratak dah;
- Infart i moždani udar;
- Povećani rizik od nezgoda;
- Povećan rizik od demencije u boliku Alchajmerove bolesti;
- Zavisnost;
Razlika izmedju lorazepama i bromazepama
Postavlja se pitanje koja je razlika izmedju lorazepama i bromazepama? Da li uopšte postoji razlika izmedju lorazepama i bromazepama, osim u nazivu?
Videli smo šta je bromazepam i kakvo je njegovo dejstvo, a sada ćemo u kratkim crtama sagledati šta je lorazepam. Lorazepam je takođe benozdiazepinski lek koji se, poput bromazepama i bensedina, koristi za lečenje simptoma anksioznosti, stresa, nervoze, napetosti, uznemirenosti.
Ponekad se lorazepam koristi i za lečenje sindroma iritabilnog creva, insomnije, epileptičnih napada. Takođe, katkad se lorazepam osobama daje i pre određene hirurške intervencije, kako bi se smanjila anksioznost. Drugi naziv za lorazepam je Ativan.
Slično kao kod bromazepama, i lorazepam ima sledeća dejstva zbog kojih se i prepisuje:
- Sedativno dejstvo (umirenje);
- Opuštanje mišića (miorelaksantno dejstvo);
- Antianksiozno, odnosno anksiolitičko dejstvo (glavno dejstvo i svrha prepisivanja i lorazepama i bromazepama);
Ako se već prepisuju zbog istih stanja, to znači da bromazepam i lorazepam imaju iste efekte prilikom redovne upotrebe, ali i zloupotrebe. Pa, koja je onda razlika izmedju lorazepama i bromazepama uopšte?
S jedne strane, postoji blaga razlika u atomskoj, odnosno molekularnoj strukturi ova dva benzodiazepina. S druge strane, što je još važnije, razlika se ogleda u jačini, odnosno intenzitetu dejstva. Prema jednom istraživanju, smanjenje anksioznosti bilo je veće kod osoba koje su uzimale lorazepam nego kod osoba koje su uzimale bromazepam. Tačnije, sedativno dejstvo bromazepama je bilo manje u poređenju sa sedativnim dejstvom lorazepama.
Treba istaći da je ovo istraživanje rađeno kod pacijenata kojima su bromazepam i lorazepam davani kao premedikacija kako bi se smanjila anksioznost uoči hirurške intervencije za koju je bila potrebna opšta anestezija.
Međutim, u svakom drugom smislu, a naročito u pogledu efekata, ne postoji značajnija razlika izmedju lorazepama i bromazepama.
Šta je bolje uzimati – bromazepam ili bensedin? Završna reč
Mogli smo da vidimo da, bez obzira na to da li osoba uzima bensedin ili bromazepam, ova dva benzodiazepinska leka se prepisuju zbog istih stanja, odnosno manje-više je njihov efekat identičan. Bensedin ili bromazepam imaju veliki rizik od zloupotrebe, zbog čega se njihova redovna upotreba uvek ograničava na period ne duži od 4 nedelje.
Isto tako, bilo da se koriste bensedin ili bromazepam, oba medikamenta mogu izazvati zavisnost. Njihov adiktivni potencijal je veliki, što znači da osoba može postati zavisna od jednog ili drugog leka čak i ako ih koristi na način i u vremenskom roku predviđem lekarskim uputom.
Uprkos ovim sličnostima, ipak postoji i određena bromazepam ili bensedin razlika.
Istraživanje Žurnala kliničke psihofarmakologije, pokazalo je da je bromazepam bio efektiniji u odnosu na bensedin u pogledu faktora somatske anksioznosti. Isto tako, bromazepam je pokazao veću opštu terapijsku efikasnost u poređenju sa bensedinom kao lek protiv anksioznosti kod psihoneurotičnih pacijenata. Pokazalo se da je bromazepam verovatno ispoljavao više dezinhibirajuće ili „aktivirajuće“ dejstvo, za razliku od većine drugih benzodiazepina u kliničkoj upotrebi.
Kako se odvići od bensedina ili bromazepama?
Visoko-adiktivni potencijal bensedina i bromazepama predstavlja siguran i jasan zdravstveni alarm. Drugim rečima, nevezano za to da li je bensedin ili bromazepam izazvao zavisnost i, posledično, zdravstvene probleme, neophodno je odvikavanje i skidanje sa ovih lekova kako ne bi uzrokovali brojne štetne zdravstvene efekte koji nekada mogu biti i ireverzibilni.
Svako ko je bio “navučen” na jedan od ova dva leka zna da je nemoguće odvići se od njih na svoju ruku, jednostavnim prestankom uzimanja bensedina ili bromazepama. Prema tome, jedini način da se osoba odvikne od (zlo)upotrebe ova dva benzodiazepina jeste putem medicinskog lečenja zavisnosti od benzodiazepina.
Klinika MedTim je moderna i specijalizovana bolnica za lečenje svih oblika zavisnosti! Uz naše proverene i medicinski pouzdane metode i programe lečenja, zavisnost od bensedina ili bromazepama sigurno nestaje. Naš tim nagrađivanih i međunarodno priznatih stručnjaka primenjuje isključivo savremene i inovativne metode lećenja. Uz individualan pristup, svakom pacijentu garantujemo maksimalnu brigu i negu.
Lečenje od benzodiazepina u klinici MedTim traje samo 14 dana!
Medicinski tretmani za lečenje zavisnika od benzodiazepina u bolnici MedTim traje svega 14 dana i to bez supstitucione (zamenske) terapije na kraju lečenja! Lečenje od bromazepama ili bensedina podrazumeva spuštanje doza ovih lekova, uz istovremeno uzimanje protivapstinentne terapije koja nije iz grupe benzodiazepina.
Sprovodimo potpuno bezbolnu i bezbednu detoksokaciju od benzodiazepina, tako što se doze benzodiazepina obaraju po šemi koja se napravi na osnovu doze po kojoj je pacijent došao i započeo lečenje. U isto vreme pacijentu dajemo lekove koji nisu iz grupe benzodiazepina (antikonvulzivi za profilaksu napada, neurostabilizatori, beta blokatori, spazmolitički lekovi, analgetici…).
Nakon lečenja fizike zavisnosti i sprovedene detoksikacije, obavljamo i odgovarajuću psihostabilizaciju koju sprovode naši vrhunski psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti. Pishostabilizacija, odnosno psihoterapija je proces usmeren na prevazilaženje navika pacijenta koje su i dovele do nastanka zavisnosti i zloupotrebe bensedina ili bromazepama.
Čak i nakon ispisa iz bolncie, svim pacijentima pružamo i ambulantnu podršku u periodu od 12 meseci od dana otpusta iz klinike. To činimo kako bismo potvrdili i proverili rezultate dobijene bolničkim lečenjem, a po potrebi izmenili ili dopunili terapiju.
Možete nas kontaktirati bilo kada, jer su vrata klinike MedTim u svakom trenutku otvorena za vas.
Vreme je da zavisnost od benzodiazepina postane vaša ružna prošlost, a mi ćemo se potruditi da tako i bude.
