Iako pogađa skoro 2.5 odsto svetske populacije, opsesivno kompulzivni poremecaj (OKP) je zabrinjavajuće psihičko stanje koje može u celosti poremetiti kvalitet života osobe. Ali, ako se pitate da li je moguce izleciti OKP, dobra stvar je da je OKP poremecaj zalečiva vrsta anksioznog poremećaja. Tačnije, OKP lecenje je jedini siguran i ispravan način da osoba, koja pati od ovog poremećaja, vrati kontrolu nad svojim životom.
Opsesivno kompulzivni poremecaj i njegova problematika
Opsesivno kompulzivni poremecaj je vrsta anksioznog poremećaja, ali on, između ostalog, podrazumeva mnogo više od osećaja anksioznosti. Naime, svako od nas ponekad u životu doživi anksioznost – osećaj straha ili zabrinutosti zbog nečega što naš mozak percipira kao potencijalnu i eventualnu opasnost. I to je normalna reakcija i odgovor našeg tela i uma na stresne okolnosti.
Osećaj straha, teskobe i mentalne napetosti može biti izazvan različitim stresorima. Na primer, ljudi se mogu osećati anksiozno pred razgovor za posao, pred polaganje ispita ili pred upoznavanjem nove osobe. Anksioznost može biti rezultat donošenja važnih životnih odluka i slično. Osoba se može osećati anksiozno čak i kada treba da pređe ulicu na pešačkom prelazu.
Međutim, kada je u pitanju opsesivno kompulzivni poremećaj, navedeni osećaji straha ne nestaju. Naprotiv, OKP poremećaj je sveobuhvatan u smislu da pomenuti osećaji intenzivno i kontinuirano traju, pretvarajući se u simptome koji, ako se ne leče, mogu upropastiti funkcionisanje osobe na svakodnevnom nivou.
Većina ljudi je svesna činjenice kada nešto urade. Govorimo o stvarima koje se događaju svakog dana – zaključavanje vrata od stana/kuće, gašenje ringle, pegle ili slično. Ponekad ljudi imaju nedoumicu da li su navedene stvari uradili, zbog čega može postojati objektivna potreba da se to i proveri. Ali, kada je u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj, osoba gubi kontrolu nad svojim mislima i misaonim tokom.
Drugim rečima, osoba koja pati od OKP poremećaja, uprkos tome što je više puta proverila da li zaključala vrata, iznova razmišlja o tome misleći da to nije učinila. Ona nije u stanju da zaustavi ili kontroliše ponavljanje neželjenih i negativnih misli (“šta ako mi neko uđe u stan, šta ako mi ukrade stvari…”).
Srećom, OKP poremecaj ne mora da ograničava potencijal osobe, zato što je apsolutno moguće izlečiti ovaj tip anksioznog poremećaja.
Šta je opsesivno kompulzivni poremećaj?
Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) je anksiozni poremećaj koji uključuje neželjene nametljive, opsesivni misli, kao i ponavljajuće kompulzivne fizičke ili psihičke radnje. Ove radnje su praćene osećanjem anksioznosti, neizvesnosti, pa čak i povremenom panikom.
Ovo mentalno stanje je, zapravo, vrsta neuroze. Opsesivno kompulzivni poremecaj uzrokuje to da se osoba zaglavi u ciklusu opsesija i kompulzija koje utiču na način na koji se ponaša i razmišlja, i na njeno generalno blagostanje.
Opsesivno kompulzivni poremećaj je mnogo više od povremene opsesivne misli ili kompulzivnog ponašanja. Ljudi koji pate od OKP poremaćaja svakodnevno se bore sa opsesijama, kompulzijama ili i sa opsesijama i kompluzijama. Kao što vidimo, OKP poremecaj je stanje koje se sastoji iz dva segmenta: opsesije, s jedne strane i kompulzije, s druge strane.
Opsesije su ponavljajuće neželjene misli, ideje i senzacije koje osoba ne može da kontroliše ili zaustavi. U nastojanju da se otarasi ovih misli, osoba sama sebi nameće potrebu da čini neke ponavljajuće radnje – kompulzije. Ponavljajuća ponašanja, kao što su pranje/čišćenje ruku, provera stvari, mentalne radnje kao što su brojanje ili druge aktivnosti, mogu značajno da ometaju svakodnevne aktivnosti i društveno funkcionisanje osobe.
Mnogi ljudi koji ne pate od OKP poremećaja imaju ponekad uznemirujuće misli ili ponavljajuća ponašanja. Međutim, opsesije ili kompluzije koji oni doživljavaju ne ometaju njihov svakodnevni život.
S druge strane, opsesivno kompuzivni poremecaj je takav da su misli uporne i da ne odlaze, a ponašanja su veoma rigidna i ritualna. Ukoliko ne obavi kompluzivnu radnju, osoba sa OKP poremećajem obično doživljava stres i paniku, često povezanim sa strahom od strašnih i katastrofalnih posledica (za sebe ili voljene osobe).
Kako se ponaša osoba koja ima OKP poremecaj?
OKP poremecaj često počinje u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Statistika je pokazala da se opsesivno kompulzivni poremecaj najčešće javlja između 20. i 30. godine. Neki ljudi mogu imati neke simptome OKP-a, ali ne ispunjavaju pune kriterijume za OKP poremecaj.
Interesantno je da veliki broj ljudi sa OKP poremećajem znaju ili sumnjaju da njihove opsesivne misli nisu realne. Čak i ako znaju da njihove nametljive misli nisu realistične, ljudi sa OKP imaju poteškoća da se otarase od opsesivnih misli ili da zaustave kompulzivne radnje.
Opsesivno kompulzivni poremećaj utiče tako što osoba uglavnom doživljava veliku dozu neprijatnosti. Pod ovom neprijatnošću podrazumevamo strah, skepsu, odbojnost ili ubeđenje da se stvari moraju odraditi na tačno određeni način. OKP poremecaj znači da osoba značajan deo vremena provodi skoncentrišući se na svoje opsesivne misli i udubljujući se u kompulzivne radnje.
Gotovo svako od nas ima neke svoje rituale ili rutine kada obavljamo određene stvari. To često činimo iz praktičnih razloga, kako ne bismo zaboravili šta je i kako je. Jedan broj ljudi te rituale izvodi na tačno određeni način (na primer, čišćenje stvari pod određenim uglom, gašenje ringle na specifičan način i slično). Kada ovi rituali izmaknu kontroli i zabrinutost o svakodnevnim stvarima, kao i potreba za konstantnim i neiscrpnim ponavljanjem ovih radnji, ovladaju životom osobe, tada govorimo o OKP poremećaju.
Opsesivno kompulzivni poremecaj – Vrste i primeri u životu
Opsesivno kompulzivni poremecaj ne utiče na svaku osobu istodobno. Drugim rečima, OKP poremecaj na različite načine utiče na različte ljude u njihovoj svakodnevnici. Daćemo nekoliko primera.
Često osoba koja pai od OKP poremećaja ima potrebu da ritualno i stalno proverava da li je sve u redu i da li je sve na svom mestu. Recimo, ona može proveravati da li je ugašena ringla, da li je slavina zatvorena, da li su kućni uređaji pogašeni, da li je brava na vratima zaključana.
Takođe, OKP poremecaj može biti takav da osoba može neretko proveravati da li je bolesna (hipohondrija). Često proveravanje elektronske pošte, kako bi osoba videla da li je primila ili poslala poruku ili ne, iz straha da se ne napravi greška spada u OKP poremecaj. Isto tako, osoba sa OKP poremećajem ima intenzivnu, jaku i nezaustavljivu potrebu da stalno čisti ili pere stan, kao i da se kupa. U ovakvim i sličnim slučajevima, osoba može strahovati da su predmeti u njenoj blizini zaraženi ili kontaminirani.
Upravo zato, osoba može prekomerno prati ruke ili zube, tuširati se ili kupati više puta dnevno, čistiti kuhinju, kupatilo u druge prostorije zbog bojazni od zaraze. Takođe, opsesivno kompulzivni poremećaj karakteriše i nesposobnost osobe da ukloni, baci i reši se dotrajalih ili nepotrebnih stvari.
Osoba sa OKP poremećajem neretko postavlja i raspoređuje stvari i predmete na tačno određeni i simetričan način. To čini kako bi pokušala da izbegne eventualnu neprijatnost ili oštećenje. Recimo, to može uključivati slaganje knjiga na polici po određenom redosledu ili višestruko ređanje knjiga iznova.
Osoba sa OKP dijagnozom želi, ali nije u stanju da zaustavi nametljive, opsesivne neželjene misli. To čak mogu biti i misli o nasilju, samopovređivanju, povređivanju drugih i smrti. Kada se ovakve misli ponavljaju, to može izazvati uzrujanost koja može prerasti u napad panike.
Opsesivno kompulzivni poremecaj i razumevanje opsesija
Kao što smo već istakli, opsesivno kompulzivni poremecaj karakterišu dva segmenta. Prvi od njih jesu opsesije. Naime, opsesije (obuzetost) su ponavljajuće, nametljive i neželjene misli koje je nemoguće ili jako teško kontrolisati. Ove misli izazivaju uznemirenost, anksioznost i obično su fokusirane na jednu ili više specifičnih oblasti.
Dakle, opsesije su, u praktičnom smislu, ideje, reči i vizualizacije događaja koje često nisu ni povezane sa onim što osoba zapravo čini. Opsesivne misli se intenzivno i uporno nameću, skrećući fokus osobe. Neretko, opsesivne misli mogu biti obojene agresivno (recimo, osoba može pomisliti da će povrediti sebe ili svoje bližnje). Kad je OKP poremecaj u pitanju, osoba veoma često zna i prepoznaje da su ovakve misli nerealne i da smo dolaze iz njene glave. Međutim, ona nije u stanju da ih zaustavi ili kontroliše, iako to želi.
Isto tako, opsesivno kompulzivni poremećaj mogu karakterisati nametljive misli o klicama i infekcijama koje izazivaju zabrinutost da li će se osoba razboleti.
Ovakve opsesivne misli su ometajuće i uznemirujuće. Čak i ako osoba sa OKP poremećajem uviđa da ta misao nema nikakvog smisla, ona i dalje izaziva strah, sumnju i druga negativna osećanja. Opsesije oduzimaju mnogo vremena, energije i otežavaju pojedincu da obavi važne dnevne aktivnosti.
Kada je u pitanju OKP poremecaj, postoji mnogo primera opsesija.
Kontaminacija i zaraza
Gubitak kontrole
OKP poremecaj i nanošenje štete
Opsesije povezane sa perfekcionizmom
Opsesivno kompulzivni poremećaj i neželjene seksualne misli
Religijske opsesije
Druge opsesije
Opsesivno kompulzivni poremećaj i razumevanje kompluzija
Kada je u pitanju opsesivno kompulzivni poremećaj, drugi segment ovog mentalnog stanja su kompulzije. Šta su kompulzije (prisile) ili kompulzivne radnje, zapravo? U pitanju su ponavljajuće radnje, misli ili ponašanja koje osoba čini kako bi “neutralisala” opsesivne misli i posledice uzrokovane opsesijama. Kompulzije su obično rigidne i dizajnirane tako da ih pojedinac upražnjava kako bi pokušao da izbegne uznemirenost ili da spreči ishod od kojeg strahuje. Kompulzije su poput opsesija – autonomne i predstavljaju, zapravo, neizdrživu potrebu osobe da uradi nešto.
Na primer, u slučaju nekoga ko ima opsesivne misli o zarazi i klicama, kompulzije mogu uključivati često pranje ruku. Ili, recimo, OKP poremecaj je takav da osoba mora posložiti knjige na polici na tačno određeni način.
Za nekoga ko nije upućen u opsesivno kompulzivni poremecaj, kao vrstu anksioznog poremećaja, ovakva ponašanja mogu biti u najmanju ruku čudna ili nepotrebna. Međutim, za osobu koja ima dijagnozu OKP poremećaja, ovakva ponašanja pružaju privremeno olakašanje od eventualnog negativnog ishoda u slučaju nepreduzimanja tih kompulzivnih radnji.
Kompluzivne radnje mogu dovesti do toga da se pojedinac fokusira na određene detalje dok nenamerno zanemaruje druge. Međutim, treba naglasiti da nisu sva ponavljajuća prinudna ponašanja kompulzije. Ponekad u životu svi mi preduzimamo određene radnje kako bi nam pomogle da bolje funkcionišemo (npr, odlazak na spavanje u isto vreme, izvođenje vežbi svakog jutra i slično).
Međutim, opsesivno kompulzivni poremecaj je takav da je potreba osobe za ponavljanjem određenih radnji intezivna i dugotrajna. To su, zapravo, određena ritualna ponašanja koja pomažu osobi da se oslobodi napetosti, stresa, neizvesnosti i anksioznosti koja ide uz opsesivno kompulzivni poremećaj.
Uprkos tome što su svesni da kompluzivne radnje samo privremeno oslobađaju od stresa izazvanog opsesijom, ljudi sa OKP-om nastavljaju da ih upražnjavaju. Slično opsesijama, kompulzije oduzimaju mnogo vremena i ometaju svakodnevne aktivnosti.
OKP poremecaj i vrste kompulzija
Konstantno proveravanje
Ponavljanje
Pranje i čišćenje
Opsesivno kompulzivni poremecaj i mentalne kompulzije
Ostale kompulzije
Ljudi sa OKP-om mogu iskusiti druge kompulzije, kao što su izbegavanje stvari koje izazivaju opsesije ili preuređivanje ili dovođenje stvari u red u više navrata. Takođe, kompulzivne radnje podrazumevaju intenzivno i kontinuirano traženje podrške. Mogu podrazumevati ispovedanje drugima da bi zauzvrat osoba dobila sigurnost da (ne) radi nešto pogrešno.
Kada osoba ne uspe da formira kompulziju, to može dovesti do osećaja teške nelagodnosti, pa čak i paničnih napada. S druge strane, kada osoba živi rigidno i po zacrtanim ritualima koji ometaju normalno funkcionsanje osobe, onda to može izazvati depresiju. Zato veliki broj ljudi koji imaju ovaj problem žive dugo ne tražeći stručnu pomoć. Ali, OKP lecenje je jedini način da osoba izađe iz začaranog kruga opsesija i kompulzija.
Kada osoba ne obavi kompulzivnu raadnju, onda ona iščekuje da će joj se nešto nepovoljno ili loše desiti. Takve misli uzrokuju teskobu, nervozu, stres i nemir. Dakle, posledica OKP poremećaja jeste opsesivno kompulzivna neuroza. Ljudi bliski osobi koja pati od opsesivno kompulzivnog poremećaja često i prihvataju to ritualno ponašanje. To znači da se osoba javlja za OKP lecenje tek onda kada ti rituali postanu sveobuhvatni, iscrpni, intenzivni u toj meri da ljudi u okolini primećuju da nešto nije u redu, ukazujući na bespredmetnost ovakvih radnji.
OKP poremecaj i njegovi uzroci
Uprkos brojnim istraživanjima i teorijama, ni dan danas ne postoji jedan definitivni odgovor na pitanje šta uzrokuje OKP poremecaj.
Međutim, postoji mnogo istraživanja koja ispituju i utvrđuju potencijalne uzroke OKP, uključujući neurobiološke i genetske faktore, naučena ponašanja, trudnoću, faktore okoline ili specifične događaje koji izazivaju poremećaj kod određene osobe u određenom trenutku.
Biološki faktori
Pojedina istraživanja sugerišu da je OKP poremecaj povezan sa genetskim ili biološkim faktorima. Ova istraživanja se često karakterišu u smislu hemijske neravnoteže u mozgu, neispravnih moždanih kola ili genetskih defekata.
Opsesivno kompulzivni poremecaj i PANDAS
Jedan nalaz iz 1998. godine ukazuje na to da su bazalne ganglije ključna regija mozga, kada je u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj. To je otkriveno kod dece koja su patila od OKP poremećaja, a čiji okidač mogu biti infekcije.
Da pojasnimo malo bolje.
Streptokokne infekcije izazivaju imuni odgovor koji, kod nekih pojedinaca, stvara antitela koja unakrsno reaguju sa bazalnim ganglijama. Objašnjenje je bilo da neka deca počinju da ispoljavaju simptome OKP poremećaja nakon teške infekcije grla. Smatra se da prirodni odgovor tela na infekciju – proizvodnja određenih antitela – kada se usmeri na delove mozga, može na neki način biti povezana sa tzv. pedijatrijskim autoimunim neuropsihijatrijskim poremećajima povezanim sa streptokoknom infekcijom (PANDAS).
Ovaj mehanizam može objasniti to što se opsesivno kompulzivni poremecaj razvio kod jedne podgrupe dece nakon streptokokne infekcije, a čiji (OKP) simptomi su se pogoršavali sa rekurentnim infekcijama.
Ako je OKP poremecaj, između ostalog, rezultat streptokokne infekcije grla, simptomi ovog poremećaja će se razviti brzo, verovatno u roku od jedne ili dve nedelje.
Genetski faktori
Brojne genetske studije ukazuju na izvesnu sklonost ka razvijanju anksioznih poremećaja koji se javljaju u porodicama. Drugim rečima, postoji veliki rizik, odnosno verovatnoća da osoba oboli od OKP poremećaja ukoliko član porodice pati od istog ili sličnog anksioznog poremećaja.
Hemijska neravnoteža
Veliki broj stručnjaka za mentalno zdravlje, prevashodno psihijatara, smatra da opsesivno kompulzivni poremecaj može biti izazvan hemijskim disbalansom u mozgu. Ovaj pristup fokusiran je na jedan neurotransmiter – serotonin.
Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu zadužen za regulisanje raspoloženja, ali on ima i druge funkcije. Na primer, on je uključen u regulisanje anksioznosti, pamćenja i sna.
Kada je u pitanju OKP lecenje, neretko se koriste SSRI antidepresivi (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina). Oni selektivno blokiraju preuzimanje serotonina. Terapija antidepresivima za lečenje OKP poremećaja ukazuje na to da je serotonin važan neurotransmiter uključen u održavanje OKP, ako ne i njegov specifičan uzrok.
Kasnije ćemo malo više govoriti o antidepresivima kao lekovima za opsesivno kompulzivni poremecaj.
Psihološke teorije
Prema jednoj teoriji, opsesivno kompulzivni poremećaj je rezultat toga što osoba razvija naučene negativne misli, uverenja i obrasce ponašanja na osnovu prethodno neutralnih situacija koje mogu biti posledica životnih iskustava.
Bihejvioralne teorije
Pojedina bihejvioralna istraživanja smatraju da je ritualno ponašanje (kompulzije), koje je karakteristično kod OKP poremećaja, oblik naučenog izbegavanja. Bihejvioralna terapija pokazala se uspešnom u lečenju fobija (koje su takođe vid anksioznog poremećaja) kroz desenzibilizaciju.
Slično tome, bihejvioralni tretman OKP poremećaja zasnovan je na hipotezi da opsesivne misli kroz uslovljavanje postaju povezane sa anksioznošću koja nije uspela da se ugasi.
Opsesivno kompulzivni poremecaj i kognitivne teorije
Mnogi kognitivni teoretičari veruju da osobe sa OKP poremećajem imaju pogrešna uverenja i da je njihova pogrešna interpretacija nametljivih i ponavljajućih misli ono što dovodi do ovog poremećaja.
Prema kognitivnom modelu OKP-a, svako s vremena na vreme doživljava ponavljajuće misli. Međutim, ljudi sa OKP poremećajem često imaju preplavljen osećaj odgovornosti i pogrešno tumače ove misli kao veoma važne i značajne, što može dovesti do katastrofalnih posledica.
Ponavljano pogrešno tumačenje nametljivih misli dovodi do razvoja opsesije. Budući da su ove misli toliko uznemirujuće, pojedinac se upušta u kompulzivno ponašanje kako bi pokušao da se odupre, blokira ili neutrališe opsesivne misli.
Psihoanalitičke teorije
Psihoanalitička teorija sugeriše da se opsesivno kompulzivni poremećaj razvija zbog fiksacije osobe koja proističe iz nesvesnih sukoba ili neprijatnosti koje su iskusile tokom detinjstva. Ili, ta fiksacija proizlazi iz načina na koji je osoba komunicirala sa svojim roditeljima tokom detinjstva.
Stres
Stres zapravo, ne uzrokuje opsesivno kompulzivni poremecaj, ali veliki stresovi i životne traume mogu ubrzati početak OKP-a. Međutim, smatra se da stres ne izaziva OKP poremecaj, već uzrokuje njegove simptome kod osobe kod koje već postoje predispozicije za razvoj OKP-a.
OKP poremecaj i depresija
Pojedini istraživači veruju da depresija uzrokuje opsesivno kompulzivni poremećaj. Međutim, iako će bez sumnje depresija pogoršati simptome opsesivno kompluzivnog poremećaja, većina stručnjaka veruje da je depresija često posledica, a ne uzrok OKP-a.
Kako znati da li je u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj? Simptomi OKP-a
Svi mi ponekad doživimo opsesivne misli ili kompulzivno ponašanje u nekom trenutku. Međutim, da bi postojao opsesivno kompulzivni poremecaj i dijagnoza istog, opsesije i kompulzije moraju biti česte i dovoljno ozbiljne da poremete život osobe. Iako se o nekim simptomima može češće govoriti, kao što je pranje ruku, važno je zapamtiti da OKP poremecaj može poprimiti mnogo oblika. OKP poremecaj kod svake osobe je jedinstven slučaj.
Prema tome, ne znači da svaka osoba koja doživljava opsesiju ili kompulziju ima opsesivno kompulzivni poremećaj. Načelno, ljudi sa OKP-om:
- Provedu najmanje jedan sat svakog dana baveći se opsesijama ili kompulzijama;
- Doživljavaju probleme u svakodnevnom životu i/ili odnosima zbog opsesija i kompulzija;
- Ne mogu da kontrolišu svoje misli ili ponašanje, čak i kada negativno utiču na svakodnevni život;
- Dožive olakšanje od anksioznosti kada urade kompulzivnu radnju, ali ne uživaju u toj aktivnosti.
Simptomi OKP poremećaja možda neće trajati isto vremena i biti jednakog intenziteta. Ovi simptomi mogu varirati u zavisnosti od nivoa stresa ili drugih faktora. Neki ljudi sa dijagnozom OKP-a koriste alkohol ili druge lekove kao vid (pogrešne) samomedikacije radi ublažavanja simptoma OKP-a.
Kako razlikovati opsesije i kompulzije od opsesivno kompulzivnog poremećaja?
Treba još jednom napomenuti da ne spadaju sva ponavljajuća ponašanja u opsesivno kompulzivni poremecaj. Da bi određeno ponašanje zaista bila kompulzivno, potrebno je videti svrhu i kontekst istog.
Na primer, pranje zuba (na neritualizovan i dugotrajan način) pre spavanja je ritual i rutina, ali nije prisila (kompulzija) ako se ne radi u nastojanju da se ublaže tegobe ili neželjene nametljive misli. Slično tome, trošenje osam sati svakog dana na organizovanje i ređanje knjiga nije prisila ako osoba, recimo, radi u biblioteci.
Da bi se kvalifikovalo kao opsesivno kompulzivni poremecaj, ponašanje mora biti vođeno željom osobe da pobegne od osećanja straha ili anksioznosti. U većini slučajeva, osoba radije ne bi radila ove stvari, ali ona ima osećaj da nema drugog izbora.
Većina odraslih koji imaju OKP poremecaj prepoznaće da su njihove misli ili ponašanja opsesivno kompulzivna. Međutim, deca, pa čak i neki odrasli, možda nisu svesni problema. U ovom slučaju, prijatelji ili članovi porodice će možda morati da reaguju da bi otpočelo stručno OKP lecenje.
Da li postoji i koji je najbolji antidepresiv za OKP?
Generalno posmatrano, ne postoji lek, odnosno medikament posebno stvoren za lečenje OKP poremećaja. Međutim, lekari neretko prepisuju antidepresive kako bi se lečili, odnosno ublažili simptomi OKP-a. Zato se postavlja pitanje – da li postoji i koji je najbolji antidepresiv za OKP?
Kada je u pitanju najbolji antidepresiv za OKP, neretko se prepisuju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). U praksi su se ovi antidepresivi dobro pokazali u kontroli i regulaciji simptoma OKP-a. Osim toga, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI) su još jedan tip antidepresiva koji može biti od pomoći ljudima koji pate od simptoma OKP.
Sledeći antidepresivi su odobreni od FDA (Uprava za hranu i lekove SAD-a) za lečenje OKP:
- Anafranil (Klomipramin). Triciklični antidepresiv koji povoljno deluje na simptome OKP-a, ali se ne prepisuje kao prvo rešenje zbog neželjenih efekata;
- Luvox (Fluvoksamin). Često se koristi za lečenje OKP-a kod dece starije od 8 godina i odraslih;
- Paksil ili Seroxat lek (Paroksetin). Ovaj SSRI antidepresiv se koristi za lečenje više poremećaja, kao što su OKP poremecaj, depresija, post-traumatski stresni poremećaj, anksioznost i panični poremećaj.
- Prozac (Fluoksetin). Prozac se može koristiti za lečenje depresije, poremećaja u ishrani, paničnog poremećaja, bipolarnog i OKP poremećaja.
- Zoloft (Sertralin). U pitaju je SSRI antidepresiv koji mogu uzimati deca od 6 godina, ali i odrasli. Zoloft se takođe koristi za lečenje depresije, socijalnog anksioznog poremećaja, post-traumatskog stresnog poremećaja i predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Ovaj lek se takođe ponekad koristi za lečenje glavobolje.
Ponekad se za tretiranje OKP poremećaja prepisuju i sledeći antidepresivi čija osnovna namena nije predviđena za lečenje ovog stanja. Nijedan od sledećih lekova nije najbolji antidepresiv za OKP. To je zato što se njima prvobitno leče druga stanja, poput depresije i generalizovanog anksioznog poremećaja. U pitanju su:
- Celexa (Citalopram);
- Efeksor (Venlafaksin);
- Lexapro (Escitalopram);
Opsesivno kompulzivni poremecaj - Da li je moguce izleciti OKP?
Videli smo šta je opsesivno kompulzivni poremecaj, koji su njegovi simptomi, šta su opsesije, a šta kompulzije. Isto tako, naveli smo i šta se najčešće prepisuje kao najbolji antidepresiv za OKP. Međutim, jedno od najčešćih pitanja u vezi sa OKP poremećajem jeste da li je moguce izleciti OKP?
I odgovor je potvrdan. Da, OKP poremecaj je stanje koje je u potpunosti izlečivo i pacijenti ponovo mogu povratiti normalan kvalitet života. OKP lecenje može u celosti revitalizovati pacijenta, što znači da se on može vratiti uobičajenim aktivnostima kod kuće, u školi ili na poslu, bez opsesivno-kompulzivne neuroze.
Kada je u pitanju OKP lecenje, uglavnom se primenjuju dva pristupa, najčešće u kombinaciji. To su psihoterapija, odnosno kognitivno-bihejvioralna terapija, s jedne strane, i medikametozni tretman (antidepresivi), s druge strane. Farmakološki tretman se uvek primenjuje uz KBT terapiju, a nikako kao zamena za nju.
Prema tome, ako se pitate da li je moguce izleciti OKP, znajte da je u lečenju ovog poremećaja krucijalna kognitivno-bihejvioralna terapija. Smisao ove terapije je da pomogne pacijentu da nauči da razmišlja i ponaša se drugačije kada doživi strah ili anksioznost. KBT terapija takođe može imati ulogu u podučavnju socijalnih veština.
MedTim – Mesto gde OKP lecenje počinje i završava se!
Najvažnija stvar za OKP lecenje jeste pronaći kliniku, odnosno ustanovu koja će pacijentu pomoći da zauvek prebrodi opsesivno kompulzivni poremecaj. U klinici MedTim, kao renomiranoj bolnici za lečenje zavisnosti, veoma uspešno se sprovodi lečenje OKP poremećaja.
Pri dolasku u bolnicu, pacijenta će, u prijatnoj atmosferi, dočekati tim svetski priznatih lekara, među kojima i vrshi psiholozi i psihijatri. Nakon razgovora o problemima koje pacijenta muče, sledi OKP test, odnosno test za utvrđiavanje postojanja OKP poremećaja i njegovog intenziteta. Na osnovu dijagnoze, pravimo individualni plan lečenja koji pomaže da OKP lecenje bude brže i efektnije.
U klinici MedTim primenjuju se farmakološki tretman, koji podrazumeva upotrebu medikamenata, kao i psihoterapija.
Kada je u pitanju psihoterapijski tretman, OKP lecenje u MedTim bolnici uključuje:
- Kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Svojim strukturisanim pristupom, ova terapija osposobljava pacijenta da samostalno rešava emocionalne probleme i prevaziđe blokade.
- Terapiju izlaganjem i prevencijom odgovora. Ovaj tretman uključuje izlaganje pacijenta okidačima koji izazivaju njihovu anksioznost i učenje da više ne reaguju na izlaganje ritualima ili kompulzijama.
- Terapiju prihvatanja i posvećenosti. Ovaj vid psihoterapije pomaže pacijentima da bolje tolerišu i prihvate nelagodnost svojih opsesija. Ovo je veoma korisna alternativa za one koji oklevaju da isprobaju terapiju izlaganjem i prevencijom odgovora. U zavisnosti od pacijenta, ovo takođe može biti korisna terapija koja se koristi uz prethodno pomenutu terapiju.
OKP lecenje u klinici MedTim može biti bolničko (stacionarno) ili ambulantno. U najvećem broju slučajeva, ambulantna podrška sa povremenim dolascima na našu kliniku mogu dati maksimalne rezultate! Međutim, ukoliko pacijent i njegova porodica zahtevaju boravak u našoj bolnici uz nadzor lekara, onda sprovodimo stacionarni medicinski tretman.
Pozovite nas već sada i zakažite besplatne konsultacije, ako se vi ili vama bliska osoba borite sa OKP poremećajem. Mi smo tu da vam pomognemo da opsesivno kompulzivni poremećaj zauvek postane vaša prošlost!
