Pregled sadržaja
Napadi straha, poznati i kao napadi panike, mogu da se pojave potpuno iznenada, čak i u trenucima kada sve oko tebe deluje mirno i bezopasno. To su snažne, iznenadne epizode intenzivnog straha praćene brojnim neprijatnim fizičkim i psihičkim simptomima. Ljudi koji ih prvi put dožive često pomisle da imaju srčani udar, da će izgubiti svest, ili čak da su u opasnosti po život. Takve misli dodatno pojačavaju paniku i stvaraju osećaj potpune nemoći.
Mnogi ne prepoznaju odmah da je reč o napadu straha, već traže hitnu medicinsku pomoć uverenji da im je zdravlje ozbiljno ugroženo. Iako simptomi deluju zastrašujuće, važno je znati da napad straha sam po sebi nije opasan i da je moguće naučiti kako ga prepoznati i umiriti. Upravo zato je važno obratiti pažnju na prve znakove i naučiti tehnike koje ti mogu pomoći da lakše prebrodiš te trenutke.
U ovom tekstu saznaćeš kako da prepoznaš prve simptome napada straha, šta se tada dešava u telu i umu i kako možeš da reaguješ kako bi se što pre umirio/la i vratio/la osećaj kontrole nad situacijom.
Šta je napad straha?
Napad straha je snažna i iznenadna reakcija tela i uma na osećaj ugroženosti, iako stvarne opasnosti obično nema. To je kombinacija fizioloških i psiholoških simptoma koji nastaju kada telo pogrešno proceni situaciju kao pretnju i aktivira takozvani „bori se ili beži“ mehanizam.
Za razliku od obične anksioznosti, koja se javlja postepeno i obično ima poznat uzrok, napad straha dolazi naglo i dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta. Osoba tada može da oseća da gubi kontrolu, da će se onesvestiti ili čak umreti, što dodatno pojačava paniku. Dobra vest je da napad obično traje kratko – od nekoliko minuta do najviše pola sata – i da prolazi i bez medicinske intervencije.
Iako može biti veoma neprijatan i zastrašujući, napad straha sam po sebi nije opasan. Razumevanje šta ti se dešava i zašto je prvi korak ka tome da naučiš kako da ga savladaš.
Ko je podložniji napadima straha?
Napadi straha mogu se dogoditi bilo kome, bez obzira na pol, uzrast ili životne okolnosti, ali postoje faktori koji povećavaju verovatnoću da će se pojaviti. Najčešće pogađaju ljude koji su izloženi dugotrajnom stresu, poput problema na poslu, porodičnih konflikata ili finansijskih poteškoća.
Osobe koje su preživele traumatične događaje, poput saobraćajnih nesreća, gubitka voljene osobe ili nasilja, takođe su u većem riziku da razviju napade straha. Genetika takođe igra ulogu – ako u porodici postoje slučajevi anksioznih poremećaja, veća je šansa da će se i kod tebe javiti slični problemi.
Preterana konzumacija kofeina, alkohola ili droga može da izazove ili pojača simptome, kao i poremećaji sna i fizičko iscrpljenje. Važno je znati da napad straha ne znači da si slab/a ili da sa tobom nešto „nije u redu“ – to je reakcija organizma na preopterećenje i može da se prevaziđe uz adekvatnu podršku i veštine.
Prvi fizički znakovi napada straha
Prvi znaci napada straha obično su telesni i mogu delovati veoma zastrašujuće, pogotovo ako ih doživljavaš prvi put. Često su toliko intenzivni da mnogi ljudi pomisle da imaju srčani udar ili neku ozbiljnu bolest. Međutim, važno je znati da su ovi simptomi prolazni i da nisu opasni.
Najčešći fizički simptomi uključuju ubrzano i plitko disanje, osećaj da ti ponestaje vazduha, kao i ubrzano ili nepravilno lupanje srca. Telo može da počne da se znoji, ruke i noge da drhte, a u grudima se može javiti neprijatan osećaj stezanja ili bola. Neki ljudi osećaju vrtoglavicu, slabost u nogama, mučninu ili osećaj da će izgubiti svest.
Ove reakcije su zapravo posledica viška adrenalina koji telo luči kako bi se „pripremilo“ za zamišljenu opasnost. Kada shvatiš da su to samo simptomi straha, lakše ćeš ih prihvatiti i umiriti se.
Prvi psihički znakovi napada straha
Pored telesnih simptoma, napadi straha prate i izraženi psihički doživljaji koji mogu biti jednako uznemirujući. Osobe koje ih dožive često opisuju osećaj kao da gube kontrolu nad sobom ili nad situacijom, što dodatno pojačava paniku.
Jedan od najčešćih psihičkih znakova je intenzivan strah da ćeš „poludeti“, izgubiti razum ili čak umreti, iako za to nema stvarnog razloga. Možeš imati utisak da je okolina odjednom nestvarna ili „mutna“, kao da sanjaš, što se naziva derealizacija. Neki ljudi osete i depersonalizaciju – osećaj da su odvojeni od svog tela ili da se posmatraju „sa strane“.
Važno je znati da su i ovi psihički simptomi posledica privremenog preopterećenja nervnog sistema i prolaze čim telo i um počnu da se smiruju. Prepoznavanje ovih znakova može ti pomoći da ostaneš pribran/a i da primeniš tehnike smirivanja na vreme.
Zašto je važno da reaguješ na vreme?
Kada osetiš prve znakove napada straha, od ključne je važnosti da reaguješ odmah i primeniš tehnike smirivanja. Što ranije prepoznaš šta se dešava i kreneš da se umiruješ, veća je šansa da će napad biti blaži i kraći. Ako ignorišeš simptome ili se prepustiš strahu, ulaziš u takozvani „začarani krug panike“, gde strah od simptoma dodatno pojačava same simptome.
Na primer, ubrzano disanje i osećaj gušenja mogu te navesti da pomisliš da ti se nešto ozbiljno dešava, što izaziva još veći strah i još brže disanje – i tako se panika pojačava. Zato je važno da na vreme prepoznaš da je u pitanju napad straha i da odmah preduzmeš korake kako bi se smirio/la.
Vežbanjem ovih tehnika i stalnim radom na sebi, vremenom stičeš osećaj kontrole nad situacijom. To ne samo da ti pomaže da lakše prebrodiš napade kada se pojave, već i smanjuje njihovu učestalost i intenzitet u budućnosti. Reagovanje na vreme ti omogućava da izađeš iz napada sa manje neprijatnosti i da povratiš poverenje u svoje sposobnosti da se izboriš sa tim izazovom.
Kako reagovati kad napad počne?
Kada prepoznaš prve znakove napada straha, najvažnije je da sebi kažeš da ti se ne dešava ništa opasno. Umesto da paničiš, pokušaj da priznaš: „Ovo je napad straha, proći će.“ Sama svest o tome da simptomi nisu opasni može ih učiniti podnošljivijima i skratiti njihov trajanje.
Fokusiraj se na disanje jer je ubrzano disanje jedan od glavnih okidača koji pogoršava simptome. Pokušaj jednostavnu vežbu: udahni polako kroz nos brojeći do četiri, zadrži dah dve sekunde, a zatim izdahni polako kroz usta brojeći do šest. Ponovi ovu vežbu nekoliko puta dok ne osetiš da ti se disanje smiruje.
Ako osećaš da gubiš kontakt sa stvarnošću, pokušaj da se „usidriš“ u trenutku – dodirni hladnu površinu, nabroji pet stvari koje vidiš oko sebe, četiri koje možeš da dodirneš, tri koje čuješ, dve koje možeš da omirišeš i jednu koju možeš da okusiš. To će ti pomoći da skreneš pažnju sa unutrašnjih osećaja na spoljašnje.
Ako je moguće, pomeri se na mirnije mesto, izađi na svež vazduh ili sedi negde gde se osećaš sigurnije dok napad ne prođe. I zapamti – ako se napadi često ponavljaju ili ometaju tvoj svakodnevni život, nemoj oklevati da potražiš pomoć stručnjaka. Postoje tehnike i terapije koje mogu uveliko smanjiti njihovu učestalost i intenzitet.
Napadi straha mogu biti veoma neprijatni i zastrašujući, ali je važno znati da nisu opasni i da se mogu naučiti kontrolisati. Kada naučiš da prepoznaš prve znakove i da reaguješ smireno, biće ti lakše da prebrodiš napad i da se osećaš sigurnije u takvim situacijama.
Ne zaboravi da u ovome nisi sam/a. Mnogi ljudi su prošli kroz isto i uz prave tehnike, podršku i možda stručnu pomoć, uspeli su da ih prevaziđu ili svedu na minimum. Vežbaj tehnike disanja i fokusiranja, upoznaj sebe i svoje okidače i nemoj se ustručavati da potražiš pomoć kada ti je potrebna.
Tvoje iskustvo ne umanjuje tvoju snagu – naprotiv, svaki korak koji napraviš ka boljem razumevanju i kontroli svojih reakcija pokazuje koliko si hrabar/ra i spreman/a da brineš o sebi.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Iako mnogi ljudi uspevaju da samostalno savladaju napade straha koristeći različite tehnike disanja i umirivanja, postoje situacije kada je važno potražiti pomoć stručnjaka. Ako primetiš da napadi postaju učestali i počinju ozbiljno da ti remete svakodnevni život – na poslu, u školi, kod kuće ili u društvenim situacijama – to je znak da ti je potrebna dodatna podrška.
Takođe, ako osećaš stalni strah od sledećeg napada, što se često naziva „strah od straha“, i izbegavaš određene situacije zbog toga, možeš se naći u začaranom krugu anksioznosti koji je teško prekinuti bez stručne pomoći.
Ako primetiš da samostalne tehnike, poput disanja, sidrenja u stvarnosti ili povlačenja u mirno okruženje, ne donose olakšanje ili ti se simptomi čine sve intenzivniji, vreme je da se obratiš psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru. Stručnjaci ti mogu pomoći da razumeš uzroke napada, naučiš dodatne tehnike i, po potrebi, uključe terapiju ili lekove koji mogu olakšati proces oporavka.
Traženje pomoći nije znak slabosti, već hrabrosti i brige za sopstveno zdravlje – pravi korak ka boljem kvalitetu života.
Usmerite svoj život
na pravi put
Pozovite nas i zakažite razgovor sa našim lekarima
