Lekovi za smirenje su neki od najčešće korišćenih lekova u svetu, a procenjuje se da 90 miliona ljudi dobija recepte za ove lekove svake godine. Lekovi za smirenje, ili trankvilizatori, indikovani su za lečenje i kontrolu anksioznosti, depresije i problema sa spavanjem. Iako ih mnogi koriste na predlog lekara, ipak, mnogo je osoba koje se odlučiju samostalno da koriste tablete. Bromazepam ili ksalol – najčešće su dileme kada se odlučuje koje sedative koristiti.
Sredstva za smirenje nazivaju se sedativi i depresivi centralnog nervnog sistema. S obzirom na to da se ovi lekovi uglavnom koriste duži vremenski period, neretko dolazi do pojave zavisnosti od tableta. Simptomi zavisnosti od leka za smirenje su uobičajeni među korisnicima koji uzimaju lekove na recept, ali i među korisnicima koji kupuju lekove bez recepta.
Postoje tri klasifikacione grupe lekova za smirenje: glavni lekovi za smirenje, slabiji lekovi za smirenje i drugi lekovi. Takozvani glavni lekovi za smirenje ili antipsihotici se uglavnom koriste za lečenje mentalnih bolesti poput šizofrenije, manije i drugih ozbiljnih problema. Antipsihotici retko stvaraju zavisnost. S druge strane, slabija sredstva za smirenje klasifikovana su kao sedativi i depresivi. Lekovi koji spadaju u ovu kategoriju su benzodiazepini, barbiturati i sredstva za spavanje. Ovi lekovi stvaraju zavisnost i imaju veliki potencijal za zloupotrebu.
Bilo da razmišljate – ksalol ili bromazepam, znajte da razmišljate o benzodiazepinima, koji stvaraju zavisnost u veoma kratkom roku.
Svakodnevni stres koji se nagomilava čini da zavisnost od lekova za smirenje dostigne razmere svetske epidemije. Vreme je da pobedite zavisnost, otklonite stres i preuzmete život u svoje ruke. Mi znamo kako da to uradite.
Bromazepam ili ksalol – Šta su benzodiazepini?
Bromazepam ili ksalol – svejedno je, jer oba leka predstavljaju benzodiazepine koji u kratkom roku stvaraju zavisnost. Takođe, ljudi se neretko pitaju sta je bolje ksalol ili bromazepam, ali imajte na umu da je najbolje konsultovati se sa lekarom. Na klinici MedTim konsultacije su potpuno besplatne.
Benzodiazepini pripadaju klasi sedativa koji se izdaju na recept. Iako benzodiazepini imaju umirujući efekat, oni izazivaju veliku zavisnost. Osoba koja ih zloupotrebljava suočava se sa mnoštvom negativnih efekata. Neki od fizičkih, psiholoških i bihevioralnih simptoma zloupotrebe benzodiazepina podrazumevaju:
- Slabost u telu;
- Zamagljen vid;
- Pospanost;
- Loše rasuđivanje ili razmišljanje;
- Promene raspoloženja;
- Rizična ponašanja.
- Kombinovanje benzodiazepina sa alkoholom ili drugim lekovima.
Zbog prirodnog procesa izgradnje tolerancije, tokom vremena, osobi će biti potrebna veća količina benzodiazepina da bi osetila umirujući efekat leka. Kada zloupotreba prestane ili se uobičajena doza smanji, pojaviće se simptomi odvikavanja. Prestanak uzimanja benzodiazepina može biti posebno opasan, pa čak i po život. Savetuje se medicinska detoksikacija pod direktnom pažnjom lekara.
Klasa lekova poznata kao benzodiazepini (ksalol ili bromazepam) sastoji se od lekova za smirenje, koji se takođe nazivaju sedativi ili anksiolitici. Prepisuju se za niz mentalnih stanja, kao što su anksiozni poremećaj ili panični poremećaj.
Benzodiazepini se mogu propisati za sledeća medicinska stanja:
- Nesanica;
- Napadi;
- Grčenje mišića;
- Anksioznost.
Bilo da odaberete bromazepam ili ksalol, potrebno je da se prethodno konsultujete sa lekarom. U suprotnom, rizikujete razvijanje bolesti zavisnosti. Klinika za lečenje zavisnosti MedTim stoji vam na raspolaganju za sva pitanja 24 časa dnevno.
Zabrinjavajući podaci zloupotrebe benzodiazepina – Koliko je raširena pojava ove zavisnosti?
U periodu od 2015. do 2016. godine, oko 5,2 miliona odraslih ljudi prijavilo je zloupotrebu benzodiazepina u svetu.
Najčešće korišćeni bezodiazepini su diazepam, ksanaks i ksalol ili bromazepam.
Odrasli širom sveta:
- 16,5% koristi benzodiazepine;
- 3,1% zloupotrebljava benzodiazepine;
- 0,4% ima razvijenu bolest zavisnosti.
Opasni neželjeni efekti zloupotrebe benzodiazepina podrazumevaju oštećenje pamćenja i rasuđivanja, stvaranje zavisnost, deficit pažnje, pospanost, nekoordinisane motoričke radnje, konfuziju, halucinacije i još mnogo toga.
Efekti benzodiazepina mogu uzrokovati da ljudi padnu i povrede se, postanu zavisni od lekova, ili čak da se predoziraju ako se lekovi koriste u velikim količinama, duži vremenski period ili u kombinaciji sa drugim lekovima.
- 16% smrtnih slučajeva od predoziranja opioidima uključivalo je i benzodiazepine u 2019. godini
- 711 ljudi umrlo je od predoziranja benzodiazepinima u 2019. godini
- 35% ljudi koji uzimaju benzodiazepine duže od 4 nedelje postaće zavisni
Prijavljena upotreba sredstava za smirenje (uključujući benzodiazepine) od strane adolescenata 2020. godine:
- Učenici 8. razreda – koristili lekove tokom života: 3,9% tokom prošle godine: 2,2%; u poslednjih mesec dana: 1,1%.
- Učenici 2. razreda srednje škole – koristili lekove tokom života: 4,9%; tokom prošle godine: 2,6%; u poslednjih mesec dana: 0,7%.
- Učenici 4. Razreda srednje škole – koristili lekove tokom života: 7%; tokom prošle godine: 3,2%: u poslednjih mesec dana: 1%.
Nekim tinejdžerima mogu biti prepisani ksalol ili bromazepam, ili neki drugi lek, da im pomogne kod anksioznosti i nesanice. Ipak, mnogi nesmotreno zloupotrebljavaju ove lekove sa ciljem da osete njegove efekte, samo leka, ili u kombinaciji sa drugim opojnim sredstvima.
U 2011. godini odrasli stariji od 65 godina imali su u proseku 2.056 hitnih poseta lekarima koje su u vezi sa drogom. Ukupno 290 od ovih poseta uključivalo je ilegalnu upotrebu droga, kao i zloupotrebu lekova na recept.
Benzodiazepini, bromazepam ili ksalol, mogu izazvati zbunjenost korisnika i promene motoričkih veština do tačke u kojoj postaju nekoordinisani. Za mnoge starije osobe, jednostavna nezgoda, kao što je gubitak ravnoteže i pad, može izazvati ozbiljne povrede. Hronična upotreba, zloupotreba i zavisnost od benzodiazepina su opasni problemi kod starijih osoba.
Sta je bolje ksalol ili bromazepam – Kako znati da li postoji zavisnost?
Ukoliko se pitate sta je bolje ksalol ili bromazepam, znajte da se dvoumite između dva benzodiazepina i da je velika šansa da dođe do razvoja zavisnosti.
Da bi se dijagnostikovao poremećaj upotrebe sedativa, ili razvoja zavisnosti, najmanje dva od mogućih 11 simptoma moraju se manifestovati u periodu od 12 meseci. Pet najčešćih simptoma koji ukazuju na to da postoji zavisnost od lekova bromazapam ili ksalol su:
- Ksalol ili bromazepam se uzima u većoj količini ili tokom dužeg vremenskog perioda nego što je prvobitno planirano;
- Značajno vreme se troši na nabavku leka, njegovu upotrebu i oporavak od njegovih efekata;
- Kada osoba ne uzme bromazepam ili ksalol, osoba doživljava apstinenciju i snažnu žudnju za lekovima;
- Vremenom je potrebno više leka da bi se postigli poznati željeni efekti;
- Razvija se tolarancija na lekove;
- Osoba ima smanjen učinak kod kuće, na poslu ili u školi zbog efekata leka.
S obzirom na to da se radi o lekovima koji se izdaju na recept, važno je napomenuti da neki pojedinci u početku mogu imati legitiman medicinski razlog da ih koriste, ali tokom vremena razviju zavisnost. Ako pacijent koji ima recept za benzodiazepine i poštuje preporuke svog lekara, verovatno neće doći do poremećaja upotrebe. Ali ako dođe do zavisnosti, postoje različiti načini da se izvrši detoksikacija organizma od lekova i lečenje zavisnosti.
Pojedinci koji su zabrinuti da neko koga poznaju ili vole zloupotrebljavaju benzodiazepine treba da imaju na umu da iako su ovi lekovi legalno proizvedeni i propisani od strane lekara, oni izazivaju akutnu zavisnost i dostupni su za prodaju.
Lekovi poput ksalol ili bromapezam najčešće se konzumiraju u obliku tablete i oralno. Međutim, postoji mogućnost i intravenoznog injektiranja. U tom slučaju, mogućnost predoziranja je još veća, a konzumacija opasnija.
Bromazepam ili ksalol – Zavisnost od lekova za smirenje
Bromazepam ili ksalol su benzodiazepini koji mogu da izazovu zavisnost. Što se duže upotrebljavaju, to organizam korisnika stvara veću toleranciju. Samim tim, veća je šansa da zavisnik uzme veću dozu i da dođe do predoziranja. Neretko, predoziranje ima fatalan ishod po život zavisnika. Ako verujete da ste vi ili vaša voljena osoba predozirali koristeći ksalol ili bromazepam, ili bilo kojim drugim lekovima, odmah pozovite pomoć.
Toksičnost benzodiazepina može izazvati sledeće simptome:
- Fizička slabost;
- Nerazgovetan govor;
- Konfuzija;
- Loše sposobnosti donošenja odluka i loše prosuđivanje;
- Zamagljen vid;
- Nedostatak motoričke koordinacije;
- Vrtoglavica;
- Pospanost;
- Koma;
- Otežano disanje;
- Smrt (može doći do fatalnog predoziranja kada se benzodiazepin pomeša sa alkoholom).
- Anoreksija;
- Nesanica;
- Anksioznost;
- Tremor;
- Glavobolje;
- Problemi sa pamćenjem.
Razvoj tolerancije na lekove kao što su bromazepam ili ksalol, jeste medicinsko stanje, poznato kao fizička zavisnost. Tolerancija je proces kojim se mozak sve više navikava na lekove i zahteva veću dozu. Kada mozak ne dobije poznatu dozu, jer osoba apstinira ili smanjuje poznatu količinu, dolazi do apstinencije. Nagli prestanak uzimanja benzodiazepina smatra se posebno opasnim, a u nekim slučajevima može biti fatalan.
Sta je bolje ksalol ili bromazepam – zavisi od stanja u kom se osoba nalazi. To će najbolje utvrditi lekar.
Osoba koja je zabrinuta zbog zloupotrebe benzodiazepina od strane voljene osobe možda neće moći da odredi da li su znaci koje vidi simptomi koji se pojavljuju kao rezultat upotrebe ili zbog odvikavanja. Ljudi koji žele da pomognu mogu se osećati nesigurno i ne znaju da li je ono što vide opasan simptom ili uobičajen. U idealnom slučaju, zavisnik bi otkrio važne činjenice, kao što je koja je količina nedavno uzeta. Ako se pojave ozbiljni simptomi i znaci predoziranja benzodiazepinom, treba odmah potražiti pomoć lekara.
Ksalol ili bromazepam – Koliko brzo se razvija tolerancija za benzodiazepine?
Tolerancija ima tendenciju da se razvije kada neko hronično uzima ksalol ili bromazepam u dužem vremenskom periodu. Većina ljudi kojima su prepisani benzodiazepini za anksioznost preferiraju ove lekove, jer mogu da ih uzimaju po potrebi. Većina pacijenata može da koristi ksalol ili bromazepam odgovorno.
Ipak, kada neko koristi benzodiazepin tokom dužeg vremenskog perioda, to može dovesti do razvoja zavisnosti i tolerancije na benzodiazepine.
Organizam svake osobe je drugačiji, a vreme koje je potrebno nekome da razvije toleranciju na ksalol ili bromazepam varira od osobe do osobe. Količina lekova koji neko koristi i drugi faktori takođe mogu uticati na to koliko brzo se razvija tolerancija.
Zavisnost je poremećaj sistema nagrađivanja u mozgu. Višestruko angažovanje u ponašanju nagrađivanja (u ovom slučaju konzumiranje bromazepama i doživljavanje njegovih efekata) postaje neophodno. Zavisnost sigurno postoji od trenutka kada je zavisnik svestan da mu određeno ponašanje škodi, a i dalje ponavlja radnju. Zavisnost može biti psihička, ali i fizička.
Razlika izmedju bromazepana i ksalola nije uočena u pogledu razvoja fizičke i psihičke zavisnosti. U oba slučaja neophodno je lečiti oba vida zavisnosti, a potom posvetiti pažnju uzrocima koji su doveli do nastanka problema.
Bromazepam ili ksalol – Šta je tačno bromazepam?
Bromazepam je derivat benzodiazepina. Često primenjuje kao lek protiv anksioznosti, ali i kao premedikacija pre manje zahtevne operacije. Bromazepam ili ksalol mogu izazvati zavisnost i oba leka su dostupna u obliku tableta. Zavisna svojstva leka su toliko moćna da može doći do fizičke zavisnosti čak i ako se koristi prema savetu lekara.
Stariji pacijenti, kao i adolescenti sa istorijom poremećaja zloupotrebe supstanci, u najvećem su riziku od razvoja zavisnosti.
Bromazepam se može opisati kao sredstvo za smirenje srednjeg dejstva i obično se primenjuje za lečenje kratkotrajne nesanice ili umerenih do teških paničnih i anksioznih poremećaja. On bromazepam nema svojstva antidepresiva.
Kada se primenjuje u minimalnim dozama, bromazepam može da umanji anksioznost i napetost, dok u većim dozama ima izražen sedativni i mišićno-relaksantni efekat.
Zloupotreba alkohola, antidepresiva, antihistaminika, narkotika i drugih benzodiazepina uz bromazepam ili ksalol može dovesti do povećanja depresivnih efekata leka na centralni nervni sistem (CNS). Kombinovanje bromazepama sa stimulativnim supstancama može dovesti do zdravstvenih rizika sa potencijalno fatalnim posledicama.
Kada postoji zavisnost od bromazepama, ako zavisnik pokuša da naglo prestane, mogu se pojaviti simptomi apstinencije koji mogu varirati od blagih do intenzivnih po težini. To otežava samostalno skidanje sa bromazepama. Neophodna je medicinska pomoć.
Zavisnost može biti uzrokovana upotrebom bromazepama u većim dozama ili češće nego što je preporuka lekara. Takođe, kombinovanje leka sa alkoholom, opioidima i drugim stimulansima u velikoj meri povećava rizik od razvoja zavisnosti.
Prva indikacija razvoja zavisnosti od bromazepama je obično povećana tolerancija. Ovo ukazuje na potrebu za većim tekućim dozama lekova kao što su bromazepam ili ksalol da bi se postigao željeni efekat.
Čak i ako se bromazepam koristi prema receptu, i dalje postoji veoma velika mogućnost razvoja zavisnosti. Zbog toga se generalno savetuje da se lek koristi u najkraćem mogućem vremenskom periodu kako bi se izbegle komplikacije.
Ksalol ili bromazepam – Šta je ksalol?
Alprazolam je benzodiazepin. Smatra se da deluje tako što povećava aktivnost određenih neurotransmitera u mozgu. Ksalol ili bromazepam, oba leka spadaju u grupu benzodiazepina, s tim što ksalol pripada podgrupi – alpazolama.
Alprazolam se koristi za lečenje anksioznih poremećaja, paničnih poremećaja i anksioznosti izazvane depresijom. Alprazolam može usporiti ili zaustaviti disanje i mogu se javiti fatalni neželjeni efekti ako uzimate ovaj lek sa alkoholom, opioidnim lekovima ili drugim lekovima koji izazivaju pospanost ili usporavaju disanje.
Značajna razlika izmedju ksalola i bromazepana ne postoji ni u pogledu dejstva. Oba leka deluju na centralni nervni sistem. U pojedinim slučajevima, ovi lekovi za smirenje mogu trajno da ga oštete i izazovu pojavi drugoh bolesti, poput Alchajmera.
Manifestacije predoziranja ksalolom podrazumevaju pospanost, konfuziju, poremećenu koordinaciju, smanjene reflekse i potencijalno pad u komu. Postoji mogućnost smrtnog ishoda u slučaju predoziranja kombinacijom benzodiazepina i alkohola.
Određeni neželjeni efekti, neki opasni po život, direktna su posledica fizičke zavisnosti od ksalola. To uključuje niz simptoma apstinencije. Čak i nakon relativno kratkotrajne upotrebe u malim dozama, postoji određeni rizik od zavisnosti.
Opasno je samostalno prekidati konzumaciju lekova kao što su ksalol ili bromazepam zbog opasnih simptoma apstinencije. Čini se da je rizik od napada najveći u period od 24 do 72 sata nakon prekida konzumacije.
Ksalol može usporiti ili zaustaviti disanje, posebno ako ste nedavno koristili opioidne lekove ili alkohol.
Hitno potražite pomoć ako iskusite:
- Slabo ili plitko disanje;
- Osećaj vrtoglavice;
- Napad;
- Halucinacije, rizično ponašanje;
- Povećanu energiju, smanjenu potrebu za snom;
- Uznemirenost ili pričljivost;
- Pospanost;
- Dupli vid;
- Žuticu.
Koja je razlika izmedju ksalola i bromazepana?
Osnovna razlika izmedju ksalola i bromazepana ogleda se u tome što ksalol ima svojstva antidepresiva.
Ksalolov glavni sastojak je alpazolam koji se koristi za lečenje:
- Anksioznosti;
- Konvulzivnosti;
- Depresije,
- Paničnih napada;
- Stresa.
Ksalol je lek za smirenje koji je ujedno i hipnotik, relaksant mišića, anksiolitik i psiholeptil.
Neke studije su dalje pokazale da bromazepam ima veći potencijal zloupotrebe od većine drugih benzodiazepina zbog brzog dejstva. Razlika izmedju bromazepana i ksalola nije značajna, jer ukoliko osoba konzumira neki od ova dva leka bez nadzora lekara, iskusiće istu jačinu zavisnosti.
Bromazepam izaziva zavisnost brže zbog toga što njegova aktivna komponenta benzodiazepina modifikuje hemijsku strukturu mozga nakon duže upotrebe. Što duže zloupotrebljavate bromazepam, to je zavisnost težeg oblika.
Bromazepam deluje tako što utiče na oslobađanje gama-aminobuterne kiseline (GABA) u telu. GABA je moždani neurotransmiter koji može uticati na unutrašnji sistem izazivajući sedativni ili umirujući efekat. Njegovi efekti se mogu osetiti u roku od dva do tri sata nakon konzumacije i mogu trajati između osam i dvanaest sati, u zavisnosti od fiziologije.
Fizički znaci i simptomi zloupotrebe lekova kao što su bromazepam ili ksalol i postojanje zavisnosti, manifestuju se kao:
- Loša koordinacija;
- Prekomerno znojenje;
- Problemi sa ravnotežom;
- Letargija i pospanost;
- Mučnina ili povraćanje;
- Nerazgovetan govor;
- Vizuelni problemi;
- Usporeno ili plitko disanje;
- Smanjene inhibicije;
- Loše procenjivanje;
- Razdražljivost;
- Promene raspoloženja;
- Problemi sa pamćenjem;
- Konfuzija;
- Simptomi slični demenciji.
U zavisnosti od težine zavisnosti, moguće je iskusiti simptom poznat kao delirium tremens (DT). On se često karakteriše iznenadnom promenom mentalnog stanja koja ostavlja zavisnika dezorijentisanim i zbunjenim. Razlika izmedju ksalola i bromazepana ne postoji ni u ovom slučaju, jer je pojava delirijum tremensa moguća bilo da se koristi ksalol ili bromazepam.
Zašto su benzodiazepini tako opasni?
Kao deo lekova koji se koriste za lečenje depresije, benzodiazepini proizvode veoma slične rezultate na telo kao i alkohol i opioidi. Njihovo dejstvo na centralni nervni sistem (CNS) uzrokuje takozvanu opijenost.
Kada se koriste u kombinaciji sa drugim depresantima, neželjeni efekti benzodiazepina mogu postati katastrofalni i smrtonosni. U tim situacijama, neželjeni efekti svakog leka bivaju pojačani. To znači da konzumirani lekovi i potencijalno korišćene druge supstance, međusobno deluju i proizvode teže neželjene efekte. Pored toga, skidanje sa benzodiazepina stvara jedan efekata lečenja zavisnosti koji može biti opasan po život. Bilo da se konzumira bromazepam ili ksalol, pacijent treba da ima u vidu da se radi o benzodiazepinu. Neophodan je medicinski nadzor lekara i lečenje zavisnosti u klinički kontrolisanim uslovima.
Simptomi i pojačani neželjeni efekti kombinovanja benzodiazepina sa drugim depresivima urokuju:
- Respiratornu depresija (usporeno disanje ili prekid disanja);
- Povećan rizik od predoziranja;
- Gubitak kognitivnog funkcionisanja;
- Smanjeno fizičko funkcionisanje i sporije vreme reakcije;
- Povećana verovatnoća dugotrajnog oštećenja fizičkog i mentalnog zdravlja;
- Veća verovatnoća stvaranja zavisnosti.
Lečenje zavisnosti od benzodiazepina obavezno je čim se primate prvi znakovi zavisnosti. Nemojte odlagati početak terapije, jer efekti predoziranja lekovima i drugim supstancama mogu biti opasni po život.
Terapija, lečenje i rehabilitacija zavisnosti od lekova za smirenje moguća je za samo dve nedelje!
Zbog komplikacija u fizičkom i mentalnom zdravlju koje se mogu pojaviti tokom apstinencije od lekova ksalol ili bromazepam, najbolje je potražiti pomoć od medicinskog stručnjaka ili specijaliste za oporavak od zavisnosti pre nego što pokušate da prestanete samostalno.
Uz pomoć specijalista za bolesti zavisnosti kao što su stručnjaci klinike MedTim, možete pristupiti programima za upravljanje apstinencijom uz pomoć medicinske pomoći. Mi ćemo vaš put do oporavka učiniti mnogo sigurnijim, ali i efikasnijim.
Tokom medicinski podržanog tretmana i medicinski potpomognute detoksikacije organizma, vaše fizičko i mentalno zdravlje će biti profesionalno nadgledano od strane kvalifikovanog medicinskog osoblja. Takođe, mogu se davati lekovi da bi se ublažili simptomi odvikavanja.
Detoksikacija organizma obavlja se pod medicinskim nadzorom dobro obučenih profesionalaca. Oni su na raspolaganju pacijentima i brinu o njihovom stanju 24 časa dnevno.
Ipak, samo medicinska detoksikacija nije dovoljna za potpuni oporavak. Takođe je neophodan formalni program lečenja poremećaja zloupotrebe supstanci. Takav tretman može uključivati individualnu terapiju, grupnu terapiju, savetovanje i psihoedukaciju. Bilo koji poremećaj mora se lečiti zajedno sa primarnom zavisnošću kako bi se obezbedio potpuni oporavak.
Medicinski program za lečenje zavisnosti i zloupotrebe lekova bromazepam ili ksalol u bolnici MedTim traje samo 14 dana. Program se obavlja bez supstitucione terapije na kraju lečenja! Lečenje zavisnost od lekova za smirenje ksalol ili bromazepam sprovodimo tako što spuštamo dozu ovih lekova. Istovremeno, kako bi pacijenti iskusili što blaže simptome apstinencije, dobijaju protivapstinentne terapije koje nisu iz grupe benzodiazepina.
Kako se postavlja dijagnoza za zavisnost od benzodiazepina ili predoziranja lekovima?
Dijagnoza za zavisnost od benzodiazepina zasniva se na tumačenju nalaza medicinske istorije pacijenta, pregleda i svih obavljenih laboratorijskih testova.
Prilikom slučaja predoziranja, kod akutnog uzimanja leka, ili lekova, dijagnoza je često očigledna jer pacijent ili njegova porodica mogu reći lekaru šta je tačno uzeto. Dijagnoza hronične zloupotrebe lekova može biti mnogo teža, jer pacijent i njegova porodica često pokušavaju da prikriju šta se tačno dešava.
Ukoliko dođe do predoziranja benzodiazepinom bromazepam ili ksalol, ili nekim drugim lekom, najpre se vrši procena situacije. Lekari će proceniti kako pacijent diše i pobrinuće se da rad i ritam srca dovedu u normalu. Dalja procedura zavisi od pacijenta i simptoma koja oseća. Lekar će pitati o mnogim znacima i simptomima. Tada je najkorisnije da pacijent bude iskren, kako bi medicinsko osoblje moglo da mu pomogne.
Pacijent će biti priključen na monitor koji procenjuje otkucaje srca, krvni pritisak i pulsnu oksimetriju (mera koliko kiseonika ima u krvotoku). Kiseonik se daje pacijentu ako je disanje otežano ili ako ima smanjen nivo svesti.
U nekim slučajevima sprovode se laboratorijske analize urina. Ovi laboratorijski testovi mogu otkriti mnoge od droga koje se najčešće zloupotrebljavaju, uključujući benzodiazepine. Pregledi urina, međutim, ne otkrivaju određeni nivo ili količinu uzetog leka. Urin se takođe obično testira na trudnoću kod svih žena u reproduktivnom dobu.
Uzorci krvi, EKG i rendgenski snimci grudnog koša mogu se obaviti ako postoji bojazan da je pacijent možda konzumirao i druge opasne supstance.
Prilikom prijema pacijenta na kliniku za lečenje zavisnosti, takođe se obavljaju laboratorijski testovi, a po potrebi i EKG i druge analize. U zavisnosti od stanja u kom se nalazi organizam pacijenta, kreira se plan lečenja.
Individualnim planom do života bez okova za samo dve nedelje
Za svakog pacijenta kreiramo poseban, individualni program lečenja. Svaka zavisnost i svaki zavisnik su posebni i na osnovu slučaja, kreiramo poseban plan do života bez zavisnosti. Razlika izmedju bromazepana i ksalola treba da se napravi samo kada odlučujete da nećete konzumirati nijedan lek za smirenje.
Nakon detoksikacije, obavljamo i odgovarajuću psihoterapiju. Ona je usmerena na lečenje psihičke zavisnosti od lekova. Nakon završetka bolničkog lečenja, ostajemo u kontaktu sa pacijentom i njegovom porodicom narednih 12 meseci, kako bismo omogućili odgovarajuće ambulantno lečenje.
Podržavamo prisustvo porodice i prijatelja tokom lečenja pacijenta i vrlo rado im pomažemo da prevaziđu težak period. Ujedno, vršimo i edukaciju kako bi na pravi način mogli da pomognu voljenoj osobi.
Ako smatrate da je vaša konzumacija lekova bromazepam ili ksalol postala nezdrava, iz bilo kog razloga, a posebno ako ste osetili bilo kakve simptome predoziranja ili apstinencije, odmah nas pozovite.
Tim klinike MedTim uvek vam je na raspolaganju, a konsultacije su potpuno besplatne.
