Kokain, koji se često naziva i kao “kavijar ulične droge”, je skup i popularan način da se izazove stanje opijenosti. Mistika kokaina je često senzacionalizovana u filmovima i od strane poznatih ličnosti, koje sebi mogu priuštiti ovu skupu i ilegalnu drogu. Kokain je klasifikovan kao droga sa visokim stepenom zloupotrebe i zavisnosti. Kokainska kriza jedna je od najintenzivnijih.
Kokain izaziva izuzetno negativne efekte na srce, mozak i emocionalno blagostanje korisnika. Mnogi ljudi koji koriste kokain postaju fizički i psihički zavisni od njega, što može dovesti do dugoročnih i razornih posledica opasnih po život. Kokainska kriza samo je jedna od njih.
Kokain, ilegalna ulična droga koja se na ulicama često naziva “koka” ili “krek”, je rekreativna droga koja nastaje prečišćavanjem ekstrakta iz listova biljke koke (Erithrokilum). Različiti procesi proizvode dva primarna oblika kokaina koje srećemo na ulici. Kokain u prahu, poznat kao “duh” ili “koka”, često se ušmrkava, ali je lako rastvorljiv u vodi i može se ubrizgati.
Krek kokain, ili „krek“ ili „rok“, nastaje hemijskim procesom kao slobodni oblik kokaina koji se puši. Neposredni efekti, ili visok nivo kokaina, obično nestaju između 30 minuta do dva sata nakon upotrebe. Pušenje ili ubrizgavanje kokaina dovodi do bržeg, a ipak kraćeg ritma od ušmrkavanja droge. Kriza od kokaina može da nastane nezavisno od toga na koji način se unosi u organizam. Kokainska kriza koliko traje – umnogome zavisi od učestalosti u količine unošenja kokaina. Kokainska kriza po danima takođe će se razlikovati u skladu sa tim koliko i kako se konzumirao kokain.
Kokainska kriza i dejstvo kokaina
Kokain deluje u dubokim delovima mozga koji su “zaduženi” za osećaj nagrade. Druge aktivnosti koje bude iste senzacije su unos vode i hrane, seks i zdrava zadovoljstva. Stimulacija ovog područja mozga kokainom daje dobar osećaj i može izazvati snažnu želju za upotrebom sve više i više kokaina. Ponovljena upotreba kokaina dovodi do razvoja tolerancije. To znači da su potrebne sve veće i veće doze kokaina za postizanje istih efekata. Tako nastaje zavisnost. Ne postoji količina upotrebe kokaina koja se smatra bezbednom, bilo da se želi izbeći kokainska kriza, razvoj tolerancije ili predoziranje.
Ubrizgavanje ili pušenje kokaina izazivaju skoro trenutne efekte. Ušmrkavanjem kokaina brzo se apsorbuje supstanca kroz nazalno tkivo, stvarajući osećaj koji deluje skoro jednako brzo kao ubrizgavanje ili ušmrkavanje droge. Jednom u mozgu, kokain ometa neurotransmitere, koji su hemijski glasnici u mozgu koje nervne ćelije koriste za komunikaciju. Ukoliko doza kokaina izostane, javlja se kokainska kriza.
Kokain blokira reapsorpciju dopamina, serotonina i norepinefrina nazad u nervne ćelije. Nagomilavanje hemikalija koje je rezultat ovog procesa dovodi do osećanja euforije.
Kako kokain putuje kroz krv, kao i kroz mozak, zloupotreba kokaina utiče na celo telo. Kokain je odgovoran za više poseta hitnoj pomoći svuda u svetu od bilo koje druge ilegalne droge. Zloupotreba kokaina oštećuje mozak, srce, krvne sudove, pluća i povremeno dovodi do iznenadne smrti. Kriza od kokaina opasna je koliko i samo korišćenje ove droge.
Ipak, uz odgovarajuću rehabilitaciju i terapije, zavisnost od kokaina se može prevazići. Iako se može činiti da je život bez kokaina nemoguć, neka vam iskusno osoblje klinike MedTim pokaže da je život bez droge – lep život. Kokainska kriza trajanje može da se skrati zahvaljujući tretmanima u klinici MedTim.
Šta je kokainska kriza i kako nastaje?
Sa ponovljenim izlaganjem kokainu, mozak počinje da se prilagođava tako da put nagrađivanja postaje manje osetljiv na prirodne stimulanse. Istovremeno, uključenost u stres postaje sve intenzivnija, što dovodi do povećanog nezadovoljstva i negativnog raspoloženja kada se kokain ne uzima. To je znak apstinencijalne krize, odnosno pojave kokainska kriza. Ovi kombinovani efekti povećavaju verovatnoću da se korisnik fokusira na traženje droge umesto na odnose, hranu ili druge prirodne nagrade.
Uz redovnu upotrebu, može se razviti tolerancija tako da su potrebne veće doze, češća upotreba kokaina ili oboje da bi se proizveo isti nivo zadovoljstva. Kriza od kokaina je želja za odlaganjem osećaja apstinencije i želja za euforijom koju je korisnik imao na početku. Istovremeno, korisnici mogu razviti senzibilizaciju, u kojima je potrebno manje kokaina za izazivanje anksioznosti, konvulzija ili drugih toksičnih efekata. Tolerancija na nagradu kokaina i senzibilizacija na toksičnost kokaina mogu povećati rizik od predoziranja kod redovnog korisnika. Istovremeno, ako ne konzumira kokain, nastaje kokainska kriza.
Korisnici uzimaju kokain na žurkama ili u stresnim situacijama. Često se kokain koristi više puta i u sve većim dozama. To može dovesti do povećane razdražljivosti, nemira, napada panike, paranoje, pa čak i do potpune psihoze u kojoj osoba gubi dodir sa stvarnošću i doživljava halucinacije. Sa povećanjem doze ili većom učestalošću upotrebe, nastaje rizik od negativnih psihičkih efekata ili se povećavaju fiziološki efekti.
Takođe, prekomerna upotreba kokaina tokom adolescencije može dodatno povećati ranjivost na kontinuiranu upotrebu kokaina. Kokainska kriza koliko traje – ukoliko se kokain dugo konzumirao, kriza može trajati duže.
Negativni efekti koje izaziva kokain
Specifični načini davanja kokaina mogu proizvesti sopstvene štetne efekte. Redovno ušmrkavanje kokaina može dovesti do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, problema sa gutanjem, promuklosti i sveukupne iritacije nosnog septuma što dovodi do hronične upale i curenja iz nosa.
Pušenje krek kokaina oštećuje pluća i može pogoršati astmu. Ljudi koji ubrizgavaju kokain imaju tragove uboda koje se nazivaju “tragovi”. Takođe, postoji opasnost pojave različitih oboljenja od zaraznih bolesti poput HIV-a i hepatitisa C. Takođe, mogu iskusiti alergijske reakcije, bilo na sam kokain ili na aditive u kokainu, što u teškim slučajevima može dovesti do smrti.
Kokain oštećuje sve organe u telu. Smanjuje protok krvi u gastrointestinalnom traktu. Mnogi hronični korisnici kokaina gube apetit i gube težinu. Kokain ima i značajne toksične efekte na srce i kardiovaskularni sistem. Bol u grudima koji se oseća kao srčani udar je uobičajen. Upotreba kokaina je povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara, kao i zapaljenjem srčanog mišića, pogoršanjem sposobnosti srca da se kontrahuje i izaziva rupturu aorte.
Kod dugotrajne upotrebe kokaina mogu se javiti i drugi neurološki problemi. Dešavaju se krvarenja u mozgu i pojava izbočenja nalik na balon na zidovima mozga. Javljaju se poremećaji kretanja, uključujući Parkinsonovu bolest. Uopšteno govoreći, studije sugerišu da je širok spektar kognitivnih funkcija narušen dugotrajnom upotrebom kokaina. Otežano je održavanje pažnje, narušava se impuls inhibicija, pamćenje, donošenje odluka koje uključuju nagrade ili kazne i izvođenje motoričkih zadataka.
Bivši korisnici kokaina su pod visokim rizikom od recidiva, čak i nakon dugih perioda apstinencije. Istraživanja pokazuju da tokom perioda apstinencije, sećanje na iskustvo kokaina ili izlaganje znakovima povezanim sa upotrebom droga može izazvati snažnu žudnju, što može dovesti do recidiva. To znači da kokainska kriza može da se pojave i nakon lečenja zavisnosti. Ipak, klinika za lečenje bolesti zavisnosti MedTim može da vam pomogne u prevazilaženju toga.
Psihička zavisnost od kokaina
Zavisnost je bolno iskustvo za zavisnika i njegovo okruženje. Često ljudi koji nisu iskusili zavisnost ne razumeju u potpunosti šta je psihička zavisnost od kokaina.
Dok fizička zavisnost može izgledati veoma alarmantno zbog sličnosti sa teškom bolešću, psihička zavisnost od kokaina može biti jednako bolna. Tokom prvog, čini se da se telo zavisnika okreće protiv njih u potrazi za sledećim rešenjem. U drugom slučaju, stvarni um zavisnika se okreće protiv njih kako bi pokušao da dođe do droge.
Uobičajeni simptomi koje sa sobom nosi psihička zavisnost od kokaina podrazumevaju rastresene misli koje se uvek vraćaju uzimanju droge. Takođe, česte su promene raspoloženja i misli koje neprestano pokušavaju da racionalizuju uzimanje kokaina. Zavisnici takođe mogu patiti od gubitka sna, noćnih mora ili često sanjati o uzimanju droge. To je i znak da postoji kokainska kriza.
Iako postoji fiziološki aspekt koji utiče na mozak i stoga izaziva nastajanje pojave psihička zavisnost od kokaina, postoje i socijalni i emocionalni aspekti koji takođe mogu doprineti. Na ovaj način, kokain ne izaziva samo fizičku, već i psihičku zavisnost. Kokainska kriza trajanje ista je i za psihičku i za fizičku zavisnost.
Da li kokainska kriza nastaje na osnovu fizičke ili psihičke zavisnosti?
Ovo je pomalo trik pitanje, jer kokainska kriza nastaje svakako. Izuzetno stvara zavisnost na oba nivoa. I fizički i psihički simptomi uključuju niz ekstremnih kombinacija simptoma. Simptomi koje izaziva kriza od kokaina mogu trajati mesecima pre nego što pacijent počne da se normalizuje. Zbog ove ozbiljnosti, zavisnicima je skoro uvek potreban kompletan program lečenja zavisnosti od kokaina. Pošto kokain brzo deluje i brzo nestaje, prekomerna upotreba se dešava u kratkom roku, tako da mali broj ljudi uspe da se izleči, a da ih ne prate efekti koje nosi kokainska kriza.
Kokain se često zloupotrebljava u društvenim i poslovnim okruženjima. To je zato što količina kokaina može pomoći da održe energiju tokom zabave. Pored toga, kokain može pomoći biznismenu da ostane do kasno da završi prezentaciju ili da uđe na “teren” sa naletom energije koja zaista prodaje njihovu ideju. Tokom određenog vremena, efekti kokaina se mogu činiti da poboljšaju život korisnika. Naizgled pozitivni efekti na nečiji društveni i karijerni život mogu doprineti razvoju zavisnosti. Nažalost, obično je samo pitanje vremena kada će se negativne posledice početi pojavljivati.
U klinici MedTim razumemo bol koji zavisnost od kokaina može doneti porodici. Kao namenska klinika za lečenje zavisnosti, spremni smo da pomognemo ljudima da povrate normalan život sa novim skupom veština za borbu protiv zavisnosti. Imamo specijalizovani program lečenja zavisnosti od kokaina i spremni smo da pomognemo za samo dve nedelje.
Kokainska kriza simptomi – kako da znate da je nastala kriza?
Upotreba kokaina pogađa ljude svih uzrasta, uključujući tinejdžere, srednjoškolce i odrasle. Kokainska kriza simptomi mogu da se jave u bilo kom životnom dobu. Prema istraživanju trendova upotrebe kokaina iz 2018, kokain je najzastupljeniji među ovim starosnim grupama:
- 14,7 procenata dece od 12 godina;
- 11,4 procenata ljudi starosti 18-25 godina;
- 16,8 procenata ljudi starijih od 26 godina.
Pored toga, u 2019. godini, procenjuje se da je 5,5 miliona ljudi konzumiralo kokain, prema Nacionalnoj anketi o upotrebi droga i zdravlju. Prevalencija ove droge pokazuje njegovu zavisnost. U stvari, kokain se generalno smatra jednom od droga koje izazivaju najveću zavisnost u širokoj cirkulaciji i upotrebi. Kada neko koristi kokain tokom dužeg vremenskog perioda, a zatim prestane, može da doživi pojavu kokainska kriza simptomi, ponekad odmah.
Odvikavanje od kokaina može biti fizičko ili psihičko, jer droga preplavljuje mozak neprirodnim količinama serotonina, dopamina i adrenalina. Psihička zavisnost od kokaina je stvarna. Ako mislite da neko koga poznajete razvija zavisnost od kokaina, može biti od pomoći da saznate kakav je proces odvikavanja dok tražite pomoć.
Fizički kokainska kriza simptomi su:
- Umor;
- Nedostatak zadovoljstva;
- Nemir;
- Pospanost;
- Povećan apetit;
- Jeza i drhtavica;
- Bolovi u mišićima;
- Bol u nervima.
Fizički simptomi odvikavanja od kokaina mogu biti manje uočljivi od odvikavanja od drugih supstanci, poput alkohola. Pored toga, simptomi i njihova težina zavise od toga koliko dugo traje zavisnost od kokaina.
Iako kokain obično ne izaziva po život opasne kokainska kriza simptomi, postoje neki ozbiljni simptomi odvikavanja kojih ljudi treba da budu svesni, uključujući:
- Srčani udar;
- Moždani udar;
- Bunilo;
- Lupanje srca.
Psihička zavisnost od kokaina izaziva pojavu kriza od kokaina koja obuhvata:
- Anksioznost;
- Depresiju;
- Košmare;
- Paranoju;
- Suicidalne misli;
- Razdražljivost;
- Povećanu žudnja;
- Poteškoće u koncentraciji;
- Agitaciju.
Kokainska kriza koliko traje?
Ukoliko se pitate kokainska kriza koliko traje, imajte u vidu da odgovor zavisi od toga koliko dugo postoji zavisnost od kokaina. Česta upotreba kokaina može dovesti do zavisnosti od kokaina. Zavisnost znači da morate da uzimate više droge da biste postigli nivo na koji ste navikli. Zavisnost od kokaina može dovesti do pojave kokainska kriza simptomi. Kriza nastaje kada osoba prestane da koristi kokain, ali kokainska kriza trajanje varira od osobe do osobe. Može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana nakon poslednje upotrebe. Ljudi često ovaj period nazivaju “slomom”, a može trajati i do nedelju dana. Ostali kokainska kriza simptomi apstinencije mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci. Ipak, u klinici MedTim izlečenje je moguće za samo dve nedelje.
Kokainska kriza koliko traje zavisi od različitih faktora, uključujući:
- Koliko često i koliko dugo se koristio kokain;
- Prisustvo drugih supstanci koje menjaju raspoloženje – poput alkohola, opioida ili benzodiazepina;
- Bilo kakva medicinska stanja;
- Godina zavisnika;
- Prethodne istorije detoksikacije i apstinencije;
- Prisustvo lekova.
Kokainska kriza trajanje – zavisi od slučaja do slučaja, baš kao i lečenje. Ipak, najvažnije je to da budete u sigurnim rukama, a to vam garantuje klinika MedTim.
Kokainska kriza po danima
Kokainska kriza po danima takođe se razlikuje od pacijenta do pacijenta, ali postoji okvir kojim možete da se vodite. Odvikavanje od droge može da počne u roku od nekoliko sati nakon poslednje upotrebe kokaina i obično traje jednu ili dve nedelje. To stanje je poznato kao akutna apstinencija.
Kokainska kriza koliko traje – nastanak kokainska kriza simptomi mogu zavisiti od vrste kokaina koji neko koristi. Ozbiljnost i trajanje simptoma mogu se razlikovati kod pojedinaca. Značajniji slučajevi odvikavanja od kokaina mogu povećati rizik od recidiva. Ipak, medicinski upravljano odvikavanje od kokaina pruža medicinsku i socijalnu podršku kako bi se osiguralo da neko doživi siguran i udoban period odvikavanja, istovremeno ublažavajući rizik od recidiva.
Dakle, kokainska kriza po danima počinje u roku od nekoliko sati nakon prestanka upotrebe. Međutim, najintenzivnija žudnja i simptomi odvikavanja javljaju se tokom prvog meseca odvikavanja.
Intenzitet simptoma apstinencije zavisi od uzete količine i učestalosti upotrebe. Kokainska kriza po danima:
- Prvih 1-3 sata
- Od drugog do petog dana
- Od šestog do 10. dana
- Od 10. do 14. dana
Um i telo počinju da se leče, a simptomi odvikavanja se smanjuju. Žudnja za kokainom se i dalje može pojaviti tokom ovog perioda. Ponekad se vraćaju i opšta anksioznost, nelagodnost i kokainska kriza.
Proces odvikavanja je sledeći:
Faza slom: Ljudi obično doživljavaju ovu prvu fazu brzo nakon prestanka upotrebe kokaina. To je prva kokainska kriza. U ovoj fazi ljudi mogu da se osećaju razdražljivo, anksiozno, iscrpljeno i mogu doživeti disforična osećanja. Žudnja se smanjuje.
Faza apstinencije: U ovoj fazi ljudi mogu iskusiti povećanu žudnju, lošu koncentraciju i letargiju. Ova faza može trajati duže od drugih faza i povezana je sa velikom šansom za recidiv.
Faza izumiranje: Ova faza se sastoji od sporadičnih žudnji. Ljudi su svesniji svojih spoljašnjih pokretača i mogu koristiti veštine suočavanja da ih kontrolišu. To je poslednja faza pojave kriza od kokaina.
Odvikavanje od kokaina može biti veoma neprijatno, pa je dobra ideja da zatražite malo slobodnog vremena i izbegavate velike gužve i situacije visokog stresa. Klinika MedTim vam omogućava upravo to.
Izlečenje je moguće za samo dve nedelje u klinici MedTim!
Detoksikacija je tretman koji se sprovodi u klinici MedTim sa ciljem da se kompletan organizam očisti od štetnih materija. To je skup intervencija koje pomažu u kokainska kriza simptomi pojavi dok se supstanca eliminiše iz tela (akutna apstinencija).
Lečenje pod medicinskim nadzorom podrazumeva boravak u klinici pod nadzorom lekara. Naši medicinski stručnjaci pomažu u upravljanju simptomima apstinencije i mogu takođe pratiti bilo kakve promene u zdravlju ili medicinskim komplikacijama. One mogu nastati u fazama kokainska kriza po danima na osnovu pojedinačnih faktora.
Detoksikacija je prva faza u procesu lečenja poremećaja upotrebe supstanci i važna je komponenta sveobuhvatnog plana lečenja. U klinici MedTim za svakog pojedinačnog pacijenta kreiramo plan lečenja na osnovu dijagnotike stanja pacijenta. Svaka terapija ili tretman su individualno kreirani.
Zahvaljujući iskustvu koje naši lekari poseduju i modernim, testiranim i proverenim tretmanima, izlečenje je moguće za samo dve nedelje. Ujedno, pojava recidiva svedena je na minimum. Naše terapije dovode do prvoklasnih rezultata za veoma kratak vremenski period. Ponosni smo na sve naše pacijente, kao i medicinske stručnjake koji su omogućili postizanje sjajnih rezultata i prevazilaženje pojave kokainska kriza.
Konsultacije na klinici MedTim su potpuno besplatne!
Možete da nas pozovete u bilo kom trenutku i naši lekari će vam dati sve željene informacije ili vas posavetovati.
Sama kokainska kriza je opasna po život, ali detoksikacija od kokaina je najbolja opcija koja može da pomogne.
Imajte i na umu da kokainska kriza simptomi mogu izazvati lošije mentalno zdravlje povezano sa depresijom i anksioznošću. U ekstremnim slučajevima, može izazvati samoubilačke misli. U klinici MedTim znamo kako da to prevaziđemo zajedno sa pacijentom.
Medicinski nadzor obezbeđuje sigurnu detoksikaciju organizma. Obučeno medicinsko osoblje prati vaše simptome kako bi procenilo vrstu nege koja vam je potrebna. Ako doživite komplikacije, oni vam mogu pružiti hitnu medicinsku pomoć. Specijalisti za lečenje su takođe stručnjaci u pružanju psihološke nege. Učestvovaćete u grupnom i individualnom savetovanju.
Nakon medicinske detoksikacije, oni vam mogu pomoći da pređete na delimičnu negu ili ambulantni program, tako da možete da nastavite sa oporavkom.
Pozovite nas još danas. Besplatne konsultacije su vam uvek na raspolaganju! Nalazimo se nadomak Beograda u mirnom i relaksirajućem okruženju koje garantuje anonimnost.
