Da li ste znali da se lekovi za smirenje na teritoriji Balkana konzumiraju dva do tri puta više nego u državama članice Evropske unije? Prema podacima iz 2019. godine Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, svaki četvrti stanovnik naše zemlje koristio je neku vrstu leka za smirenje.
Posebno je zabrinjavajuće što ovo znači da je uzimanje lekova za smirenje u Srbiji duplo veće u odnosu na Evropu i Sjedinjene Američke Države. Štaviše, statistika je pokazala da je apsolutno identičan trend, kada su u pitanju tablete za smirenje, i u regionu, odnosno u drugim državama Zapadnog Balkana.
Osim toga, tokom 2020. i 2021. godine, usled pandemije, značajno je uvećana upotreba antidepresiva (za oko 10 odsto) i lekova protiv anksioznosti – anksiolitici – (za čak 25 odsto!).
Zbog čega se lekovi za smirenje u velikoj meri (zlo)upotrebljavaju? Koliko je, zapravo, upotreba ovih lekova bezbedna? Koje su posledice i neželjeni efekti lekova za smirenje i u čemu se ogleda njihova opasnost? Da li ovi lekovi zaista rešavaju problem zbog kojeg se prepisuju ili ga samo „zamagljuju“?
Saznajte odgovore na ova, ali i na brojna druga pitanja o lekovima za smirenje u našem daljem tekstu.
Šta su lekovi za smirenje?
Lekovi za smirenje ili tablete za smirenje obuhvataju izuzetno širok spektar supstanci koji imaju depresorsko dejstvo na centralni nervni sistem. Na taj način, lekovi za smirenje, kao što im i naziv govori, imaju umirujući efekat na osobu, stvarajući osećaj relaksacije i spokojstva kod osobe.
Tablete za smirenje se koriste u tretmanu lečenja psihotičnih poremećaja, anksioznosti i poremećaja spavanja. Ponekad se koriste i pri lečenju napada i visokog krvnog pritiska. Dakle, lek za smirenje se prepisuje osobama koje imaju ozbiljne psihičke probleme ili koje su sklone relativno visokim nivoima anksioznosti. Utičući na centralni nervni sistem, lekovi za smirenje izazivaju stanje nalik sedaciji.
Uobičajeni efekti lekova za smirenje uključuju:
- Ublažavanje anksioznosti i teskoba;
- Sedacija (smirenje);
- Indukovana pospanost i san;
- Sprečavanje ili zaustavljanje napada;
- Opuštanje mišića (miorelaksantno dejstvo);
- Oslobađanje grčeva;
Vrste lekova za smirenje
Neki od naziva koji se mogu čuti za lekova za smirenje su: hipnotici, sedativi, lekovi za umirenje, lekovi ili tablete za uspavljivanje, tablete za spavanje, benzodiazepini, relaksanti, antipsihotici, anksiolitici i slično.
Međutim, načelno posmatrano, svi lekovi za umirenje mogu se podeliti u dve velike grupe.
Prvi grupu lekova za smirenje („veći lekovi za smirenje“) čine antipsihotični agensi ili neuroleptici. Oni se koriste u lečenju pacijenata za teškim psihotičnim poremećajima, kao što je, recimo, šizofrenija.
Drugu grupu lekova za smirenje („manji lekovi za smirenje“) čine lekovi protiv anksioznosti, odnosno anksiolitici (antianksiozni lekovi). Kao što im naziv sugeriše, ove tablete za smirenje se koriste za ublažavanje simptoma anksioznosti ili drugih psihičkih problema.
U medicinskim krugovima najčešće se koriste termini „neuroleptici“ ili „anksiolitici„. U kolokvijalnom ili običnom govoru, lekovi za smirenje se u najvećoj meri odnose na anksiolitike, o kojima će biti najviše reči u ovom blogu.
Lekovi protiv anksioznosti (anksiolitici)
Lekovi protiv anksioznosti jesu posebna vrsta lekova za umirenje. Drugi naziv za ove supstance jeste anksiolitici i oni se koriste za lečenje poremećaja anksioznosti. Ovi poremećaju obuhvataju generalizovane anksiozne poremećaje, fobije, panične poremećaje, kao i poremećaje usled post-traumatskog stresa.
Lekovi protiv anksioznosti se, dakle, upotrebljavaju za ublažavanje lakših mentalnih poremećaja i neuroza. Sem toga, neretko se anksiolitici koriste kako bi se ublažila dejstva tenzije, psihičke prenapregnutosti, napetosti, teskobe, stresa i drugih sličnih poremećaja. Efekti anksiolitika uključuju smirenje, eliminaciju straha i napetosti, ali i indukovanje sna i spavanja.
Osim toga, lekovi protiv anksioznosti imaju antikonvulzivno, antihipertenzivno i miorelaksantno dejstvo. Međutim, problem kod anksiolitika jeste njihov veliki potencijal za razvoj zavisnosti, odnosno za poremećaj upotrebe ovih supstanci. Upravo se u tome ogleda njihova najveća opasnost!
Drugim rečima, lekovi za smirenje, odnosno lekovi protiv anksioznosti, u slučaju prekomernog, dugoročnog i nekontrolisanog uzimanja, mogu uzrokovati zloupotrebu. Posledica ovakvog načina konzumacije lekova protiv anksioznosti jeste zavisnost.
Zato se lekovi protiv anksioznosti prepisuju na recept radi korišćenja u kraćem vremenskom periodu. Nažalost, veliki boj ljudi anksiolitike uzima na regularnoj bazi, što dovodi do tolerancije na ove lekove. To znači da osoba nakon izvesnog vremena mora uzimati veće doze u češćim vremenskim periodima kako bi se postigao isti željeni efekat.
Lekovi za smirenje i vrste lekova protiv anksioznosti
Lekovi protiv anksioznosti se dele u nekoliko različitih grupa, u zavisnosti od njihovog dejstva. S tim u vezi, svi anksiolitici se mogu podeliti na:
- Benzodiazepini;
- Barbiturati;
- Nebenzodiazepinski lekovi za smirenje;
- Beta blokatori;
S obizrom na to da su, u ovom kontekstu, benzodiazepini najrasprotranjenija vrsta lekova za umirenje, odnosno anksiolitika, o njima ćemo najviše govoriti.
1. Benzodiazepini
Benzodiazepini jesu najčešće prepisivani lekovi za smirenje. Ova klasa lekova, odnosno supstanci prepisuje se radi lečenja brojnih psihičkih problema kao što su napadi, epilepsija, anksioznost, napadi panike ili insomnija (nesanica).
Principijelno posmatrano, kratkoročna upotreba benzodiazepina smatra se bezbednom, mada nema pravila, budući da kod nekih osoba mogu i nakon kraćeg vremena korišćenja izazvati negativne posledice. S druge strane, dugoročna upotreba benzodiazepina neminovno vodi do tolerancije, poremećaja upotrebe i zavisnosti od ove supstance.
Benzodiazepini se u najvećem broju koriste kao tablete za smirenje. Postoje različite vrste benzodiazepina (u zavisnosti od njihove namene):
- Alprazolam (Xanax);
- Rivotril (Klonazepam ili Klonopin);
- Diazepam (Valium)
- Lorazepam (Ativan);
- Midazolam (Versed);
- Bromazepam (Lexaurin, Lexilium);
- Triazolam (Halcion);
- Librium;
- Flurazepam;
Uprkos legalizovanoj upotrebi, benzodiazepini su visokoadiktivne supstance. Štaviše uzimanje benzodiazepina u velikim količinama može biti fatalno i smrtonosno. Isto se odnosi za slučaj mešanja benzodiazepina sa alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama.
Kako deluju benzodiazepini?
Kao lekovi za smirenje, benzodiazepini deluju tako što povećavaju gama-aminobuternu kiselinu (GABA). To je jedan od neurotransmitera koji se nalazi u mozgu. Neurotransmiteri su hemikalije koje prenose poruke između moždanih ćelija. Ove poruke mogu imati stimulativne ili umirujuće efekte, a GABA je neurotransmiter koji šalje umirujuće poruke telu.
Drugim rečima, benzodiazepini imaju umirujuće dejstvo, ali ako se koriste u većim dozama, mogu imati i uspavljujući efekat. Iako benzodiazepini trenutno olakšavaju simptome anksioznosti, oni istovremeno oštećuju funkcije u mozgu. Tačnije, njihova konzumacija se negativno odražava na mentalni i fizički rad osobe. Benzodiazepini izazivaju neke neželjene propratne efekte kao što su pospanost, blaga glavobolja, vrtoglavica, smanjena koordinacija i teškoće u kretanju, zbog čega se ove tablete za smirenje ne smeju uzimati prilikom vožnje.
Iskustva pojedinih korisnika su pokazala da benzodiazepini takođe mogu izazvati i agorafobiju (strah od otvorenog prostora). Dakle, iako se ovi lekovi za smirenje koriste za tretiranje anksioznosti, ironija je u tome što oni osobi mogu uzrokovati novi neosnovan strah.
Iako je njihovo dejstvo umirujuće, benzodiazepini kod nekih ljudi mogu izazvati i potpuno kontra efekat. Umesto da ih opuste i umire, benzodiazepini u pojedinim slučajevima mogu izazvati uzbuđenost i agresivnost kod osobe, a ponekad i suicidalne misli i ponašanje. Osim toga, korišćenje benzodiazepina može pojačati efekat alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, poput lekova za spavanje, zbog čega može doći do fatalnog ishoda.
2. Lekovi za smirenje i barbiturati
Barbiturati su vrsta sedativa. Uglavnom se barbiturati prepisuju za lečenje anksioznosti, problema sa spavanjem i pojedinih napada, pružajući opuštajući i umirujući efekat.
Ovi anksiolitici funkcionišu baš kao benzodiazepini, ali njihovo dejstvo je mnogo snažnije. Upravo zato se barbiturati prepisuju za uzimanje u vrlo kratkom vremenskom periodu, s obzirom na to da za veoma kratko vreme stvaraju naviku i toleranciju.
Štaviše ako se barbiturati uzimaju nekontrolisano, u većim dozama i slično, osoba će sigurno razviti zavisnost od ovih lekova za smirenje. Velike doze barbiturata mogu prouzrokovati probleme sa disanjem, naročito ako se uzimaju sa alkoholom.
Neki od primera barbiturata su:
- Pentobarbital (Nembutal);
- Fenobarbital;
- Amobarbital;
- Sekobarbital (Sekonal);
3. Nebenzodiazepinski lekovi za smirenje
U pitanju su tablete za smirenje koje imaju drugačiju hemijsku strukturu od benzodiazepina. Ali, nebenzodiazepinski lekovi za umirenje takođe „pogađaju“ pomenutu gama-aminobuternu kiselinu (GABA).
Poput barbiturata, i ovi lekovi za smirenje su predviđeni za kratkoročnu upotrebu, budući da hronična i nekontrolisana konzumacija dovodi do zavisnosti.
Između ostalih, u ove lekove za smirenje ulaze:
- Zolpidem;
- Zaleplon;
- Zopiklon;
4. Beta blokatori
Beta blokatori jesu lekovi koji se tipično prepisuju radi smanjenja krvnog pritiska. Oni funkcionišu tako što blokiraju efekat hormona epinefrina, poznatiji kao adrenalin. Rezultat toga jeste usporeniji srčani ritam, koji uzrokuje smanjenje krvnog pritiska.
Međutim, uprkos tome što se koriste za tretiranje stanja sa srcem, beta blokator, koji se naziva propanolol, može se prepisati kao anksiolitik. Ovaj lek za smirenje pomaže pri ublažavanju simptoma anksioznosti, kao što su ubrzani rad srca, znojenje i drhtanje.
Takođe, beta blokatori se mogu prepisati ukoliko osoba pati od fobije ili ima pojačani strah tokom stresnih i napetih situacija.
Postoje li lekovi za smirenje bez recepta?
Jedno od čestih pitanja koje se postavlja jeste – mogu li se nabaviti lekovi za smirenje bez recepta?
Naime, u velikom broju slučajeva ljudi su svesni da imaju problem i da im je neophodan lek za smirenje, ali iz brojnih razloga ne žele da se obrate lekaru za ovaj problem. U ovim situacijama osoba želi da pronađe alternativu za svoj problem, kao što su lekovi za smirenje bez recepta.
Međutim, treba istaći da se od 2011. godine lekovi za smirenje mogu dobiti samo na uput ili recept lekara. Izabrani lekar može prepisati upotrebu ovih lekova najduže za 3 meseca tokom jedne godine.
Ali, u jednom malo širem smislu, ipak postoje „lekovi“ za smirenje bez recepta. Naime, u pitanju su lekovi za smirenje na biljnoj bazi, odnosno prirodni lekovi. Ljudi na svakodnevnom nivou, usled stresnog načina života i „upijanja“ negativnih informacija, indukuju sebi napetost, strah, nervozu, brigu, anksioznost, razdražljivost, i slično.
Stoga, kada su u pitanju lekovi za smirenje na biljnoj bazi, tu se uglavnom podrazumeva lekovito bilje koje se može koristiti u vidu čajnih mešavina. Postoje brojni čajevi koji se mogu spremati radi postizanja efekta opuštenosti i smirenosti. Neki od najpoznatijih „lekova“ na biljnoj bazi, u ovom smislu su, čaj od nane, glog, vlaerijana, čaj od matičnjaka, kamilica, majčina dušica, kantarion, lavanda, koren odoljena i slično.
Pored toga što se ove biljke mogu pripremati kao napici, neke su bogate etarskim ulljima. Na taj način, mogu poslužiti za aromaterapiju i inhaliranje.
Zloupotreba i zavisnost od lekova za smirenje - Znaci i simptomi
Kao što smo već naglasili, hronična, kompulzivna i nekontrolisana upotreba lekova za smirenje gotovo sigurno vodi u put zavisnosti od ovih supstanci. Tačnije, zloupotreba, odnosno poremećaj upotrebe lekova za smirenje uzrokovaće bolest zavisnosti.
S obzirom na to da lekovi za smirenje imaju umirujuće dejstvo, osoba koja koristi tablete za smirenje obično želi još veću dozu ovih supstanci kada njihov efekat prestane. Uzimanjem većih doza, dolazi do tolerancije na ove lekove. Ne samo da će osoba tada želeti veće doze lekova za smirenje, već će takođe želeti da ih uzima u češćim vremenskim intervalima.
Lekovi za smirenje mogu uzrokovati i psihičku i fizičku zavisnost! Najveći problem je u tome što osoba ne shvata da lekovi za smirenje mogu pružiti samo privremenu pomoć, ali ne i istinski i zauvek rešiti problem!
Drugim rečima, tablete za smirenje nisu magični štapić i medikamenti koje eliminišu uzrok problema, već one isključivo deluju na simptom, odnosno posledicu problema. Tablete za smirenje predstavljaju samo privremeni metod rešavanja emocionalnog, psihičkog ili fizičkog bola uzrokovanim anksioznošću i drugim teskobama.
Na primer, ako je osobi prepisan anksiolitik, ona može postati zavisna od lekova protiv anksioznosti ukoliko ga koristi više puta za ublažavanje anksioznosti na dnevnoj bazi. Pojedinci zanemaruju razliku između medicinske upotrebe i rekreativne zloupotrebe lekova za smirenje, i uzimajući ih na svoju ruku ulaze u začaran, a ponekad i smrtonosan krug zavisnosti.
U ovakvim slučajevima neophodno je potražiti stručnu pomoć radi lečenja zavisnosti od lekova za smirenje.
Negativni efekti zloupotrebe lekova za smirenje
U slučaju zloupotrebe, lekovi za smirenje mogu izazvati niz štetnih posledica, odnosno efekata koji se mogu manifestovati u vidu brojnih fizičkih, psihičkih i bihejvioralno-društvenih problema.
Iako su fizički efekti uglavnom najuočljiviji, štetne posledice, odnosno simptomi poremećaja upotrebe lekova za smirenje se tu ne zaustavljaju. Drugim rečima, zloupotreba lekova za smirenje može se apsolutno negativno odraziti na celokupan život osobe i njegovog okruženja.
Fizički simptomi
Zloupotreba lekova za smirenje može fizički naštetiti organizmu, budući da oni utiču na njegovo normalno funkcionisanje. U pojedinim slučajevima, usled zlupotrebe i zavisnosti od lekova za smirenje može doći i do smrtnog ishoda, naročito ukoliko dođe do predoziranja.
Ovo su neki od fizičkih simptoma zloupotrebe lekova za umirenje:
- Nepravilni obrasci spavanja;
- Dezorijentacija i konfuzija;
- Značajan gubitak ili dobitak telesne težine;
- Modrice, otok i manje povrede povezane sa padovima i gubicima svesti, usled uzimanja sedativa;
- Nemir;
- Nemogućnost opuštanja;
- Respiratorni zastoj;
- Srčani problemi i zastoj, nepravilan rad srca (iregularni srčani ritam);
- Gastrointestinalni problemi;
- Gubitak svesti;
- Vrtoglavica;
- Curenje iz nosa;
- Ubrzan govor;
- Smanjen apetit.
Pisihički (psihološki) simptomi
Zloupotreba lekova za smirenje može osobi narušiti njegovu percepciju i perspektivu realnosti. Isto tako, poremećaj upotrebe ovih supstanci može poremetiti njeno emocionalno i duševno blagostanje.
Ovo su neki od psiholoških simptoma zloupotrebe tableta za smirenje:
- Rizik od anksioznosti ili paničnih napada;
- Poremećaji raspoloženja, razdražljivost i uznemirenost;
- Promene ličnosti;
- Bes i agresivnost;
- Smanjene emocionalne reakcije i odgovori;
- Deluzije i halucinacije;
- Problemi sa pamćenjem;
- Konfuzija;
- Paranoja;
Bihejvioralno-društveni simptomi
Prolongirana i kompluzivna upotreba tableta za smirenje može značajno narušiti društveni život osobe. Evo nekih od socijalnih simptoma zloupotrebe ovih supstanci:
- Otuđeni odnosi sa porodicom i prijateljima;
- Poteškoće pri uključivanju u društvene norme;
- Društvena izolacija;
- Izdvajanje, odnosno odvajanje od voljenih osoba i laganje o svom problemu;
Osobe koje zloupotrebljavaju tablete za smirenje mogu naneti štetu i drugim aspektima svog života. Usled zloupotrebe i zavisnosti, može doći do finansijskih problema, zaduživanja, zanemarivanja karijere i svakodnevnih obaveza i zadataka na poslu, školi, u porodici, gubitka interesovanja za ranije hobije i aktivnosti i slično.
Lekovi za smirenje i simptomi zavisnosti od ovih supstanci
Nije uvek lako prepoznati zavisnika od lekova za smirenje. Ali, uvek postoje određeni znaci i indikatori kako prepoznati narkomana. Pritom, kada je osoba zavisna od ovih supstanci, neće svi simptomi zavisnosti nastupiti istovremeno, a ujedno, znaci zavisnosti će se razlikovati od osobe do osobe.
Evo i koji su najuobičajeniji simptomi zavisnosti od lekova za smirenje:
- Uzimanje većih doza u odnosu na prepisane;
- Uzimanje lekova u češćim vremenskim razmacima u odnosu na one koje je lekar prepisao;
- Odlazak kod više lekara kako bi se dobilo više uputa, odnosno tableta za smirenje;
- Osoba većinu svog vremena provodi razmišljajući, kupujući i korsiteći sedative, odnosno tablete za smirenje;
- Laganje porodice i prijatelja o navikama uzimanja lekova za smirenje;
- Upotreba lekova uprkos svim štetnim posledica koje oni uzrokuju;
- Uzimanje tableta u fizički rizičnim situacijama (recimo, prilikom vožnje);
- Kupovina tableta od uličnih dilera;
- Intenzivna žudnja za ovim supstancama (psihička zavisnost);
- Apstinentska kriza usled naglog i iznenadnog prestanka uzimanja tableta (fizička zavisnost);
- Nesposobnost, odnosno nemogućnost osobe da smanji ili da prestane sa uzimanjem lekova za smirenje;
- Izbegavanje situacija ili ljudi koji ne podržavaju upotrebu lekova za smirenje;
- Zanemarivanje poslovnih, školskih i porodičnih obaveza zarad uzimanja tableta.
Lekovi za smirenje i alkohol - Smrtonosna kombinacija
Neretko se događa da se lekovi za smirenje i alkohol mešaju zajedno. Drugim rečima, kada osoba uzima tablete za smirenje, često se dešava da ih konzumira istovremeno sa alkoholnim pićima.
I lekovi za smirenje i alkohol su depresanti centralnog nervnog sistema, odnosno ove dve psihoaktivne supstance usporavaju rad mozga i CNS-a. Dakle, alkohol ima iste efekte na funkcinisanje organizma kao što to imaju lekovi protiv anksioznosti, sedativi i druge tablete za smirenje.
Kombinacija alkohola i lekova za smirenje može izazvati prekomernu sedaciju, ekstremnu pospanost, respiratornu i srčanu depresiju i zastoj. Kada se lekovi za smirenje i alkohol koriste zajedno, onda dolazi do značajnog smanjenja vremena reagovanja osobe, što povećava rizik od nezgoda i nesreća. Efekti kombinovanja ove dve supstance će zavisiti od brojnih faktora, kao što su veličina i težina osobe, stopa metabolizma, postojanje drugih droga u organizmu, opšte psiho-fizičko stanje osobe, postojanje drugih bolesti i slično.
Većina smrtnih slučajeva, usled kombinacije lekova za smirenje i alkohola, uzrokovano je prestankom disanja!
I akutno i hronično konzumiranje alkohola, u kombinaciji sa lekovima za smirenje, može značajno povećati sedaciju kroz sinergistički efekat na GABA i glutamatne lokacije neurotransmitera u mozgu. Usled ovakvog delovanja, može doći do prestanka disanja, kome i smrti.
Lekovi za smirenje i alkohol se često konzumiraju zajedno, kako bi osoba dodatno prikrila svoj problem, naročito ako je počela da razvija toleranciju na tablete za smirenje. Osim toga, ljudi koji se bore sa alkoholizmom imaju tendenciju da pate od nesanice i anksioznosti. Zbog toga mogu, zajedno sa alkoholnim pićima, uzimati tablete za smirenje.
Ekstremnu sedaciju prati dramatično smanjenje percepcije bola ili simptoma anksioznosti, a to je često i cilj kada se lekovi za smirenje i alkohol mešaju.
Kako se odvići od lekova za smirenje?
Treba podvući da, iako mogu biti korisni ako se koriste u kraćem vremenskom periodu, lekovi za smirenje nikada ne rešavaju problem anksioznosti ili druge teskobe! Štaviše, ako se koriste samoinicijativno, u dozama većim od terapijski propisanih, lekovi za smirenje izazivaju zavisnost od koje se teško, pa gotovo nemoguće čovek može odvići samostalno.
Jedino ispravno i moguće rešenje u ovoj situaciji jeste lečenje zavisnosti od lekova za smirenje u ovlašćenoj i sertifikovanoj ustanovi za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci.
MedTim jeste bolnica za lečenje bolesti zavisnosti u kojoj rade svetski poznati, priznati i višestruko nagrađivani lekari sa višedecenijskim iskustvom u lečenju bilo kog oblika adikcije. Nevezano za težinu, vid i intenzitet zavisnosti od tableta za smirenje, primenujući individualni pristup i inovativne metode lečenja, svakog pacijenta tretiramo sa maksimalno velikom pažnjom, posvećenošću i brigom.
Lečenje i odvikavanje pacijenata od lekova za smirenje u našoj klinici traje samo 14 dana!
U pitanju je proces koji vodi tim naših stručnih i visokokvalifikovanih lekara. Prilikom lečenja zavisnosti od lekova za smirenje postepeno pacijentu smanjujemo dozu ovih supstanci. Istovremeno, pacijentu dajemo i protivapstinentnu terapiju koja nije iz grupe benzodiazepina (antikonvulzivi za profilaksu napada, neuro-stabilizatori, beta blokatori, spazmolitički lekovi, analgetici…).
Cilj davanja ovih lekova jeste smanjenje ili uklanjanje simptoma apstinentske krize koja se javlja zbog deficita lekova za smirenje u organizmu pacijenta. Iz tog razloga, nemoguće je rešiti problem zavisnosti od lekova za smirenje u kućnim uslovima. Iznenadni prekid korišćenja tableta za smirenje može prouzrokovati teške, neprijatne, bolne i neugodne psihičke i fizičke posledice, naročito ako su uzimane doze bile visoke.
Stoga, svim pacijentima omogućujemo apsolutno BEZBEDNU i BEZBOLNU detoksikaciju od lekova za smirenje, čime, koristeći najsavremenije medicinske uređaje i standarde, čistimo organizam zavisnika od svih tragova ovih supstanci.
Pored svega toga, u klinici MedTim sa velikim procentom uspešnosti obavljamo i lečenje anksioznosti – problema koji je inicijalno uzrokovao uzimanje lekova za smirenje. Naši psiholozi i psihoterapeuti pomoći će pacijentu da prepozna svoje strahove, kao i načine da ih savlada.
Uz MedTim proverene i pouzdane metode lečenja, osoba će se osloboditi straha, teskobe i zavisnosti od lekova za smirenje, povratiti zdravlje i vratiti kontrolu nad svojim životom. Već sada možete kontaktirati sa nama za besplatne konsultacije.
Zato što MedTim brine o vama!
