Lorazepam lek je jedan od najčešće prepisivanih lekova za smirenje u Srbiji, ali i u regionu. U pitanju je medikament koji pripada klasi benzodiazepinskih lekova i koji se, uopšteno posmatrano, koristi za olakšanje psihičkih tegoba, simptoma anksioznosti i drugih povezanih mentalnih napetosti. Nažalost, veoma često ljudi lorazepam lek koriste na svoju ruku, bez uputa lekara, zbog čega neretko dolazi do zloupotrebe i zavisnosti od ove supstance. Jednom kada adikcija nastupi, skidanje, odnosno odvikavanje od lorazepama može biti jako teško i komplikovano.
Jedan od zabrinjavajućih i poražavajućih podataka jeste taj da svaki 5. stanovnik Srbije povremeno ili na redovnoj bazi uzima neki lek za smirenje. Među najzastupljenijim, odnosno najkorišćenijim lekovima za smirenje jesu bromazepam, ali i lorazepam lek.
Isto tako, u periodu od 2006. do 2019. godine utrostručio se promet lekova za smirenje u Srbiji. S druge strane, u 2020. godini, zbog novonastalih globalnih okolnosti, građani Srbije utrošili su više od 3 milijarde dinara za sedative. To je za jednu milijardu dinara više nego u 2019. godini! Nažalost, i dalje je prisutan trend porasta korišćenja lekova za smirenje, ne samo u Srbiji, već i u celom regionu.
Samomedikacija, odnosno uzimanje lorazepama na svoju ruku i izvan terapijski propisanih doza vrlo lako može da sklizne u svoju suprotnost. To je zbog toga što lorazepam lek ima veliki potencijal za zloupotrebu i, posledično, razvoj zavisnosti, kada se može videti kolika je, zapravo, stetnost lorazepama. Dakle, kontinuirana i nekontrolisana upotreba lorazepama može izazvati i fizičku i psihičku zavisnost, uzrokujući niz prilično negativnih efekata i simptoma koji pogubno mogu uticati na život osobe.
Zato ćemo u našem daljem tekstu pokušati detaljnije da vam objasnimo šta je lorazepam lek, koje je lorazepam dejstvo, kao i lorazepam za sta se koristi. Isto tako, saznajte da li je moguće kompletno odvikavanje od lorazepama, kao i kako izgleda sema skidanja sa lorazepama.
Odvikavanje od lorazepama - Sta je lorazepam lek?
Pre nego što vidimo kako se sprovodi odvikavanje od lorazepama, hajmo najpre da pogledamo šta je, zapravo, ova supstanca. Naime, lorazepam lek (Ativan) je benzodiazepinski medikament koji se legitimno prepisuje i klinički koristi za kratkotrajno zbrinjavanje simptoma anksioznosti. Drugi medicinski i farmaceutski naziv za lorazepam lek jeste Ativan.
Ponekad se u praksi lorazepam lek koristi i za lečenje sindroma iritabilnog creva, epilepsije, pa čak i nesanice. Lorazepam je lek sa dugotrajnim oslobađanjem, relativno brzim dejstvom i koji se ne prepisuje na duži period upotrebe zbog mogućnosti za zloupotrebu i visokog adiktivnog potencijala. Zato lekari u najvećem broju slučajeva lorazepam prepisuju za korišćenje u periodu od nekoliko nedelja, a najduže do 4 nedelje, kada treba napraviti pauzu.
Problem je u tome da se ljudi, čak i nakon relativno kratkotrajne upotrebe, mogu osećati tako da ne mogu da funkcionišu bez lorazepama. Stoga i ne treba da čudi što veliki broj ljudi u Srbiji, ali i šire, lorazepam lek zloupotrebljava godinama. Nažalost, samo manji broj njih se javlja na lečenje poremećaja upotrebe lorazepama, i to nakon što osete stetnost lorazepama, odnosno njegove ozbiljne zdravstvene neželjene efekte.
Čak i kada se lorazepam koristi u terapijskim dozama, odnosno na način kako je lekarski prepisano, ovaj lek se i te kako može zloupotrebiti. Zloupotreba lorazepama dovodi do toga da osoba razvije toleranciju na lorazepam lek. Zato će osobi biti potrebne veće doze ovog leka i njegovo uzimanje u češćim vremenskim intervalima kako bi se postigao željeni efekat. Ovo je siguran put ka zavisnosti, nakon čega će biti potrebno odgovarajuće odvikavanje od lorazepama.
Zloupotreba lorazepama dovodi do mnogobrojnih zdravstvenih problema. Ovi problemi mogu ići u rasponu od blage iritacije kože do poremećene mišićne koordinacije, slučajnih povreda, dubokog gubitka pamćenja, kao i brojnih drugih komplikacija.
Lorazepam za sta se koristi - Lorazepam dejstvo
Jedno od najčešćih pitanja koje se može čuti kada je ovaj lek u pitanju jeste – lorazepam za sta se koristi? Tačnije, kada treba uzimati lorazepam, ko treba da uzima lorazepam lek i u kojim slučajevima?
Kao što smo mogli da vidimo, lorazepam lek se koristi radi kratkotrajnog tretiranja i lečenja stanja psihičke napetosti, anksioznosti, nervoze, uznemirenosti i drugih sličnih stresnih mentalnih stanja. Isto tako, lorazepam lek se može koristiti za lečenje nesanice koja je izazvana anksioznošću. Sem toga, lorazepam lek se koristi i za prevenciju napada, kao i za prekid epileptičnih napada. Ponekad se pacijentima lorazepam lek daje i pre hirurške ili stomatološke intervencije, odnosno anestezije. To se čini kako bi se smanjila anksioznost i podstakla psiho-fizička smirenost i opuštenost.
Inače, lorazepam nije namenjen za ublažavanje svakodnevnog stresa ili napetosti. Lorazepam lek se koristi radi lečenja simptoma anksioznog poremećaja koji mogu proisteći iz odgovarajućih depresivnih poremećaja.
Prema tome, ako se pitate „lorazepam za sta se koristi“, ovaj lek je zbog svojih anksiolitičkih dejstava, dakle, namenjen za kratkotrajnu terapiju stanja anksioznosti i psihičke napetosti koje prate strahovi i nesanica. U najvećem broju slučajeva, lorazepam lek se prepisuje i koristi oralno, u vidu tableta. Međutim, isto tako se lorazepam se može koristiti intravenozno, kao i intramuskularno.
Kakvo je lorazepam dejstvo?
Kada je u pitanju lorazepam dejstvo, ovaj lek ima sledeća svojstva, odnosno efekte:
- Sedativno dejstvo (umirenje);
- Miorelaksantno dejstvo (opuštanje mišića, kontrola i smanjivanje mišićnih spazama);
- Anksiolitičko dejstvo (smanjenje simptoma anksioznih poremećaja);
- Prevencija napada i opuštanje pacijenata pre hirurške ili stomatološke intervencije.
Lorazepam dejstvo se u suštini svodi na to ovaj lek u malim dozama uzrokuje popuštanje psihičke napetosti. Ukoliko se koristi na način predivđen lekarskim receptom, dolazi do stabilizacije vegetativnog nervnog sistema, uz povoljan uticaj na brojne psihofizičke reakcije. Isto tako, lorazepam dejstvo ogleda se i u uklanjanju određenih mentalno i emotivno uslovljenih oboljenja.
Anksiolitičko dejstvo predstavlja glavni efekat lorazepama.
Ukoliko se lorazepam koristi radi tretiranja i lečenje anksioznih stanja, onda se uglavnom uzimaju doze od 1 mg do 4 mg na dan, podeljeno u više doza. Ponekad, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja i procene lekara, ove doze mogu biti od 6 mg do 10 mg. U slučaju tretiranja insomnije izazvane anksioznim poremećajem, lorazepam lek se koristi jednokratno i neposredno pred spavanje od 1 mg do 2 mg.
Lorazepam lek, ali i svi drugi lekovi za smirenje iz grupe benzodiazepina, kao što su Ksalol (Xanax), Rivotril (Klonazepam), Bromazepam i drugi, utiče na centralni nervni sistem (CNS). Kada se konzumira, lorazepam se vezuje za benzodiazepinske receptore u mozgu, odnosno na GABA (gama aminobuternoj kiselini) neuronima. Lorazepam, zapravo, povećava inhibitorne efekte GABA, čime dolazi do usporavanja funkcija CNS-a.
Na taj način, podstiče se sedativni efekat opuštenosti i smirenosti, što može pozitivno uticati na san, smanjenje stresa, pa čak i krvni pritisak.
Odvikavanje od lorazepama - Koliko dugo deluje lorazepam?
Kao što smo videli, lorazepam lek ima anksiolitičko, sedativno, pa i hipnotičko dejstvo. Pojačavanjem, odnosno povećavanjem pomenute prirodne hemikalije GABA, dolazi do usporavanja CNS-a. To dovodi do umirujućih i opuštajućih efekata lorazapema. Međutim, koliko dugo deluje lorazepam?
Tačnije, postavlja se pitanje koliko dugo traju efekti lorazepama, kao i koliko dugo lorazepam ostaje u organizmu?
Tableta lorazepama, iako lek sa dugotrajnim oslobađanjem, brzo se rastvara i deluje u organizmu. Kao što smo rekli, u najvećem broju slučajeva lorazepam se konzumira oralno, u obliku tablete. Međutim, lorazepam se ponekad može naći i uvidu koncentrovane, bezbojne tečnosti. Samo stručno lice može lorazepam pacijentu dati intravenoznim putem, budući da u ovom slučaju postoji veliki rizik od zloupotrebe.
Nakon uzimanja lorazepama, biće potrebno u proseku između 45 minuta i dva sata kako bi osoba osetila pune efekte ovog leka. S druge strane, ako se pitate koliko dugo deluje lorazepam nakon uzimanja, odgovor bi glasio – od 12 do 24 sata.
Ne treba mešati vreme trajanja dejstva lorazepama sa vremenom ostanka ovog leka u organizmu osobe! Lorazepam može ostati u organizmu i nakon prestanka njegovih efekata!
S druge strane, lorazepam lek ima relativno dug poluživot (vreme za koje je potrebno da se polovina ovog leka izbaci iz organizma). Lorazepam se prvenstveno metaboliše u jetri, a zatim se izbacuje iz tela putem urina. Ponekad lorazepam može biti prisutan u organizmu i do 9 sati nakon poslednje upotrebe.
U proseku, poluživot lorazepama iznosi između 12 i 24 sata. To znači da se koncentracija ovog leka smanjuje za polovinu na svakih 12, odnosno 24 sata. Međutim, ponekad poluvreme eliminacije lorazepama iz organizma može biti od 10 do 20 sati. U većini slučajeva neophodno je 5 do 6 poluživota lorazepama da bi se medicinska doza leka eliminisala iz organizma.
Osobe koje imaju razvijenu toleranciju na lorazepam mogu uzimati ekstremno velike količine ovog leka! To znači da će i period eliminacije lorazepama iz organizma biti znatno duži!
Za najveći broj korisnika ovog leka, većinski deo lorazepama se eliminiše u roku od pet dana od dana poslednje uzete doze. Međutim, postoje neki metaboliti lorazepama (supstance koje nastaju kao rezultat razgradnje leka) koji mogu ostati u organizmu čak i duže od nedelju dana.
Stetnost lorazepama - Negativni efekti ovog leka
Jedan od najvećih mitova u vezi sa lorazepamom, kao, uostalom, sa svim lekovima za smirenje jeste verovanje da je u pitanju bezbedan lek, čim je legalan i zakonski se prepisuje. Štaviše, dešava se da ljudi ponekad nisu ni svesni da zloupotrebljavaju lorazepam, imajući u vidu njegovu zakonitost. Upravo ovakvo uverenje dovodi do zloupotrebe lorazepama i, posledično, zavisnosti od ovog leka. Tek tada se može u punom kapacitetu osetiti i iskusiti stetnost lorazepama.
Kao što smo već naveli, lorazepam lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i svaka zloupotreba ove supstance je opasna! Štaviše, ako se lorazepam koristi na način predviđen lekarskim uputom, mogući su određeni neželjeni efekti. Njihov rizik se intenzivira i povećava zloupotrebom lorazepama.
Nažalost u Srbiji, kao i u zemljama regiona, ljudi neretko uzimaju lorazepam na svoju ruku, samostalno određujući doze i vreme uzimanja ovog leka – bez nadzora ili uputa lekara. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se lorazepam veoma često zloupotrebljava.
Stetnost lorazepama, odnosno njegovi negativni efekti mogu se posmatrati dvojako: kada se lorazepam lek koristi prema lekarskom uputu i kada se lorazepam zloupotrebljava.
Stetnost lorazepama pri njegovoj redovnoj upotrebi
Kao i kod svih drugih lekova, mogući su odgovarajući neželjeni efekti (kontraindikacije) lorazepama prilikom upotrebe ovog leka u terapijski određenim dozama. U tom smislu, nakon prve upotrebe lorazepama moguće je pojavljivanje određenih kratkotrajnih neželjenih efekata kod ljudi koji ne zloupotrebljavaju ovaj lek:
- Umor i pospanost;
- Vrtoglavica;
- Nezainteresovanost;
- Mišićna slabost i gubitak snage;
- Suva usta;
- Poremećaj ravnoteže i nekontrolisani pokreti rukama i nogama;
- Mentalna zbunjenost;
- Depresija;
- Nervoza.
- Zamagljen vid;
- Promene u apetitu;
- Konstipacija (zatvor) ili dijareja;
- Učestalo ili otežano mokrenje.
U veoma retkim slučajevima može doći i do potpuno suprotnih efekata lorazepama u poređenju sa glavnim anksiolitičkim dejstvom ovog leka. Drugim rečima, ponekad redovna upotreba lorazepama može izazvati uznemirenost, potpunu mentalnu konfuziju, kao i navedene smetnje vida.
Odvikavanje od lorazepama - Znaci i posledice zloupotrebe ovog leka
Odvikavanje od lorazepama, odnosno postepeno skidanje sa lorazepama dolazi kao posledica svih štetnih zdravstvenih efekata zloupotrebe ovog leka. Drugim rečima, u najvećem broju slučajeva ljudi nastavljaju sa (zlo)upotrebom lorazepama sve dok ne iskuse negativne posledice, odnosno stetnost lorazepama.
S druge strane, ako osoba nastavlja da uzima ovaj lek, uprkos svim štetnim dejstvima po psiho-fizičko zdravlje osobe i njene društvene odnose, onda se može slobodno reći da je nastupila zavisnost od lorazepama.
Postoje određeni znaci, odnosno simptomi koji mogu ukazivati na to da osoba zloupotrebljava lorazepam:
- Prepisana lekarska doza više ne daje efekte, zbog čega osoba samostalno određuje dozu i vreme uzimanja lorazepama. Što osoba duže upotrebljava lorazepam, to će organizam postati manje osetljiv na efekte ovog leka. Tačnije, doći će do razvoja tolerancije, kada će osobi biti potrebno da uzima veće doze lorazepma i u češćim vremenskim intervalima kako bi osetila iste efekte kao i pri prvobitnoj upotrebi ovog leka.
- Osoba ne može normalno da funkcioniše bez lorazepama. Lorazepam se, kao što smo rekli, inicijalno koristi kako bi osoba mogla da se nosi sa simptomima panike, anksioznosti i napetosti. Međutim, ako osoba koristi lorazepam svakog dana ili više puta u toku 24 sata, onda je to pokazatelj zloupotrebe lorazepama. Tačnije, nemogućnost normalnog funkcionisanja bez lorazepama veoma je jasan indikator zavisnosti od ovog leka.
- Pokušaji nabavke, kao i nabavka lorazepama bez lekarskog uputa (ilegalno). Ljudi koji zloupotrebljavaju lorazepam i koji su zavisni od ovog leka postaju očajni kada ostanu bez njega i lekarskog uputa. Tada se često dešava da oni pokušavaju da nabave ovaj lek na svaki mogući način (online, na ulici, falsifikovanjem lekarskog uputa, odlazak kod više lekara radi dobijanja više uputa...).
- Prekomerno trošenje novca na lorazepam, čak i kada osoba nema sredstava za to. Davanje prednosti kontinuiranoj, neisprekidanoj i nekontrolisanoj upotrebi lorazepama naspram svih drugih stvari u životu znači da je osoba zavisna od ovog leka. Tada se dešava da osoba zanemaruje redovne finansijske i druge obaveze zarad nabavke lorazepama.
Koje je lorazepam dejstvo kada se zloupotrebljava?
Lorazepam lek se može zloupotrebljavati na više načina:
- Uzimanje većih doza lorazepama od terapijski prepisanih;
- Uzimanje lorazepama u češćim vremenskim intervalima od terapijski prepisanih;
- Konzumiranje lorazepama duže nego što je to predviđeno lekarskim uputom.
- Upotreba lorazepama da bi se postigao osećaj euforije ("high").
Kada se lorazepam uzima u velikim dozama, onda se ova supstanca vezuje za posebne receptore u mozgu , uzrokujući prolazan i intezivan osećaj euforije, praćen produženim stanjem smirenosti i opuštenosti. U tom smislu, zloupotreba lorazepama i uzimanje ovog leka u velikim dozama izaziva:
- Osećaj zadovoljstva i euforije ("high");
- Osećaj smirenosti;
- Opuštanje mišića;
- Pospanost.
- Vrtoglavica;
- Opšta slabost i fizička nestabilnost.
Kada se lorazepam uzima istovremeno sa alkoholom, anksiolitički efekti ovog leka mogu biti još jači i intenzivniji. To je zato što je i alkohol depresor CNS-a, odnosno etanol usporava vitalne funkcije organizma (disanje, rad srca, krvni pritisak, rad mozga…). Međutim, mešanje lorazepama i alkohola je izuzetno opasna i rizična kombinacija, jer tada može doći do predoziranja koje za posledicu može imati smrtni ishod!
Odvikavanje od lorazepama i kratkoročni negativni efekti zloupotrebe lorazepama
Lorazepam lek, ukoliko se zloupotrebljava, može izazvati niz ozbiljnih kratkotrajnih negativnih efekata. Između ostalih, kratkoročne štetne posledice zloupotrebe lorazepama uključuju:
- Mentalna konfuzija;
- Pospanost;
- Gubitak apetita;
- Problemi sa pamćenjem;
- Gorušica;
- Agitacija i nemir;
- Suva usta;
- Depresija;
- Pojačana anksioznost;
- Problemi sa vidom;
- Usporene reakcije;
- Usporeno disanje;
- Halucinacije;
- Nejasan i nerazgovetan govor;
- Samoubilačke misli, naročito pri prestanku dejstva lorazepama;
- Pojačana anksioznost.
Stetnost lorazepama i dugoročni negativni efekti zloupotrebe lorazepama
Kada se lorazepam zloupotrebljava kontinuirano, kompulzivno i nekontrolisano tokom dužeg vremenskog perioda, onda će doći do dugoročnih neželjenih posledica lorazepama. Između ostalih, dugoročni neželjeni efekti korišćenja lorazepama uključuju:
- Promene u ličnosti;
- Pojačana anksioznost;
- Gubitak pamćenja;
- Napadi i tremori;
- Sedacija i pojačana pospanost;
- Zbunjenost i dezorijentacija;
- Bleda ili plavkasta koža;
- Rane i čirevi u ustima;
- Gubitak apetita;
- Abdominalno krvarenje i problemi sa digestivnim sistemom;
- Problemi sa bubrezima;
- Sporo i plitko disanje;
- Poremećaj ravnoteže;
- Intenzivne emocije;
- Nesanica (insomnija);
- Nesvestica;
- Kontinuirani umor.
Pored svega navedenog, dugoročna zloupotreba lorazepama može se i negativno odraziti na društvene odnose osobe. U tom smislu, nekontrolisana zloupotreba lorazepama može dovesti do:
- Razvoda braka ili raskida sa partnerom;
- Problema sa zakonom;
- Gubitka radnog mesta i nezaposlenosti;
- Upadanja u dugove i finansijske probleme;
- Nasilja u porodici koje uključuje i zlostavljanje dece;
Na kraju krajeva, dugoročna i hronična zloupotreba lorazepama gotovo izvesno izaziva kognitivna oštećenja, toleranciju na ovaj lek, psihičku i fizičku zavisnost od lorazepama.
Odvikavanje od lorazepama - Naročite opasnosti lorazepama!
Kao što smo već rekli, lorazepam je lek koji ima izrazito adiktivna svojstva. Osoba može postati zavisna od lorazepama čak i ako ga upotrebljava na način predviđen lekarskim uputom. Upravo zato se lorazepam lek treba koristiti samo pod nadzorom i redovnom kontrolom lekara, kako bi se znalo da li i u kojoj meri uzete doze treba da se koriguju.
Prema tome, što se duže lorazepam upotrebljava, rizik od psihičke i fizičke zavisnosti od ove supstance je veći!
Najozbiljniji i najteži efekti povezani sa upotrebom lorazepama javljaju se kada se koriste velike doze ovog leka. Isto tako, posebne opasnosti lorazepama mogu se javiti kada se ovaj lek kombinuje sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema, kao što su alkohol ili opijati.
U tom smislu, neki od najopasnijih neželjenih efekata lorazepama uključuju:
- Znatno usporeno disanje, teško disanje ili prestanak disanja;
- Prekomerna sedacija;
- Trajno oštećenje pamćenja
- Gubitak svesti;
- Uporno drhtanje i groznica;
- Bolovi u celom telu;
- Problemi sa gutanjem i otežano gutanje;
- Žuta boja kože ili očiju;
- Veći osip;
- Gubitak ravnoteže i nemogućnost kontrolisanja pokreta tela.
Sem toga, hronična i produžena upotreba lorazepama može izazvati znatne promene u funkcionisanju mozga. Studije su pokazale da dugotrajna upotreba lorazepama može dovesti do značajnih kognitivnih oštećenja, kao što smo već naveli.
Iako je odvikavanje od lorazepama, odnosno postepeno skidanje sa lorazepama dovelo do poboljšanja kognitivnih funkcija kod nekih ljudi, drugi pak nisu u potpunosti povratili normalne kognitivne funkcije.
Zavisnost od lorazepama - Kada tableta postane sve u životu!
Lorazepam lek (Ativan) je, kao što smo na više mesta istakli, medikament koji pripada grupi benzodiazepinskih lekova. Zato lorazepam uvek treba uzimati obazrivo i strogo kontrolisano, samo i isključivo na lekarski uput. Svrstavanje u grupu lekova za smirenje čini lorazepam izrazito adiktivnom supstancom. Drugim rečima, lorazepam lek ima izuzetno visok potencijal za razvoj psihičke i fizičke zavisnosti.
U najkraćim crtama, zavisnost od lorazepama mogla bi da se opiše kao stanje (bolest) kada osobi tablete lorazepama predstavljaju prioritet i sve u životu.
Zloupotreba lorazepama nužno vodi ka zavisnosti od od ove supstance. Kada osoba nastavlja da uzima lorazepam, uprkos svim štetnim posledicama koje zloupotreba ovog leka izaziva, tada se može reći da je osoba zavisna.
Čak i osobe koje koriste lorazepam prema lekarskom uputu mogu razviti toleranciju na ovaj lek. Tada osoba ima potrebu za povećanjem doza lorazepama kako bi se postigao željeni ili terapeutski efekat ovog leka. Rezultat ovakve kompulzivne potrebe jeste to da se osoba u potpunosti oslanja na ovaj lek kako bi mogla normalno da funkcioniše.
Za ljude koji zloupotrebljavaju lorazepam, dualni fenomen tolerancije (fizičke zavisnosti) i intenzivne žudnje za lekom (psihičke zavisnosti) može nastupiti veoma brzo. Mozak i telo se toliko brzo navikavaju na prisustvo lorazepama u sistemu, da će osoba doživeti neprijatne simptome odvikavanja od lorazepama u slučaju da naglo prekine ili smanji doze. Ovo stanje naziva se apstinencijalna kriza od lorazepama o kojoj će uskoro biti više reči.
Što je duža (zlo)upotreba lorazepama, intenzitet zavisnosti je ozbiljniji, a nivoi tolerancije su veći. Tada će osoba nastaviti da koristi lorazepam kako bi izbelga neželjene simptome skidanja sa lorazepama. Zapravo, lorazepam je veoma pogodan lek za zloupotrebu. To je zato što lorazepam lek, pored svojih umirujućih i sedativnih efekata, izaziva i osećaj euforije („naduvanosti“), kada se uzima u visokim dozama.
Skidanje sa lorazepama i znaci zavisnosti od ovog leka
Kada uvidi da zavisnost od lorazepama uzima danak i da ova bolest ozbiljno ugrožava njegovo/njeno zdravlje, tek tada će osoba hteti da zna kako se odvići od lorazepama, odnosno kako izgleda postepeno skidanje sa lorazepama. Međutim, da bismo bolje razumeli mehanizam odvikavanja od lorazepama, neophodno je prvo pogledati koji su znaci i simptomi zavisnosti od ove supstance.
Ukoliko osoba ispunjava dva od narednih 11 kriterijuma u poslednjih 12 meseci, može se reći da postoji zavisnost i poremećaj upotrebe lorazepama.
- Uzimanje lorazepama češće ili u dozama većim od preporočenih;
- Neuspešni pokušaji da se prekine, smanji ili kontroliše upotreba lorazepama, uprkos postojanju želje da se to učini;
- Zavisnik mnogo vremena, energije i novca troši na nabavku, korišćenje i oporavak od posledica lorazepama;
- Intenzivna žudnja za korišćenjem lorazepama (psihička zavisnost);
- Neispunjavanje i zanemarivanje svakodnevnih obaveza kod kuće, na poslu ili školi zbog uzimanja lorazepama;
- Kontinuirano uzimanje ovog leka, uprkos konstantnim problemima u međuljudskim odnosima koji su uzrokovani ili pogoršani upotrebom lorazepama;
- Gubitak interesovanja za hobije, društvene, profesionalne i rekreativne aktivnosti koje su osobu pre upotrebe ovog leka ispunjavale;
- Upotreba lorazepama u društveno rizičnim i opasnim situacijama (npr. prilikom vožnje);
- Nastavak uzimanja lorazepama, uprkos saznanju da je upotreba ovog leka uzrokovala ili pogoršala psihičke i/ili fizičke zdravstvene probleme;
- Tolerancija na lorazepam (fizička zavisnost);
- Apstinencijalna kriza usled naglog prestanka uzimanja ili smanjenja doze lorazepama.
Kako izgleda odvikavanje od lorazepama?
Odvikavanje od lorazepama jeste stanje uzrokovano prethodnom kontinuiranom, hroničnom i nekontrolisanom zloupotrebom ovog leka. Zavisnici od lorazepama doživeće simptome apstinencijalne krize kada iznenada prestanu da koriste lorazepam lek ili kada brzo smanje dozu.
Čak i oni koji piju lorazepam prema uputu i uzimaju samo preporučenu dozu mogu iskusiti nelagodne simptome povlačenja, odnosno odvikavanja od lorazepama.
Zabrinjavajući podaci pokazuju da postoje ljudi koji su razvili toleranciju i fizičku zavisnost od lorazepama za samo nedelju dana korišćenja!
Kriza od lorazepama dešava se zato što je osobi, koja koristi i koja je zavisna od lorazepama, neophodna ova supstanca kako bi mogla normalno da funkcioniše (da spava, recimo). Kada lorazepam nije prisutan u organizmu osobe, mozak, centralni nervni sistem i ceo organizam moraju da prođu kroz period adaptacije, odnosno prilagođavanja, kako bi ponovo naučili da funkcionišu pravilno bez lorazepama.
Tokom perioda adaptacije, osoba će doživeti brojne fizičke i psihičke nelagodnosti, različitog stepena i intenziteta. Ozbiljnost i trajanje simptoma apstinencijalne krize zavisiće od brojnih faktora. Među njima su koliko dugo je osoba uzimala lorazepam, koje i kolike doze, prisustvo drugih mentalnih poremećaja, da li je osoba uzimala lorazepam zajedno sa drugim supstancama i slično.
Postepeno skidanje sa lorazepama i simptomi apstinencijalne krize
Samostalno odvikavanje od lorazepama, kod kuće, jeste jako rizično i opasno, pa makar bilo i postepeno skidanje sa lorazepama. Naime, nagli prestanak uzimanja lorazepama, bez stručnog medicinskog nadzora u ovlašćenoj ustanovi za lečenje zavisnosti, može izazvati burne reakcije, uključujući napade, halucinacije, psihozu i druge komplikacije opasne po život.
Kada je u pitanju postepeno skidanje sa lorazepama, treba imati u vidu da postoje dve faze odvikavanja od lorazepama: akutna i produžena faza. Obe faze uključuju niz simptoma apstinencijalne krize od lorazepama.
1) Akutna faza odvikavanja od lorazepama
U ovoj fazi osoba će iskusiti niz neprijatnih fizičkih i psihičkih simptoma odvikavanja:
- Intenzivna žudnja za lorazepamom;
- Nesanica;
- Razdražljivost;
- Drhtanje ruku;
- Grčevi i bolovi u stomaku;
- Povišena telesna temperatura;
- Utrnulost i osećaj mravinjanja u rukama i nogama;
- Uznemirenost i napetost;
- Mučnina i povraćanje;
- Znojenje;
- Poteškoće u koncentraciji;
- Mentalna konfuzija;
- Bol i ukočenost mišića;
- Glavobolja;
- Anksioznost;
- Razdražljivost i promene raspoloženja;
- Promene u krvnom pritisku, najčešće hipertenzija (povišeni krvni pritisak);
- Brzi otkucaji srca;
- Palpitacije;
- Gubitak težine;
- Napadi panike.
Samostalno odvikavanje od lorazepama može čak dovesti i do potencijalno životno opasnih komplikacija. Neki od veoma zabrinjavajućih simptoma apstinencijalne krize jesu halucinacije, delirijum i napadi. Upravo zato je neophodno da odvikavanje od lorazepama bude obavljeno uvek pod stručnim medicinskim nadzorom, kako bi se na siguran način zbrinuli svi simptomi apstinencijalne krize i sveli na minimum svi zdravstveni rizici.
Drugim rečima, postepeno skidanje sa lorazepama i detoksikacija u sertifikovanoj bolnici za lečenje zavisnosti i poremećaja upotrebe supstanci jedini je pouzdan način za odvikavanje od lorazepama.
2) Odvikavanje od lorazepama i produžena faza apstinencijalne krize
Ova faza odvikavanja od lorazepama naziva se i post-akutni sindrom povlačenja. Ova faza nastupa nakon završetka prethodne faze i karakterišu je simptomi apstinencijalne krize koji su uglavnom psihološke prirode. Ponekad post-akutni sindrom odvikavanja od lorazepama izostaje, a to zavisi od osobe do osobe.
Uobičajeni simptomi ove faze uključuju:
- Anksioznost;
- Depresija;
- Disforija i disforično raspoloženje;
- Intenzivna žudnja za lorazepamom;
- Poteškoće sa spavanjem;
- Problemi sa koncentracijom;
- Amotivacioni sindrom (nedostatak motivacije, smanjeno interesovanje);
- Nemogućnost da se oseti bilo kakvo zadovoljstvo (anhednija);
- Konstatan i neprekidan osećaj umora (opšta letargija);
- Preosetljivost na zvuk, svetlost i dodir;
- Opsesivno-kompulzivne tendencije;
- Problemi sa pamćenjem i gubitak memorije;
Odvikavanje od lorazepama i povratak anksioznosti i nesanice
Tokom perioda odvikavanja od lorazepama sasvim je moguće da se pojave tzv. povratni simptomi povlačenja. Načelno, ovi simptomi su privremeni, ali je njihovo dejstvo veoma intenzivno. Tu na prvom mestu govorimo o anksioznosti i nesanici – simptomima koji su i doveli do inicijalnog korišćenja lorazepama.
Obično se povratni simptomi (anksioznost i nesanica) javljaju 2 do 3 dana nakon završetka akutne faze povlačenja. Veoma često se dešava da ovde dođe do recidiva, odnosno ponovnog uzimanja lorazepama, zbog nemogućnosti osobe da kontroliše i upravlja ovim povratnim simptomima.
Ovde je jako bitno da se, pod medicinskim nadzorom, obavlja postepeno skidanje sa lorazepama sve dok u potpunosti ne nestanu simptomi apstinencijalne krize.
Sema skidanja sa lorazepama
Kada je u pitanju sema skidanja sa lorazepama, tu prvenstevno govorimo o načinu i vremenskom trajanju odvikavanja od lorazepama. Generalno posmatrano, sema skidanja sa lorazepama različita je za svakog zavisnika, odnosno varira od osobe do osobe.
Međutim, pravilo je da će kod osoba koje su uzimale veće doze lorazepama, češće i tokom dužeg vremenskog perioda, odvikavanje od lorazepama i apstinencijalna kriza trajati duže, dok će simptomi biti intenzivniji i teži.
Akutna faza odvikavanja od ove supstance može početi u roku od 10 do 24 sata nakon uzimanja poslednje doze. Ali, ovaj vremenski interval varira od osobe do osobe. To znači da će ovaj period početka akutne faze skidanja za neke biti duži, a za neke kraći.
U proseku, akutna faza odvikavanja od lorazepama traje od 10 do 14 dana, nakon čega sledi postepeno skidanje za lorazepama u narednih nekoliko nedelja. U težim slučajevima, simptomi akutne faze odvikavanja mogu trajati čak nekoliko meseci!
S druge strane, ne postoji neki tačno određeni vremenski rok za trajanje simptoma produžene faze odvikavanja. Zabeleženi su slučajevi da je post-akutni sindrom povlačenja kod nekih ljudi trajao više meseci, dok su drugi doživljavali simptome i do dve godine! Psihološki uticaj produžene faze može navesti zavisnika, koji se oporavlja od upotrebe lorazepama, da misli i da se oseća kako mu život nema smisla bez ovog leka.
Sema skidanja sa lorazepama i trajanje odvikavanja po danima
DANI 1-3
U ovom periodu dolazi do prvih simptoma odvikavanja, kao što su glavobolja i mučnina. Obično se ovi simptomi javljaju u prvih 24 sata od poslednje uzete doze lorazepama i mogu trajati do 72 sata.
DANI 4-7
U ovom periodu svi simptomi odvikavanja dostižu vrhunac. Težina i stepen ozbiljnosti ovih simptoma zavisi od osobe do osobe, ali veoma često uključuju drhtavicu, žudnju za lorazepamom i razdražljivost.
DANI 8-14
Težina simptoma odvikavanja od lorazepama obično počinje da se smanjuje tokom druge nedelje apstinencije. Do ovog perioda, svi simptomi akutne faze bi trebalo uglavnom da nestanu, odnosno da se povuku. Međutim, ovde neretko stupaju navedeni povratni simptomi, 2 do 3 dana nakon prestanka akutne faze. Ovi povratni simptomi mogu uključivati tešku anksioznost, nesanicu, ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak.
DANI 15+
U većini slučajeva, ovde se najgori deo simptoma odvikavanja okončava. Naime, simptomi akutne faze uglavnom bi trebalo da nestanu. Ukoliko i dalje postoje, oni su blaže prirode. S druge strane, u ovom periodu nastupaju simptomi produžene faze odvikavanja od lorazepama.
Kako se sprovodi sigurno i bezbedno odvikavanje od lorazepama?
Videli smo šta je lorazepam lek, koja je stetnost lorazepama, kao i kako veoma brzo redovno korišćenje lorazepama može prerasti u zloupotrebu i zavisnost. Isto tako, mogli smo da vidimo da samostalno odvikavanje od lorazepama nikako ne predstavlja rešenje za konačni prestanak upotrebe ovog leka, imajući u vidu veoma neugodne simptome apstinencijalne krize.
Drugim rečima, odvikavanje od lorazepama na svoju ruku, u kućnim uslovima („cold turkey“) može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Stoga, jedini proveren način da vi ili vama draga osoba zauvek prestanete sa korišćenjem lorazepama, bez ikakvih štetnih efekata, jeste profesionalna i stručna detoksikacija od lorazepama u ustanovi koja pruža adekvatnu terapiju i koja pomaže u uklanjanju simptoma apstinentske krize.
MedTim je savremena evropska klinika za lecenje zavisnosti i drugih psihičkih problema u kojoj rade međunarodno priznati lekari sa višedecenijskim iskustvom u tretiranju bilo kog poremećaja upotrebe supstanci. Naše inovativne metode lečenja, kvalifikovano medicinsko osoblje, individualni pristup i provereni programi lečenja pomoći vama ili vama bliskoj osobi da zauvek ostavite lorazepam iza sebe!
MedTim – Ostavićete lorazepam za samo 14 dana!
Od drugih se razlikujemo po tome što sprovodimo potpuno BEZBOLNU I BEZBEDNU DETOKSIKACIJU od lorazepama! To znači da pacijent, tokom detoksikacionog tretmana i čišćenja organizma od toksičnih supstanci ovog leka, neće osetiti nijedan neugodan simptom apstinencijalne krize. Nakon završetka detoksikacije, svi simptomi apstinencijalne krize nestaju, a organizam pacijenta je u potpunosti očišćen i revitalizovan.
Lečenje od lorazepama u klinici MedTim podrazumeva postepeno skidanje sa lorazepama. To znači da pacijentima spuštamo doze lorazepama, uz istovremeno uzimanje protivapstinentne terapije koja nije iz grupe benzodiazepina. Apstinencijalna kriza od lorazepama predstavlja rizično stanje koje se mora uzeti u obzir prilikom odlučivanja o načinu detoksikacije.
Sema skidanja sa lorazepama je ključni faktor prilikom detoksikacije od ovog leka. Drugim rečima, u našoj bolnici pacijentima obaramo doze lorazepama po šemi koja se pravi na osnovu doze koju je pacijent inicijalno uzimao i koja je uzrokovala zdravstvene probleme. U isto vreme pacijentu dajemo lekove koji nisu iz grupe benzodiazepina čiji je cilj bezbedno i bezbolno uklanjanje simptoma krize.
Nakon detoksikacije, sledi faza psihoterapije koja je usmerena na obaranje zavisničkih mehanizama koji su doveli do adikcije i zloupotrebe. Svakom pacijentu pružamo podršku i nakon ispisa iz bolnice u vidu ambulantnog lečenja.
Ako se pitate kako ostaviti lorazepam, MedTim ima rešenje za vas! U svakom trenutku se možete obratiti našim stručnjacima, jer su vrata naše bolnice uvek otvorena za vas.
