Granicni poremecaj licnosti je stanje mentalnog zdravlja koje igra veliku ulogu u tome kako se osoba oseća, ponaša, ali kakvu predstavu o sebi ima. Ukoliko je nekome postavljena dijagnoza – granični poremećaj ličnosti, onda je ta osoba verovatno upoznata sa turbulentnim emocijama koje se naglo smenjuju, kao i nedostatkom stabilnosti u odnosima sa ljudima.
Da li je granicni poremecaj licnosti zaista poremećaj?
Kada su u pitanju poremećaji raaspoloženja i stanja psihičkog zdravlja, granicni poremecaj licnosti predstavlja jedan od najstigmatizovanijih, čak i među stručnjacima za mentalno zdravlje. Deo ove stigme vezan je sa idejom da granični poremećaj ličnosti nije izlečiv. Međutim, danas znamo da ta ideja apsolutno nije istinita.
Sintagmu i kovanicu “granični poremećaj ličnosti” (Borderline Personality Disorder – BPD), osmislio je američki psihijatar i psihoanalitičar Adolf Stern. Naziv je nastao 30-ih godina prošlog veka, a pomenuti psihijatar se rukovodio idejom da se ovaj poremećaj nalazi između psihoza i neuroza.
Ali, i pre toga, jedan engleski kliničar, Tomas Sidenham, izrekao je o jednom svom pacijentu rečenicu koja se danas veoma često citira. Ta rečenica glasi: “Oni bezgranično vole one ljude koje će bez bilo kakvog ragzloga mrzeti.” To se odnosilo na njegove pacijente koji su pokazivali neočekivane i iznenadne napade besa, ljutnje, straha i bola.
Kasnije će se pokazati da se navedeni simptomi odnose upravo na granicni poremecaj licnosti, iako je Tomas pod njima podrazumevao dve dijagnoze. Jednu za žene – histerija, i drugu za muškarce – hipohondrija.
Sve u svemu, granicni poremecaj licnosti se i dan danas izučava. Čak i pojam “granični poremećaj ličnosti” izaziva dosta kontroverzi. Neki kliničari i pri pomenu ovog poremećaja odbacuju njegov naziv.
Istina, zaista može biti neprijatno i uznemirujuće iskustvo kada se osobi kaže da je poremećaj njenog mentalnog zdravlja, zapravo, deo njene ličnosti. Ljudi sa ovim stanjem se osećati kao da su njihovi postupci i emocije racionalan odgovor na teška životna iskustva, a ne neki nedostatak unutar njihove ličnosti.
Zauzimajući ovakav stav, stručnjaci za mentalno zdravlje bi prvo trebalo da razmotre osnovni uzrok emocionalnih reakcija osobe, umesto da odmah zaključuju da postoji psihički problem sa osobom.
Šta je granični poremećaj ličnosti?
Granični poremećaj ličnosti jedno je od onih stanja mentalnog zdravlja koje je popularizovano tek poslednjih nekoliko godina. U pitanju je emocionalno nestabilni poremećaj raspoloženja, a njegove glavne odlike su nestabilnost i nesigurnost u brojnim životnim segmentima.
Imajući ovo u vidu, veoma često se pojam “granicni poremecaj licnosti” koristi nekontrolisano i bez bilo kakvih skrupula u svakodnevnom govoru. Tačnije, mnogi ljudi neprimereno i neopravadano koriste frazu “granični poremećaj ličnosti”, kako bi opisali svaku osobu koja je ljuta, impulsivna i autodestruktivna. Ovakvo tumačenje graničnog poremećaja ličnosti nije samo netačno, već doprinosi i njegovoj pomenutoj stigmatizaciji.
Granicni poremecaj licnosti (GPL) je stanje koje se povezuje sa nestabilnošću – u odnosima sa drugim ljudima, o slici o sebi (problemi sa identitetom) i u emocijama. Često ova karakteristika nestabilnosti proizlazi iz straha osobe od napuštanja.
Ovaj poremećaj spada u poremećaje ličnosti iz kategorije (grupe ili klastera) B. Poremećaji u ovom klasteru negativno se odražavaju emocije i odnose osobe. Fizički, to se manifestuje u određenim oblicima ponašanja za koje druge ljudi smatraju da je ekstremno, nenormalno ili iracionalno.
Drugi poremećaji ličnosti iz grupe B uključuju narcisoidni poremećaj ličnosti i antisocijalni poremećaj ličnosti (sociopatija).
Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ispoljavaju impulsivno i potencijlno samodestruktivno ponašanje. Samopovređivanje i samoubilačke misli i akcije takođe su neke od karakteristika graničnog poremećaja ličnosti. Psihološki tretmani za lečenje graničnog poremećaja imaju za cilj da osobi pomognu da upravlja sopstvenim osećanjima i da smanji stres. Posledica toga jeste sve ređa i manje intenzivnija nestabilnost u odnosima.
Granicni poremecaj licnosti je definisan u “Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje” Američkog psihijatrijskog udruženja. U nekim zemljama, stručnjaci koriste Međunarodnu klasifikaciju bolesti Svetske zdravstvene organizacije, koja koristi termin emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti umesto granični poremećaj ličnosti.
Koji su uzroci graničnog poremećaja ličnosti?
Među svim psihijatrijskim pacijentima, granicni poremecaj licnosti jedno je od češćih mentalnih stanja. Procenjuje se da pogađa oko 20 odsto pacijenata u ovoj grupi ljudi.
Prema pojedinim istraživanjima, oko 75 odsto svih ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti su žene. S druge strane, neka istraživanja sugerišu da stope ovog poremećaja mogu biti slične kod muškaraca. Međutim, muškarcima se često umesto graničnog poremećaja ličnosti postavi druga dijagnoza, poput depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja. I vice versa, ženama takođe može biti postavljena pogrešna dijagnoza graničnog poremećaja ličnosti, umesto druge, prave dijagnoze.
Pojedini psiholozi i psihijatri smatraju da granicni poremecaj licnosti nastaje kao rezultat problema koje osoba doživi tokom perioda psihosocijalnog razvoja. Ovaj poremećaj nastaje u svojoj ranoj fazi tada, a ispoljava se u poznom detinjstvu ili tokom adolescentskog perioda.
No, postavlja se pitanje – zbog čega se javlja granicni poremecaj licnosti? Koji su uzroci, faktori rizika i okidači za ovaj poremećaj? Naime, smatra se da ne postoji samo jedan, jedinstveni uzrok ovog poremećaja. Tačnije, smatra se da je granični poremećaj ličnosti uzrokovan kombinacijom više različitih faktora.
1) Genetski faktori
Ne postoje konkretni dokazi da je identifikovan tačno određen gen u kojem je “zapisan” granicni poremecaj licnosti. Dakle, ne može se direktno naslediti ovaj poremećaj.
Međutim, pokazano je da je veća verovatnoća da će osoba razviti granični poremećaj ličnosti ukoliko neko u porodici (otac, majka, sestra, brat) već imaju određene mentalne poremećaje. Drugim rečima, određeni geni koje osoba nasledi mogu je učiniti osetljivijom, odnosno podložnijom za razvoj graničnog poremećaja ličnosti.
Isto tako, ako neko u porodici (otac ili majka) već ima granicni poremecaj licnosti, postoji rizik da i dete kasnije razvije ovo stanje.
2) Granicni poremecaj licnosti i hemikalije u mozgu
3) Razvoj i struktura mozga
- Amigdala, koja ima važnu ulogu u regulaciji osećanja i emocija;
- Hipokampus, koji pomaže u regulaciji ponašanja i samokontroli;
- Orbitofrontalni korteks, koji pomaže pri planiranju i donošenju odluka.
Problemi sa ovim delovima mozga mogu doprineti razvoju simptoma graničnog poremećaja ličnosti. Inače, na razvoj i hemijsku strukturu ovih delova mozga mogu u velikoj meri uticati i iskustva iz detinjstva osobe.
Svedočanstva mnogih ljudi koji imaju dijagnostikovan granicni poremecaj licnosti kažu da su te osobe doživele traumatične životne događaje tokom detinjstva. Ovo može uključivati zlostavljanje, napuštanje ili druge oblike traume. Mnogi ljudi su takođe imali teške i nestabilne odnose u detinjstvu, kao što su česti sukobi, svađe, zapostavljanja, poništavanja ličnosti, itd.
Smatra se da navedeni delovi mozga (amigdala, hipokampus i orbitofrontalni korteks) imaju ulogu u regulisanju raspoloženja. Na taj način se mogu objasniti neki od problema koje ljudi, sa dijagnozom graničnog poremećaja ličnosti, imaju u bliskim vezama.
4) Faktori životne sredine
- Biti žrtva emocionalnog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja;
- Biti izložen hroničnom strahu, zanemarivanju, zlostavljanju ili drugim traumatičnim iskustvima u detinjstvu;
- Biti zanemaren od jednog ili oba roditelja kao dete;
- Odrastanje sa članom porodice koji je imao problem sa psihičkim zdravljem (na primer, bipolarni poremećaj, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zavisnost i narkomanija).
Odnos deteta sa porodicom ima snažan uticaj na to kako će osoba formirati svoj pogled na svet. To utiče sliku, odnosno predstavu osobe o drugim ljudima i poverenju prema njima.
Isto tako, nerazjašnjeni strah, bes, trauma i uznemirenost iz detinjstva mogu dovesti do određenih obrazaca razmišljanja, kao što su:
- Idealizacija drugih ljudi;
- Očekivanje da su drugi ljudi roditelji osobe;
- Očekivanje da će osobu drugi ljudi maltretirati;
- Ponašanje kao da su svi drugi ljudi odrasli, osim same osobe.
Kako se ponaša osoba sa graničnim poremećajem ličnosti?
Kao što smo istakli, granični poremećaj ličnosti karakteriše maladaptivnost, odnosno nestabilnost i neprilagođenost osobe. Ova neprilagođenost se odnosi na čitavu lepezu životnih aspekata. U tom smislu, osoba koja ima granicni poremecaj licnosti ističe se po problemima sa sopstvenim identitetom (nestabilnost predstave o sebi), labilnošću u društvenim odnosima i raspoloženju.
Interesantna je i činjenica da osoba koja ima ovaj poremećaj ne želi da prizna da sa njom postoji bilo kakav problem. Naprotiv, ona ne samo da ne želi da menja sebe i ne prepoznaje bilo kakav problem. Ona za svoje reakcije i neprilagođenost “krivi” okolinu i životne okolnosti.
Svakako, kada je granicni poremecaj licnosti u pitanju, treba napomenuti i to da se ovde ne radi o zdravstvenom stanju u dijagnostičkom i medicinskom smislu te reči. Pod ovim poremećajem se u suštini podrazumeva jedna dugotrajna i kontinuirana neprilagođenost svakodnevnom životnom funkcionisanju.
Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti se ponaša tako što simptome ovog poremećaja doživljava kao integralni deo sopstvene ličnosti. Kada se ta osoba nalazi pod stresom, naletom anksioznosti, straha ili bilo kog drugog problema, ona će biti sklona da menja okolinu, a ne sebe.
U međuljudskim odnosima, osoba koja ima granicni poremecaj licnosti pokazuje intenzivni, haotični i potpuno nestabilni obrazac ponašanja. Tu postoje dva kraja ovog spektra ponašanja. Na jednom kraju se nalazi idealizacija drugih ljudi, a na drugom obesmišljavanje i obezvređivanje.
Osoba može imati intenzivne i impulsivne izlive ljutnje i besa koje ne može da kontroliše i koji nisu prikladni za datu situaciju. Impulsivno ponašanje je karakteristično za osobu sa ovim poremećajem. Takvo ponašanje se može ispoljiti, recimo, u brzom i naglom trošenju velike svote novca, prejedanju, zloupotrebi droga, brzoj vožnji…
Ova impulsivnost ogleda se i u samoubilačkim mislima, idejama i ponašanju koje je samopovređujuće. Zbog nestabilne predstave o sebi, osoba može ima i hronični osećaj neispunjenosti.
Granicni poremecaj licnosti i bipolarni poremećaj – U čemu je razlika?
Granicni poremecaj licnosti i bipolarni poremećaj predstavljaju dva stanja mentalnog zdravlja koje karakterišu nagle i dramatične promene raspoloženja. Iz tog razloga, mnogi ljudi mešaju ova dva poremećaja, govoreći o njima kao da su sinonimi. Međutim, u praksi (ali i u teoriji), to nije tačno.
Glavna razlika između bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja je u tome što je bipolarni poremećaj, zapravo, poremećaj raspoloženja. S druge strane, granicni poremecaj licnosti je, kao što naziv kaže – poremećaj ličnosti.
Bipolarni poremećaj (ranije poznat kao manično-depresivni poremećaj) karakteriše se ekstremnim energetskim usponima i padovima koji mogu trajati nedeljama ili mesecima. Sa graničnim poremećajem ličnosti, međutim, raspoloženja se menjaju brže. Tačnije, osoba prolazi kroz dramatične promene raspoloženja i emocionalnih stanja za nekoliko sati ili dana.
Kada osoba sa bipolarnim poremećajem nije u maničnoj ili depresivnoj epizodi, ona pokazuje emocionalnu stabilnost koju osoba sa graničnim poremećajem ličnosti ne ispoljava. Dakle, kada se bipolarna osoba nalazi u fazi između manične i depresivne epizode, onda ona može prilično dobro da funkcioniše. To nije slučaj kod osobe sa graničnim poremećajem ličnosti, jer je nestabilnost kod nje izražena na svakodnevnom nivou, kao stil života.
Bipolarni poremećaj je više ukorenjen u biologiji nervnog sistema, što znači da osoba može dobro reagovati na medikamentoznu terapiju. Patologija graničnog poremećaja ličnosti snažno uključuje psihološki nivo uma, pored hemije mozga i nervnog sistema. Bipolarnom nedostaju ovi duboko ukorenjeni psihološki aspekti, ili načini sagledavanja sveta i percepcije sebe i drugih. A upravo to karakteriše granicni poremecaj licnosti.
Razlike u između ova dva poremećaja i njihovim simptomima od ključnog su značaja za postavljanje prave dijagnoze, a samim tim i tretmana lečenja.
Razlike u simptomima između graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja
Granični poremećaj ličnosti i bipolarni poremećaj imaju neke identične karakteristike, ali se isto tako odlikuju različitim simptomima. Neki simptomi su takođe češći kod jednog u odnosu na drugi poremećaj.
Na primer, i granicni poremecaj licnosti i bipolarni poremećaj karakterišu emocionalna turbulencija i impulsivno ponašanje. Ali, ljudi sa graničnim poremećajem često imaju nestabilne lične odnose, što nije tako uobičajeno kod bipolarnog poremećaja.
Kod graničnog poremećaja ličnosti, osoba je sklona impulsivnom i rizičnom ponašanju. U tom smislu, osobu sa ovim poremećajem karakteriše nekontrolisana agresija i izlivi besa neprikladni datoj situaciji. Kod bipolarnog poremećaja, u slučaju manične epizode, osoba ima visoke nivoe energije i dobro raspoloženje. Dok, u slučaju depresivne epizode, osoba se loše oseća i letargična je.
Ovde treba istaći i to da se kod graničnog poremećaja ličnosti osoba često nalazi u hroničnoj depresiji, dok to nije slučaj sa bipolarnim poremećajem. Upravo zato, osoba sa graničnim poremećajem ima osećaj vlastite praznine, manjka vrednosti, problema sa identitetom, samoubilačke i samodestruktivne misli i ponašanja. Kod bipolarnog poremećaja, samoubilačke tendencije su prisutne kada se osoba nalazi u depresivnoj epizodi.
Ciklusi promene raspoloženja kod graničnog poremećaja ličnosti su kraći i brži. Obično su okidači za te promene raspoloženja neki stresori, odnosno stresne situacije.
Kada se osoba nalazi u maničnoj fazi bipolarnog poremećaja, ona ima trkačke misli, izuzetno je komunikativna i sklona impulsivnosti. Dok u depresivnoj fazi, osoba može imati usporen govor, probleme sa pamćenjem i kognitivnih problema.
Zbog podudarnosti dijagnostičkih kriterijuma, često se dešava da se osobi postavi pogrešna dijagnoza. Jedna studija procenjuje da je do 40 odsto ljudi sa graničnim poremećajem prvo pogrešno dijagnostifikovan bipolarni poremećaj.
Ljudima se takođe može pogrešno dijagnostikovati granicni poremecaj licnosti umesto bipolarnog poremecaja. U nekim slučajevima, granični poremećaj predstavlja pogrešnu dijagnozu kod ljudi koji, zapravo, imaju autizam.
Granični poremećaj ličnosti – Simptomi ovog stanja
Videli smo da granični poremećaj ličnosti u osnovi predstavlja poremećaj emocionalnog stanja i raspoloženja. To znači da on utiče na način na koji osoba komunicira sa drugima, kako se oseća i kakvu percepciju ima o sebi.
Granicni poremecaj licnosti može izazvati veoma širok spektar simptoma koji uključuju:
- Opšta neprilagođenost i maladaptivnost u svakodnevnom funkcionisanju;
- Osećanje hronične praznine i neispunjenosti;
- Emocionalna nestabilnost i turbulentne promene raspoloženja;
- Poremećeni obrasci razmišljanja i pogleda na svet, što može ići čak i do paranoje;
- Impulsivno ponašanje, nagli izlivi besa, ljutnje i uznemirenosti;
- Poteškoće u kontrolisanju besa;
- Strah od napuštanja;
- Intenzivni, haotični i nestabilni odnosi sa drugim ljudima, gde osoba ulaže neverovatno mnogo napora da izbegne stvarno ili umišljeno napuštanje od druge osobe;
- Samoubilačko ponašanje i misli, kao i samopovređivanje.
1) Emocionalna nestabilnost
- Bes;
- Tuga;
- Osećaj sramote;
- Napad panike;
- Anksioznost, osećanje katastrofe i uznemirenost;
- Hronična osećanja ispraznosti i usamljenosti;
Osoba može iskusiti ozbiljne i teške promene raspoloženja tokom kratkog vremenskog perioda. Kao što smo već istakli, osoba sa ovim poremećajem može imati suicidalne ideje u jednom trenutku, a da se već nekoliko sati kasnije oseća pozitivno i dobro. Neki ljudi sa ovim poremećajem se osećaju bolje ujutru, a neki uveče.
To varira od osobe do osobe. Ali, glavna karakteristika je neprilagođenost i emocionalna nestabilnost, kada se raspoloženje menja na nepredvidive načine. Ukoliko se vi ili vama bliska osoba borite sa graničnim poremećajem ličnosti, ne ustručavajte se ni u jednom trenutku da se obratite stručnim licima koji mogu da vam pomognu.
2) Granicni poremecaj licnosti i poremećeni obrasci razmišljanja
Kada osoba ima granicni poremecaj licnosti, onda različte vrste misli mogu uticati na to kako se ona oseća i ponaša. Na primer, to mogu biti veoma uznemirujuće ili zastrašujuće misli, kada osoba misli za sebe da je užasna. Osoba se može osećati kao da je odvojena od stvarnog sveta i kao da ne postoji.
Isto tako, osoba sa ovim poremećajem može imati i kratke epizode čudnih, sumanutih i bizarnih iskustava. Recimo, ona može čuti glasove koji ne postoje ili imati prolongirane halucinacije. Inače, halucinacije predstavljaju lažne, iluzorne, nestvarne i neistinite percepcije o stvarima i iskustvima osobe, a koje su povezane sa njenim čulima.
Poremećeni obrasci razmišljanja mogu uključivati i to da osoba ima neka pogrešna uverenja i sumanute misli od kojih je niko ne može odvratiti. Recimo, ona može misliti da može da leti ili da doživljava sebe kao poznatog glumca ili pevača (iako to u stvarnosti nije).
Ukoliko je to slučaj, ovo je ozbiljna crvena zastavica i alarm, jer sve to može upućivati na psihozu.
3) Granicni poremecaj licnosti i impulsivno ponašanje
Ako osoba ima granični poremećaj ličnosti, onda se može ponašati impulsivno na dvojak način, Obe vrste impulsivnog ponašanja osoba teško može kontrolisati (štaviše, to je u velikom broju slučajeva i nemoguće).
Prva vrsta impulsivnog ponašanja odnosi se na impuls za samodestrukciju i samopovređivanje. Na primer, osoba može imati impuls da seče svoju ruku nožem ili brijačima, kao i da pravi sebi opekotine na koži od cigareta.
U teškim i ekstremnim slučajevima, ovaj impuls može dovesti do osećaja za samoubistvo. Tačnije, impuls za samopovređivanje u teškim slučajevima graničnog poremećaja ličnosti može prerasti u suicidalni impuls. Tada osoba može pokazivati samoubilačke ideje i biti sklona samoubilačkom ponašanju.
Druga vrsta impulsivnog ponašanja odnosi se na to da se osoba često upušta u određena društveno rizična ponašanja. Između ostalog, tu spadaju opijanje i alkoholizam, zloupotreba narkotika, upuštanje u nebezbedne i rizične seksualne odnose…
4) Nestabilni odnosi sa ljudima
Na nekoliko mesta smo istakli da je nestabilnost glavna karakteristika graničnog poremećaja ličnosti. Osoba sa ovim poremećajem se može osećati da je drugi ljudi napuštaju u trenucima kada su joj najpotrebniji. Ali, isto tako, osoba se može osećati i tako da joj se drugi ljudi isuviše mnogo približavaju i da je “guše”.
Granicni poremecaj licnosti, strah od napuštanja i idealizacija osobe
Osoba sa ovim poremećajem može imati poteškoća u poverenju, odnosno u tome da veruje drugim ljudima. Ovo je ponekad praćeno iracionalnim strahom od namera drugih ljudi. Kada se osoba plaši napuštanja, to može dovesti do osećanja intenzivne anksioznosti, uznemirenosti i besa.
Tada može doći do interesantnog obrasca ponašanja. Naime, osoba može uložiti strahovito velike napore kako bi predupredila svaku mogućnost da bude sama.
To može uključivati:
- Stalno, konstantno slanje poruka osobi ili često pozivanje na telefon;
- Iznenadno i neočekivano pozivanje druge osobe usred noći;
- Osoba se bukvalno, u fizičkom smislu, drži za drugoga, odbijajući da je pusti;
- Ovo ponašanje može ići do te mere da osoba sa graničnim poremećajem ličnosti preti da će se povrediti ili ubiti ako je druga osoba ikada napusti.
Granični poremećaj ličnosti, obezvređivanje i teranje ljudi od sebe
Strah od napuštanja je posledica idealizacije druge osobe. I ovo predstavlja, kao što smo spomenuli, jedan kraj spektra graničnog poremećaja. Međutim, na drugom kraju spektra je obezvređivanje druge osobe. Tačnije, osoba sa ovim poremećajem se može osećati kao da je drugi ljudi guše ili kontrolišu.
Rezultat toga može biti intenzivan strah i bes. Tada osoba može odgovoriti time što će reagovati na načine kako bi naterala druge ljude da odu od nje. To može uključivati povlačenje u sebe, odbijanje svake vrste komunikacije ili čak verbalno zlostavljanje.
Ova dva različita obrasca mogu dovesti do nestabilnog “’ljubav-mržnja” odnosa sa određenim ljudima. Možda će se u tim trenucima osobi činiti da je “psihički zaglavljena”, sa veoma krutim pogledom na odnose sa drugim ljudima.
Ili je odnos savršen i druga osoba je divna, ili je odnos osuđen na propast i druga osoba je užasna. Prema tome, ljudi koji imaju granični poremećaj ličnosti često imaju “crno-beli” pogled na odnose sa drugim ljudima.
Nestabilni emocionalni odnosi mogu uključivati stanja uma od „odlazi“ do „molim te, ne idi“. Ovo je zbunjujuće ne samo za osobu sa ovim poremećajem, nego i za njenog partnera. Ovakvo ponašanje se najčešće okončava raskidom takvog odnosa.
5) Poremećena predstava o sebi (problem sa identitetom)
Kada osoba ima granični poremećaj ličnosti, ne samo da ima nestabilne odnose sa drugima, već je i njena perepcije nje same nestabilna. Ponekad se može osećati dobro u vezi sa sobom. Ali, već naredni put osoba mrzi sebe, idući do te mere da sebe smatra zlom i pakosnom.
Verovatno osoba nema jasnu predstavu o tome ko je ili šta želi u životu. Kao rezultat toga, osoba sa ovim poremećajem može često menjati posao, prijatelje, partnere, veru, vrednosne sisteme, ciljeve ili čak seksualni identitet.
6) Hronični osećaj ispraznosti
Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti često govore o tome kako se osećaju isprazno, kao da unutar njih postoji šupljina ili rupa. Štaviše, osoba se može osećati kao da je “niko i ništa”. Ovakav osećaj, u kombinaciji sa problemima sa identitetom, veoma je neprijatan.
Posledica toga može biti pokušaj osobe da popuni ovu prazninu stvarima kao što su kompuluzivno konzumiranje droga, patološko kockanje, prejedanje i slično. Ali, ništa od navedenog ne predstavlja istinsko zadovoljstvo osobi. Zato, čak i nakon upuštanja u navedena ponašanja, osoba vrlo brzo ponovo oseća prazninu u sebi.
Inače, granicni poremecaj licnosti se retko kada dijagnostikuje sam po sebi. Tačnije, uobičajeni poremećaji koji koincidiraju i javljaju se istovremeno sa ovim poremećajem su:
- Depresija i/ili bipolarni poremećaj;
- Zavisnost i zloupotreba narkotika;
- Poremećaj ishrane;
- Anksiozni poremećaji.
Kada se granični poremećaj ličnosti uspešno leči, onda se često poboljšavaju, odnosno smanjuju simptomi drugih mentalnih stanja. Međutim, nije uvek i obrnut slučaj. Recimo, osoba može, uz terapiju, uspešno suzbiti simptome anksioznosti, ali se istovremeno može još boriti sa graničnim poremećajem.
Kako prepoznati granicni poremecaj licnosti u svakodnevnom životu?
Do sada smo mogli da vidimo neke opšte, generalizovane simptome graničnog poremećaja ličnosti. Spektar simptoma, odnosno načina na koje se karakteristike graničnog poremećaja ispoljavaju mogu biti veoma raznovrsni. Upravo zato, dok se ne postavi dijagnoza ovog stanja, može biti veoma komplikovano prepoznati granicni poremecaj licnosti u svakodnevnom zivotu.
Zato ćemo sada pokušati malo da konkretizujemo navedene simptome, kako bi vam olakšali prepoznavanje ovog stanja u svakodnevnom životu.
1) Međuljudski odnosi koji se guraju do krajnjih limita
Već smo istakli da granični poremećaj ličnosti odlikuje “sukob” dva suprotna spektra nestabilnosti – od “druga osoba je super” do “druga osoba je odvratna”. Kada granična osoba voli, ona voli mnogo i bezgranično, ali isti je slučaj i sa mržnjom. Ako jednu osobu voli besprizorno mnogo u jednom trenutku, već u drugom trenutku sa istim tolikim žarom je može mrzeti. U osnovi, ovo nije prava ljubav, već mantra haotičnih i intenzivnih, nestabilnih međuljudskih odnosa.
Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti ne prihvata ili teško prihvata činjenicu da ona ima pomešane emocije i prema sebi i prema drugima. Na primer, granična osoba ima očekivanje od partnera da joj kontroliše vlastiti bes i anksioznost, da joj bude “glas razuma”. Isto tako, ona veruje da je partnerovo prisustvo neophodno kako bi nadomestilo osećaj ispraznosti osobe.
Kada je raspoložena, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti je uverena da je dostigla upravo taj segment veze koji očekuje. Ali, čim dođe do prvog zastoja ili razočarenja, na scenu stupa navedena “mržnja” i obezvređivanje osobe. Isto tako, odnosima može dominirati taj strah od napuštanja, zbog čega osoba traži stalno od partnera uveravanja da se to neće dogoditi. A, ako se to i dogodi, onda sledi eksplozija negativnih emocija: plač, bes, osvetoljubivost, samopovređivanje i slično.
Dakle, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti ima želju da ostvari intimnost. Ali, diskutabilan je način na koji to čini, što druge ljude odbija od nje. Njeno viđenje sveta oko nje je, kao što smo već rekli, “crno-belo”, ili je sve dobro, ili je sve katastrofalno.
2) Granični poremećaj ličnosti i “šta sam sebi?”
Osoba koja ima granicni poremecaj licnosti deluje kao da je izgubila svaku dodirnu tačku sa svojim ličnim identitetom. Često se oseća kao “muva bez glave”, ne znajući šta su joj ciljevi. To je, zapravo, u skladu sa njenom sklonošću da ima turbulentne promene raspoloženja.
Od ekstremno velike energije i dobrog raspoloženja (“sve mogu, sve hoću, svet je moj”), do krajnje letargije, pasivnosti i osećaja sopstvene bezvrednosti (“ceo svet mi se ruši”). Raspoloženje granične osobe neretko nije u harmoniji sa njenim okruženjem. Kod ovakvih osoba, veoma je tanka granica od fantastično dobrog raspoloženja do beznađa. Od uzbuđenja do deprimiranosti. Od ljutnje i besa do izliva nežnosti.
Na kraju krajeva, kada iskali bes, on se može vrlo lako pretvoriti i u fizički sukob, zbog impulsivnosti. Ponekad, ponašanje osobe može biti infantilno (detinjasto) i manipulativno.
3) Osećaj sopstvenog ništavila i bezvrednosti
Osoba koja ima granični poremećaj ličnosti prepoznatljiva je po tome što ima osećaj sopstvene bezvrednosti, ništavila i unutrašnje praznine. Pritom, ova praznina može biti i fizičke, ali i psihološke prirode.
U fizičkom smislu, recimo, granična osoba se može osećati prazno kada je gladna. U psihičkom smislu, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti može imati osećaje emotivne ispraznosti. Takvu osobu možete prepoznati po tome što će reći da “ne oseća ništa”, da se oseća “mrtvo u sebi”. Drugim rečima, tada osoba ima osećaj da u sebi ima strašno veliku količinu “ničega”, što ne može da objasni.
Interesantno je da tada osoba može ponoviti neke neosvešćene mantre ponašanja iz detinjstva, u želji da ispuni tu emotivnu prazninu. Ali, pored toga, u istoj nameri da “ne oseća ništa”, osoba sa ovim poremećajem se može ponašati veoma impulsivno. Ta impulsivnost se može odnosi na nebezbedne, rizične, promiskuitetne seksualne odnose. Pored toga, osoba mže početi sa prekomernom konzumacijom narkotika, kao što su heroin, kokain ili marihuana. Može doći do prejedanja, trošenja velike sume novca, samopovređivanja ili samoubilačkih tendencija.
Sve navedene impulsivne, prekomerne (i štetne) aktivnosti osobi (samo prividno) daju osećaj da nije više bezvredna i da je praznina ispunjena. Ono što je zaista fascinantno kod ovih osoba jeste da nakon mentalnih brodoloma i padova, one se uporno vraćaju, “ustaju” i nastavljaju sa svojim aktivnostima.
4) Granicni poremecaj licnosti u radnim aktivnostima
Kako se granicni poremecaj licnosti ispoljava u radnim aktivnostima osobe? Kada kažemo “radne aktivnosti”, tu mislimo na širok spektar aktivnosti kao što su škola, fakultet, posao, pa čak i aktivnosti kod kuće, druženja sa ljudima.
Ukoliko su ove aktivnosti za osobu jako bitne, a doživi neuspeh u njima, onda ona može imati sklonosti da se samopovređujuće ponaša.
Takođe, ako se osoba sa graničnim poremećajem ličnosti nalazi na hijerarhijski višim pozicijama u određenim organizacijama (npr. neka kompanija), tu može doći do problema. Ti problem nastaju zato što granični poremećaj ličnosti karakteriše nepredvidivost i nestabilnost u svim odnosima. Recimo, ona može ljudima, njoj hijerarhijski podređenim, udeliti radni zadatak i da taj zadatak bude odlično obavljen. Sve to da bi na kraju radniku bilo rečeno da taj zadatak uopšte nije bio bitan.
Ali, do ovoga ne dolazi zato što je osoba sa graničnim poremećajem ličnosti lažljiva po prirodi ili sklona da eksploatiše ljude. Jednostavno, ona je nepredvidiva, pa je u međuvremenu promenila mišljenje po pitanju važnosti zadatka.
S druge strane, ako se osoba sa ovim poremećajem nalazi na hijerarhijski nižim pozicijama, ona se može beskrajno mnogo diviti čoveku koji joj je nadređen. Ali, ako u jednom trenutku dođe do neke greške ili propusta (recimo, direktor iskritikuje osobu), onda dolazi do “okretanja drugog lista”. Osoba sa graničnim poremećajem, od osećaja divljenja, prelazi na osećaje besa, ljutnje, uznemirenosti i ogorčenosti.
Čovek koja je juče bio hvaljen i savršen, sada postaje čovek koga će osoba sa ovim poremećajem mrzeti, misliti i pričati za njega sve najgore. Takav je slučaj i u svim drugim društvenim odnosima osobe.
Kako se leči granični poremećaj ličnosti?
Jedan od najvećih mitova u vezi sa ovim stanjem je taj da je granični poremećaj ličnosti neizlečiv. Dakle, postoje veoma učinkoviti tretmani (psihološki, ali i medikamentozni) koji pomažu osobi da reguliše i kontroliše svoja osećanja, misli i ponašanje.
Stručnjak za mentalno zdravlje će utvrditi specifični tretman za granicni poremecaj licnosti na osnovi više faktora:
- Stepen i intenzitet problema;
- Starosna dob, opšte zdravlje i isotirja psihičkih problema;
- Tolerancija na određene lekove, procedure ili terapije;
- Mišljenje stručnjaka uključenih u zdravstvenu negu osobe, kao i mišljenje i preferencije same osobe.
S obzirom na to da je granični poremećaj ličnosti u osnovi psihološki problem, tretman i lečenje podrazumevaju na prvom mestu psihoterapiju. Naravno, ovde se mogu, u zavisnosti od navedenih faktora, uključiti i određeni lekovi. Svakako, cilj lečenja graničnog poremećaja ličnosti jeste razbijanje disfunkcionalnog spektra i obrazaca razmišljanja, osećanja i ponašanja koji uzrokuju probleme osobi.
Psihoterapija moće podrazumevati kognitivno-bihejvioralnu terapiju, dijalektičko-bihejvioralnu terapiju, terapiju fokusirana na shemu i slično.
Kao što smo istakli, medikamenti takođe mogu pomoći nekim ljudima sa ovim poremećajem. Neuroleptici i atipični antipsihotici mogu pomoći u regulisanju simptoma ovog poremećaja. Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti mogu se koristiti za lečenje simptoma depresije ili anksioznosti koji se mogu javiti istovremeno sa GPL-om.
Lečenje graničnog poremećaja ličnosti u klinici MedTim
Lečenje graničnog poremećaja ličnosti može biti veoma izazovno, jer osoba često ne prepoznaje da ima bilo kakakv problem. Na klinici MedTim radi tim iskusnih i međunarodno priznatih stručnjaka, psihologa, psihijatra i psihoterapeuta koji će pacijentu pomoći da vrati kontrolu nad svojim mislima, osećanjima i postupcima.
Za razliku od drugih ustanova, mi pristupamo strpljvo, pažljivo i sa maksimalnom podrškom pacijentu i njegovoj porodici. Prvo pacijent obavlja razgovore sa psihijatrom, čiji je cilj sagledavanje problema, utvrđivanje okolnosti koje su dovele do problema, upoznavanje pacijenta i procena njegovog psihofizičkog stanja.
Takođe, nakon prijema u našu bolnicu radimo i neophodne laboratorijske analize (analize krvi, urina), kao i preglede od specijalista interne medicine.
Na osnovu internističkog pregleda i izvešataja, određuju se dodatne dijagnostičke procedure. Zahvajujući njima određuje se terapija (psihoterapija i farmakoterapija). Kompletan program lečenja utvrđujemo za svakog pojedinca posebno, u skladu sa našim individualnim principom lečenja.
Kroz odgovarajuću psihodijagnostiku i primenu testova za procenu kognitivnih funkcija, naši psihijatri procenjuju ličnost osobe. Nakon toga, sledi proces psihoterapije sa našim uglednim psiholozima i specijalnim pedagozima, uz naglasak na kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Cilj ove terapije jeste promena obrazaca mišljenja, ponašanja i stavova koji dovode osobu u probleme.
Granicni poremecaj licnosti lecenje u klinici MedTim podrazumeva jedinstvenu kombinaciju medikamentozne terapije i psihoterapije. Pored psihoterapije u toku medicinskog tretmana, pacijentu stoje na raspolagajnu masaže i limfne drenaže, fizičko-regenerativni tretman i slično. Takođe, svim pacijentima omogućavamo i najmodernije tretmane u vidu hiperbarične komore, oxygen led spa kapsule, infrared saune i plazmafereze.
Ako vi imate granicni poremecaj licnosti ili ga prepoznajete kod vama drage osobe, ne ustručavajte se da nas već sada pozovoete.
