Marihuana, takođe poznata kao trava, džidža, vutra, mara, gandža i slično, predstavlja osušeno lišće, cveće, stabljike i seme biljke Cannabis sativa, koja sadrži psihoaktivni hemijski delta-9-tetrahidrokanabinol (THC), kao i druga srodna jedinjenja. Biljni materijal kanabisa takođe se može koncentrisati u smoli koja se zove hašiš ili lepljivoj crnoj tečnosti koja se zove hašiš ulje. Marihuana je psihoaktivna supstanca i veoma je važno znati koji su simptomi konzumiranja marihuane, jer ona može negativno da utiče na organizam osobe koja je konzumira.
Marihuana je najčešće korišćena zabranjena droga u svetu. Uglavnom se puši kao ručno smotana cigareta (džoint), u luli ili bongu. Marihuana se takođe puši u tupi, cigari koja je ispražnjena od duvana i ponovo napunjena mešavinom marihuane i duvana. Dim marihuane ima oštar i karakterističan slatko-kiseli miris.
Drugi način konzumiranja marihuane je mešanje biljke sa hranom ili pravljenje čaja.
Upotreba medicinskog kanabisa počela je u Americi 1850-ih godina, kada su proizvodi sa ekstraktima kanabisa proizvedeni i prodavani za otklanjanje bola i spazma mišića. Ubrzo nakon toga, u nekim državama su uvedeni farmaceutski propisi. Proizvodi koji sadrže supstance koje stvaraju naviku, kao što je kanabis, često su označeni kao otrovi i, u nekim slučajevima, bili su dostupni samo na recept lekara.
Danas je vlada kasifikovala marihuanu kao supstancu iz „Klase I“, što znači da postoji visok rizik od zloupotrebe i da se smatra da nema medicinsku upotrebu. Ipak, nekoliko država je legalizovalo marihuanu za rekreativnu upotrebu kod odraslih. Takođe, neke države dozvoljavaju upotrebu medicinske marihuane za lečenje određenih zdravstvenih stanja.
Zloupotreba marihuane značajno je porasla tokom godina. Njena nedozvoljena konzumacija najčešća je kod adolescenata, ali koriste je sve starosne grupe ljudi. Simptomi konzumiranja marihuane veoma su izraženi i dovode do brojnih negaivnih efekata. THC u krvi izaziva ne samo stanje opijenosti, već i druge efekte na kratkoročan i dugoročan rok.
Simptomi konzumiranja marihuane – Kako nastaje zavisnost?
Upotreba marihuane i marihuana dejstvo mogu dovesti do razvoja zavisnosti, poznatog kao zavisnost od marihuane. Nedavni podaci upućuju na to da 30 procenata onih koji koriste marihuanu mogu imati određeni stepen poremećaja upotrebe marihuane. Osobe koje počnu da koriste marihuanu pre 18. godine imaju četiri do sedam puta veće šanse da razviju poremećaj upotrebe marihuane nego odrasli. Zbog toga, važno je na vreme se informisati koji su to simptomi konzumiranja marihuane.
Marihuana dejstvo ogleda se u tome da ljudi koji koriste marihuanu budu razdražljivi, imaju poteškoće tokom spavanja, promene raspoloženja, smanjen apetit, žudnju, nemir i/ili različite oblike fizičke nelagodnosti. One dostižu vrhunac u prvoj nedelji nakon prestanka pušenja i traju do dve nedelje. Zavisnost od marihuane se javlja kada se mozak prilagođava velikim količinama supstance smanjujući proizvodnju i osetljivost na sopstvene endokanabinoidne neurotransmitere.
Poremećaj upotrebe marihuane postaje zavisnost kada osoba ne može da prestane da koristi drogu iako ona ometa mnoge aspekte života. Brojne studije sugerišu da će 9 odsto ljudi koji koriste marihuanu postati zavisni od nje. Taj broj se povećava na oko 17 odsto kod onih koji počnu da je koriste u tinejdžerskim godinama.
Početkom 1990-ih, prosečan sadržaj THC-a u uzorcima marihuane bio je manji od 4 procenta. U 2018. godini bio je više od 15 procenata. Koncentrati marihuane mogu imati mnogo veći nivo THC-a.
Sve veća moć marihuane, u kombinaciji sa upotrebom koncentrata sa visokim sadržajem THC-a, izaziva mogućnost da bi simptomi konzumiranja marihuane danas mogli biti gori nego ranije. THC u telu izaziva brojne posledice na organizam.
Šta je THC?
THC, ili tetrahidrokanabinol, je hemikalija odgovorna za većinu psiholoških efekata koje izaziva marihuana. Ima dejstvo slično kanabinoidnim hemikalijama koje telo prirodno proizvodi.
Kanabinoidni receptori su koncentrisani u određenim delovima mozga koji su povezani sa razmišljanjem, pamćenjem, zadovoljstvom, koordinacijom i percepcijom vremena. THC u telu se vezuje za ove receptore, aktivira ih i utiče na pamćenje, zadovoljstvo, pokrete, razmišljanje, koncentraciju, koordinaciju, senzornu i vremensku percepciju.
THC je jedno od mnogih jedinjenja koja se nalaze u smoli koju luči marihuana. Druga jedinjenja jedinstvena za marihuanu, nazvana kanabinoidi, prisutna su u ovoj smoli. Jedan kanabinoid, CBD je nepsihoaktivan i zapravo blokira visok nivo THC-a.
THC u telu - Kakve efekte ima po organizam?
THC u telu stimuliše ćelije u mozgu da oslobađaju dopamin, stvarajući euforiju. Takođe ometa kako se informacije obrađuju u hipokampusu, koji je deo mozga odgovoran za formiranje novih sećanja.
THC u krvi može izazvati halucinacije, promeniti razmišljanje i izazvati zablude. U proseku, efekti traju oko dva sata, a javljaju se 10 do 30 minuta nakon ingestije. Međutim, psihomotorno oštećenje se može nastaviti i nakon toga.
U nekim slučajevima THC u telu izaziva ushićenje, anksioznost, tahikardiju, probleme sa kratkoročnim pamćenjem, sedaciju, opuštanje, ublažavanje bolova i još mnogo toga.
Simptomi konzumiranja marihuane - Kakve efekte izaziva THC u krvi?
Efekti marihuane čine je popularnom drogom. U stvari, smatra se jednom od najčešće korišćenih zabranjenih droga na svetu. Ipak, THC u krvi može izazvati recidiv simptoma šizofrenije. Simptomi konzumiranja marihuane moraju se shvatiti ozbiljno kako se ne bi razvila zavisnost od marihuane.
Drugi mogući rizik od konzumiranja THC-a dolazi u obliku oštećenja motoričkih veština. Marihuana može ometati vožnju ili slične motoričke zadatke i to u trajanju od tri sata nakon konzumiranja. Takođe, druga je najčešća psihoaktivna supstanca koja se detektuje kod vozača, nakon alkohola.
Upotreba marihuane može izazvati dugoročne probleme kod mlađih. Neki od neželjenih efekata THC u krvi podrazumevaju smanjenje koeficijenta inteligencije, pamćenja i kognicije. Takođe, dugoročno marihuana može da ugrozi plodnost kod muškaraca i žena, kao i disajne puteve osobe.
Koncentracije THC-a u kanabisu varira od vrste biljke.
Kada je THC izložen vazduhu, on se razgrađuje u kanabinol, kanabinoid koji izaziva psihološke efekte. Koncentracija THC-a takođe zavisi od uzgoja biljke marihuane, naučno poznate kao Cannabis sativa L.
Vrsta kanabisa koja ima minimalnu količinu THC-a, čak 0,5 odsto, je konoplja. Ona se koristi u industrijske i medicinske svrhe.
Neki sojevi kanabisa mogu imati samo 0,3 procenta THC-a po težini. U drugim sojevima, THC čini 20 procenata težine uzorka. Prosečna koncentracija THC-a u marihuani je od 1 do 5 procenata; u hašišu od 5 do 15 odsto, a u ulju hašiša 20 odsto. THC u telu je veoma varijabilan i što je niži sadržaj THC-a u marihuani, korisnik mora više da je konzumira da bi postigao željene efekte.
Simptomi konzumiranja marihuane – Kako ona utiče na organizam?
Kada se marihuana puši, THC brzo prelazi iz pluća u krvotok, koji prenosi supstancu do mozga i drugih organa u telu. THC u krvi se sporije apsorbuje kada se unese hranom ili pićem. Važno je znati koji su simptomi konzumiranja marihuane jer THC u telu dovodi do razvoja zavisnosti.
Bez obzira na to kako se THC unosi, supstanca deluje specifično na kanabinoidne receptore moždanih ćelija. Ovi receptori su deo neuronske komunikacione mreže, nazvane endokanabinoidni sistem. On igra važnu ulogu u normalnom razvoju i funkciji mozga.
Najveći broj kanabinoidnih receptora nalazi se u delovima mozga koji utiču na zadovoljstvo, pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, senzornu i vremensku percepciju i koordinisano kretanje.
Marihuana dejstvo prekomerno aktivira endokanabinoidni sistem, izazivajući jake efekte:
- Promenjene percepcije i raspoloženja;
- Oštećenu koordinaciju;
- Poteškoće sa razmišljanjem i rešavanjem problema;
- Poteškoće pri pamćenju;
- Smanjen apetit.
Istraživanja pokazuju da simptomi konzumiranja marihuane mogu izazvati ili pogoršati probleme u svakodnevnom životu. Korisnici imaju lošije mentalno i fizičko zdravlje, više problema i manje akademskog ili karijernog uspeha u poređenju sa vršnjacima koji ne konzumiraju marihuanu.
Simptomi konzumiranja marihuane dovode se u vezu i sa nizom zdravstvenih problema, posebno onih koji su u vezi sa problemima srca, pluća i mentalnim zdravstvenim problemima.
Najčešći problemi koje izaziva marihuana su:
- Svakodnevna proizvodnja kašlja i sluzi;
- Česte akutne bolesti grudnog koša;
- Povećan rizik od plućnih infekcija;
- Oštećenje imunološkog sistema;
- Ubija moždane ćelije i oštećuje centralni nervni sistem;
- Plodnost;
- Ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak.
Simptomi konzumiranja marihuane dovode se u vezu i sa drugim problemima mentalnog zdravlja, kao što su:
- Depresija;
- Anksioznost;
- Poremećaji ličnosti;
- Samoubilačke misli (među adolescentima);
- Nedostatak motivacije.
Brojne studije dovode u vezu hroničnu upotrebu marihuane i mentalne bolesti. Marihuana dejstvo takođe može pogoršati tok bolesti kod pacijenata koji boluju od šizofrenije. Isto tako, javlja se i veza između marihuane i razvoja psihoze.
Marihuana dejstvo – Na koje još načine utiče na organizam?
Marihuana dejstvo pokazalo se kao negativno kada je reč o razvoju mozga mladih ljudi. Simptomi konzumiranja marihuane koji se odnose na razmišljanje i pamćenje mogu trajati dugo ili čak biti trajni.
Studija na pojedincima koji su počeli da koriste marihuanu u adolescenciji otkrila je značajno smanjenu povezanost u oblastima mozga odgovornim za učenje i pamćenje.
Studija na Novom Zelandu pokazala je da su ljudi koji su počeli da puše marihuanu u tinejdžerskim godinama izgubili u proseku osam poena koeficijenta inteligencije između 13-38 godina. Izgubljene kognitivne sposobnosti nisu u potpunosti obnovljene kod onih koji su prestali da puše marihuanu kao odrasli. Oni koji su počeli da konzumiraju marihuanu u odraslom dobu nisu pokazali značajan pad koeficijenta inteligencije i marihuana dejstvo je kod njih blaže.
Pored toga, pošto narušava rasuđivanje i motoričku koordinaciju, simptomi konzumiranja marihuane doprinose većem riziku od povreda ili smrti tokom vožnje automobila. Analiza podataka sugeriše da upotreba marihuane više nego udvostručuje rizik vozača od nesreće. S tim u vezi, kombinacija marihuane i alkohola povećava oštećenje sposobnosti vožnje više od bilo koje druge supstance.
Kratkoročni efekti i simptomi konzumiranja marihuane počinju da se ublažavaju nakon 1 do 3 sata. Dugoročni efekti mogu trajati danima, nedeljama ili mesecima nakon što je upotreba marihuane prestala. Neki efekti mogu biti trajni.
Koliko marihuana ostaje u krvi?
Odgovor na pitanje koliko marihuana ostaje u krvi varira u zavisnosti od načina konzumacije ove droge. Generalno, vreme detekcije će biti duže sa većom dozom i češćom upotrebom. Takođe, koliko dugo je marihuana u krvi, zavisi i od doze i od učestalosti upotrebe.
Simptomi konzumiranja marihuane mogu se otkriti u telesnim tečnostima od 1 do 30 dana nakon poslednje upotrebe. Kao i kod drugih droga, može se otkriti u kosi i nakon nekoliko meseci, posebno kod ljudi koji koriste marihuanu svakodnevno ili skoro svakodnevno.
U svakodnevnoj upotrebi, marihuana se može otkriti nekoliko meseci nakon poslednje upotrebe.
Jedna od najzastupljenijih komponenti u kanabisu je hemijska supstanca nazvana THC. Testovi na droge mere THC u krvi i njegove nusproizvode ili metabolite. Ovi metaboliti ostaju u sistemu dugo nakon što simptomi konzumiranja marihuane nestanu.
Test na drogu putem urina je najčešći metod testiranja na droge. Marihuana dejstvo može se prepoznati u urinu:
- jednokratna upotreba: 3 dana;
- umerena upotreba (četiri puta nedeljno): 5 do 7 dana;
- hronična upotreba (dnevno): 10 do 15 dana;
- hronična teška upotreba (više puta dnevno): duže od 30 dana.
Metaboliti kanabisa su rastvorljivi u mastima, što znači da se vezuju za molekule masti u vašem telu. Kao rezultat toga, može proći neko vreme da napuste vaš sistem, posebno ako imate više molekula masti u telu.
Testovi krvi obično otkrivaju THC u telu u poslednjih od 2 do 12 sati. Hronična i učestala upotreba produžava vreme za koje se može otkriti.
Testovi folikula dlake mogu proceniti upotrebu droga do 90 dana. Nakon upotrebe, kanabinoidi dospevaju do folikula dlake preko malih krvnih sudova, kao i iz sebuma i znoja koji okružuju dlaku.
Pošto kosa raste približno 1,27 centimetra mesečno, segment kose od približno 4 centimetra uzet blizu vlasišta može da proceni period upotrebe marihuane u poslednja 3 meseca.
THC u krvi - Koliko vremena je potrebno da se razgradi?
THC se apsorbuje u krvotok kada osoba puši ili guta marihuanu. THC u krvi se privremeno skladišti u organima i masnim tkivima, razgrađuje se u jetri. Ima više od 100 metabolita. Testovi na droge traže ove metabolite, koji ostaju u vašem telu duže od THC u krvi. Na kraju, THC i njegovi metaboliti se izlučuju urinom i stolicom.
Koliko će ostati marihuana u krvi zavisi od učestalosti upotrebe. Češća upotreba je povezana sa višom početnom koncentracijom THC u telu i metabolita. Što više THC metabolita pojedinac ima u svom telu, duže će im trebati da se izluče.
Brojni faktori utiču na to koliko marihuana ostaje u krvi. Neki od ovih faktora, kao što su indeks telesne mase (BMI) i brzina metabolizma, nisu povezani sa marihuanom, već sa načinom na koji ga telo obrađuje i metaboliše.
Drugi faktori su povezani sa načinom na koji se koristi. Ovo podrazumeva kolika doza je uzeta, koliko često i jačina kanabisa.
Jača marihuana, sa više THC-a, može duže ostati u telu. Marihuana koja se proguta ostaje u telu duže od marihuane koja se puši.
THC u telu, proizvodi sledeće efekte:
- izmenjena čula, uključujući osećaj za vreme;
- promenjeno raspoloženje;
- teškoće u razmišljanju i rešavanju problema;
- oštećeno pamćenje;
- halucinacije ili zablude.
Ostali kratkoročni efekti podrazumevaju:
- nemogućnost fokusiranja;
- povećan apetit;
- problemi sa koordinacijom;
- pospanost;
- nemir;
- ubrzan rad srca;
- suva usta i oči;
- zbunjenost;
- osećaj mučnine ili nesvestice;
- anksioznost ili paranoja.
U retkim slučajevima, velike doze marihuane mogu izazvati halucinacije i psihozu.
Pušenje ili redovno konzumiranje marihuane ima dodatne efekte na um i telo:
- kognitivna oštećenja;
- oštećenja pamćenja;
- smetnje u učenju;
- kardiovaskularne bolesti;
- respiratorne bolesti;
- poremećaji raspoloženja, kao što su depresija i anksioznost;
- halucinacije i psihoze.
Simptomi konzumiranja marihuane mogu nestati jednom zauvek – Lečenje zavisnosti od marihuane
Dugotrajna zloupotreba droga uzrokuje da se jave simptomi konzumiranja marihuane, ali i simptomi odvikavanja od marihuane. Oni se uglavnom razvijaju u roku od jedne nedelje od prestanka upotrebe. Neki od najčešćih simptoma apstinencije od marihuane podrazumevaju:
- Razdražljivost, ljutnju ili agresiju;
- Nervozu ili anksioznost;
- Poteškoće sa spavanjem;
- Smanjen apetit ili gubitak težine;
- Nemir;
- Depresivno raspoloženje.
Javljaju se i fizički simptomi kao što su: bol u stomaku, drhtavica, znojenje, groznica i glavobolja.
S obzirom na to da mnogi od ovih simptoma apstinencije ukazuju na znakove upozorenja drugih stanja i problema, neophodna je stručna pomoć stručnjaka.
Opcije lečenja zavisnosti od marihuane su veoma efikasne i delotvorne na klinici MedTim. Terapije zasnovane na kombinaciji detoksikacije organizma i radom na psihičkoj zavisnosti sa terapeutom i poboljšanju motivacije obezbeđuju izlečenje zavisnosti i smanjenu mogućnost recidiva.
Program klinike MedTim idealan je za edukaciju pacijenata i njihovih porodica i prijatelja. Kako korisnici marihuane postaju zavisni od droge, njihova tolerancija se povećava, što znači da moraju da koriste više droge da bi postigli iste efekte. Tolerancija je znak zavisnosti. Ljudi koji su zavisni od marihuane ne mogu da prestanu da je koriste, čak i ako primete štetne efekte. Ako otkrijete da imate bilo koji od ovih simptoma, vreme je da potražite pomoć.
Iako se simptomi konzumacije marihuane i efekti zavisnosti od marihuane generalno ne smatraju tako ozbiljnim kao efekti drugih zavisnosti, oni mogu dovesti do problema.
Ako ste zabrinuti da neko do koga vam je stalo koristi marihuanu, svest o znacima zloupotrebe je prvi korak.
Marihuana dejstvo ogleda se u:
- Krvave oči;
- Povećan apetit;
- Nedostatak motivacije;
- Paranoično ponašanje;
- Oštećena koordinacija;
- Usporeno vreme reakcije;
- Suva usta;
- Oštećenje pamćenja
- Anksioznost;
- Narušeno rasuđivanje;
- Iskrivljena percepcija;
- Opušteno stanje ili pospanost.
Takođe je važno da nikada ne postavljate dijagnozu sebi ili voljenoj osobi bez prethodnog konsultovanja medicinskog stručnjaka. Obratite se lekaru.
Kako TAČNO izgleda lečenje zavisnosti od marihuane?
Ako marihuana ometa zdrav i produktivan život za vas ili nekoga do koga vam je stalo, lečenje i odvikavanje mogu biti dobri načini da se napravi promena. Ljudi koji su postali zavisni od marihuane često ne veruju da imaju problem i možda im je potrebna pomoć sa strane.
Osobe koje su godinama koristile marihuanu prijavili su da se javljaju simptomi konzumiranja marihuane i simptome odvikavanja kada su pokušali da prestanu. Odvikavanje od marihuane nije preporučljivo da radite samostalno. Efekti apstinencije od marihuane mogu da budu jaki, pa će vam trebati pomoć lekara. Takođe, velika je mogućnost recidiva, odnosno povratka starim navikama.
Većina simptoma odvikavanja od marihuane razvija se u prvih 24-72 sata nakon poslednje upotrebe. Oni dostižu vrhunac tokom prve nedelje i traju otprilike 1-2 nedelje.
Kada telo osobe postane zavisno od marihuane, iznenadni prestanak upotrebe može izazvati pojavu nekoliko neprijatnih simptoma apstinencije:
- Snažna žudnja za marihuanom;
- Depresivno raspoloženje;
- Uznemirenost i razdražljivost;
- Vrtoglavica;
- Problemi sa koncentracijom;
- Impotencija;
- Nesanica;
- Gubitak apetita.
Ne morate kroz ovo da prolazite sami!
Klinika za lečenje bolesti zavisnosti MedTim nalazi se na Novim Banovcima, u okolini Beograda, a smeštena je u mirnom i relaksirajućem okruženju.
Na klinici MedTim imaćete neprestanu podršku stručnog medicinskog osoblja koje ima mnogo iskustva u radu sa pacijentima koji su razvili zavisnost.
Našu podršku imaju ne samo pacijenti, već i članovi njegove porodice i prijatelji koji će biti uz njega tokom celog procesa.
Nakon obavljene psihodijagnostike i analize zdravstvenog stanja pacijenta, obavlja se rad sa psihoterapeutom na otklanjanju svih uzroka koji su doveli do zavisnosti.
Terapije su usmerene na promene mišljenja i stavova u odnosu na zavisnost. Na osnovu tih mišljenja i stavova se, kroz rad, dolazi i do promena u ponašanju, što je od presudnog značaja u rehabilitacionom periodu radi održavanja stabilnog psihičkog stanja.
