Bromazepam je medikament koji se, kao i brojni drugi benzodiazepini, veoma često lekarski prepisuje u Srbiji, ali i širom sveta. Generalno posmatrano, bromazepam je lek za smirenje koji se koristi za lečenje anksioznosti i ulazi u klasu lekova benzodiazepina. Upkos svojoj medicinskoj svrsishodnosti, bromazepam ima i svoju mračnu stranu o kojoj se retko govori, a koja može izazvati velike probleme za konzumenta ove supstance. Zato se ovde postavlja pitanje – koje su posledice uzimanja bromazepama?
Bromazepam se na tržištu može naći pod drugim nazivima kao što su Brazepam, Lexotan, Lexilium, Lectopam, Lexaurin, Somalium, Rekotnil, Bromage, ali i Lexotanil. Ovaj lek patentiran je 1963. godine, ali sa njegovom kliničkom primenom započelo se tek 7 godina kasnije.
U najvećoj meri, bromazepam se koristi, kao što smo istakli, radi lečenja anksioznosti. Obično je ova supstanca dostupna u obliku tableta. Posledice uzimanja bromazepama slične su poput onih posledica koje izaziva diazepam (valium), takođe lek iz grupe benzodiazepina.
Adiktivni potencijal bromazepama je toliko snažan da ovaj lek može izazvati zavisnost čak i ako se koristi prema lekarskom receptu!
Jedan od najvećih zdravstvenih rizika korišćenja bromazepama krije se u njegovom adiktivnom potencijalu. Drugim rečima, ovaj lek veoma lako može dovesti do zloupotrebe i zavisnosti, naročito ako se uzima u dužem vremenskom periodu ili u dozama većim od prepisanih.
Zato se preporučuje da se bromazepam koristi u najkraćem mogućem roku. Stariji pacijenti, ali i tinejdžeti i adolescenti koji imaju istoriju poremećaja upotrebe supstanci, nalaze se u najvećem riziku od zavisnosti od bromazepama.
Saznajte u našem daljem tekstu u čemu se sastoje bromazepam kontraindikacije, koji su nezeljeni efekti bromazepama, da li bromazepam pomaže kod aritmije, kao i kako izgleda sema skidanja sa bromazepama.
Šta je bromazepam i posledice uzimanja bromazepama
Da bismo znali koje su posledice uzimanja bromazepama i na koji način izaziva zavisnost, potrebno je prethodno da vidimo šta je, zapravo, bromazepam.
Bromazepam je anksiolitik, odnosno lek sa antianksioznim dejstvima. Primenjuje se za tretiranje i lečenje umerenih do teških anksioznih i paničnih poremećaja. Osim toga, bromazepam jeste mišićni relaksans. Ova supstanca se takođe koristi za ublažavanje napetosti, uklanjanje nemira, psihičke teskobe i prenapregnutosti.
Uklanjajući psihomatske reakcije, bromazepam se koristi radi tretiranja kratkotrajne nesanice, ali i kao terapija za srčane bolesnike, o čemu će kasnije biti reči. Treba istaći i to da se bromazepam može koristiti radi postizanja efekta relaksacije pre manjih hirurških intervencija.
U manjim dozama, bromazepam može smanjiti napetost i simptome anksioznosti. U većim dozama, bromazepam ima sedativne efekte i miorelaksantno dejstvo. Bromazepam se pacijentima najčešće prepisuje u sledećim slučajevima:
- Stanje napetosti, teskobe, uznemirenosti, anksioznosti, nervoze i poremećaja sna;
- Pojedine funkcionale smetnje u kardiovaskularnom, respiratornom, urogenitalnom i gastrointestinalno-digestivnom sistemu;
- Smetnje uzrokovane psihičkim putem (psihogene smetnje, kao što su psihogene glavobolje i dermatoze, astma, ulcerozni kolitis i drugo);
- Psihogene i psihoneurotične reakcije koje su posledice akutnog ili hroničnog alkoholizma.
Bromazepam dejstvo - Efekti ovog leka na mozak i telo
Bromazepam je lek koji se uglavnom prepisuje pacijentima sa ozbiljnim intenzitetom anksioznosti koja ih izlaže ekstremnim stresovima. Zato je potrebno videti kako bromazepam deluje, odnosno u čemu se sastoji bromazepam dejstvo na mozak i telo osobe.
Poput drugih benzodiazepina, bromazepam funkcioniše tako što utiče na oslobađanje tzv. gama-aminobuterne kiseline (GABA) u telu osobe. GABA je neurotransmiter u mozgu koji utiče na telo i mozak izazivajući sedativne, opuštajuće i umirujuće efekte, inhibiranjem prenosa signala između nerava. Bromazepam pojačava i intenzivira efekte GABA neurotransmitera. Zahvaljujući tome, primarne posledice uzimanja benzodiazepina ogledaju se u antianksioznim, umirujućim i relaksirajućim efektima.
Dejstvo bromazepama osoba će osetiti u roku od dva do tri sata nakon konzumacije, a efekti mogu trajati između 8 i 12 sati, u zavisnosti od fiziologije konzumenta. Imajući u vidu veliki potencijal za zloupotrebu i razvoj zavisnosti, bromazepam se nikada ne treba koristiti duže od šest do 12 nedelja! Dakle, bromazepam, u slučaju medicinske opravdanosti, treba uizmati u što kraćem vremenskom periodu. U suprotnom, gotovo sigurno će doći do zavisnosti i brojnih neželjenih efekata.
U slučaju naglog prekida uzimanja bromazepama, mogu se pojaviti neugodni i neprijatni simptomi apstinencijalne krize.
Posledice uzimanja bromazepama - Neželjeni efekti i opasnost od zloupotrebe
Neželjene posledice uzimanja bromazepama mogu se javiti bez obzira na to da li se lek koristi prema lekarskom uputu ili ne.
Dakle, nevezano od načina korišćenja ovog benzodiazepina, bromazepam nezeljeni efekti (kontraindikacije) mogu se javiti čak i pri medicinski opravdanoj upotrebi ovog leka. Međutim, neželjeni efekti bromazepama će se sigurno pojaviti u slučaju poremećaja upotrebe, odnosno zloupotrebe ove supstance. Zavisnost od bromazepama svakako predstavlja najveću i najopasniju posledicu (zlo)upotrebe ovog benzodiazepina.
U tom smislu, razlikujemo neželjene efekte bromazepama pri regluarnoj upotrebi, kao i neželjene efekte pri njegovoj zloupotrebi.
Bromazepam nezeljeni efekti i kontraindikacije pri redovnoj upotrebi
- Pospanost, sanjivost i umor;
- Umanjen osećaj budnosti;
- Konfuzija i zbunjenost;
- Glavobolja i vrtoglavica;
- Emocionalne promene, gubitak ili odsustvo emocija;
- Mišićna slabost;
- Umanjena fizička koordinacija, nestabilnost tokom hodanja;
- Problemi sa vidom;
S druge strane, mogu se javiti i odgovarajuće bromazepam kontraindikacije u bilo kom trenutku trajanja terapije ovim benzodiazepinom. Ovi bromazepam nezeljeni efekti uključuju:
- Promene u libidu (pojačana ili smanjena seksualna želja);
- Otežano pamćenje, praćeno promenjenim ili neuobičajenim ponašanjem;
- Mučnina i povraćanje;
- Nerazgovetan govor;
- Groznica;
- Gubitak koordinacije;
- Konstipacija ili dijareja;
- Ekstremni umor;
- Osip ili svrab;
- Žućkasta nijasna očiju i kože;
- Depresija.
Zašto je opasno zloupotrebljavati bromazepam?
Osobe koje zloupotrebljavaju bromazepam nalaze se u riziku od brojnih fizičkih i psihičkih problema koji mogu povratno negativno uticati na svaki aspekt njihovog života.
Pored zavisnosti, jedan od glavnih rizika zloupotrebe bromazepama jeste što ova navika uglavnom predstavlja uvod u zloupotrebu drugih supstanci.
Naime, kada osoba započne da eksperimentiše sa upotrebom bromazepama, samo je pitanje vremena kada će se okrenuti ka supstancama sa bržim, snažnijim i intenzivnijim dejstvom. Zavisnik tada otvara sebi vrata u mračan svet polinarkomanije (zloupotreba više supstanci istovremeno).
Kada se bromazepam pomeša sa bilo kojim drugim depresorom centralnog nervnog sistema, kao što je alkohol, onda može doći da zastoja u radu neophodnih telesnih funkcija. Situacija je ista u slučaju kombinacije bromazepama i opijata.
Još jedna velika opasnost od zloupotrebe bromazepama sastoji se u mogućnosti intoksikacije, odnosno predoziranja. Do predoziranja dolazi kada osoba u kratkom vremenskom periodu uzme veliku dozu ovog benzodiazepina, kada on dostiže toksične nivoe u krvotoku osobe. Telo tada ne može tako brzo da razgradi bromazepam kako bi ga izbacilo iz sistema.
Ukoliko se osobi ne pruži hitna medicinska pomoć i ne izvrši detoksikacija od bromazepama, u slučaju intoksikacije ovim lekom, može nastupiti i smrt.
Bromazepam je depresor CNS-a, usporava disanje i rad srca, snižava krvni pritisak. U slučaju predoziranja može doći do značajnih problema sa krvnim pritiskom, slabošću mišića, nejasnim govorom, zamućenim vidom, vrtoglavicom i pospanošću. U zavisnosti od intenziteta predoziranja, osoba može čak izgubiti svest. Neki drugi problemi koji se mogu javiti tokom predoziranja su kratkoročni gubitak pamćenja, halucinacije, anksioznost, uznemirenost i konfuzija.
Koje su posledice uzimanja bromazepama kada se ovaj lek zloupotrebljava?
Da bismo videli koje su posledice uzimanja bromazepama pri njegovoj zloupotrebi, potrebno je prvo razumeti zbog čega uopšte ljudi zloupotrebljavaju ovaj lek.
Naime, kada bromazepam uđe u sistem osobe, on stvara nalet dopamina u mozgu. Tačnije, aktivni sastojci bromazepama generišu promenu u načinu funkcionisanja i konfiguraciji nervnih ćelija odgovornih za proizvodnju dopamina u telu. Sa porastom dopamina javljaju se prijatni osećaji povezani sa bromazepamom. Upravo ovo je srž adiktivnih svojstava bromazepama!
Bromazepam, jednostavno, menja uticaj ćelija koje su poznatije kao inhibitorni neuroni u mozgu. Ova grupa neurona pomaže da se ograniči prevelika količina dopiamina u telu time što limitiraju funkciju neurona odgovornih za proizvodnju dopamina. Međutim, bromazepam u znatnoj meri otežava ovoj grupi ćelija da obavljaju svoju funckiju.
Rezultat toga jeste da neuroni koji proizvode dopamin oslobađaju više dopamina nego što je organizmu potrebno. Prekomerni nivoi dopiamina stvaraju osećaj ekstremnog zadovoljstva. Jednom kada osoba iskusi ovaj osećaj zadovoljstva, gotovo sigurno će želeti da ga ponovi – i upravo ovaj obrazac ponašanja vodi ka zloupotrebi i zavisnosti od bromazepama.
Neželjeni efekti, odnosno posledice uzimanja bromazepama, kada se ovaj lek zloupotrebljava, mogu biti kratkoročne i dugoročne.
Kratkoročni bromazepam nezeljeni efekti pri zloupotrebi
- Tremor;
- Zatvor ili dijareja;
- Mučnina i povraćanje;
- Nerazgovetan govor;
- Problemi sa pamćenjem;
- Vertigo;
- Zamućen vid;
- Depresija;
- Glavobolje i mentalna konfuzija;
- Promene raspoloženja;
- Gubitak apetita;
- Usporeni refleksi;
- Suva usta;
- Plitko disanje;
Većina kratkoročnih neželjenih efekata predstavlja rezultat prekomerne upotrebe bromazepama. Konkretni simptomi, odnosno posledice uzimanja bromazepama zavisiće od uzete doze, načina upotrebe, vremenskog perioda konzumacije, učestalosti uzimanja, kao i opšteg zdravstvenog stanja osobe.
Dugoročni bromazepam nezeljeni efekti pri zloupotrebi
Glavna dugoročna neželjena posledica zloupotrebe bromazepama jeste razvoj fizičke i psihičke zavisnosti od ove supstance. S druge strane, zavisnost od bromazepama može uzrokovati trajne promene u telu i mozgu osobe.
Naime, hronična, kompulzivna i kontinuirana zloupotreba bromazepama može dovesti do kognitivnih oštećenja. To podrazumeva oštećenje pamćenja, brzine mentalnog procesuiranja stvari, sposobnosti učenja i čulne percepcije.
Bromazepam i demencija
Jedna naučna studija je pokazala da postoji veza između zloupotrebe bromazepama i rizika za pojavu Alchajmerove bolesti. Ovaj rizik se povećava ukoliko osoba duže vreme koristi bromazepam. Prema ovoj studiji, ako osoba koristi bromazepam manje od 3 meseca, onda nema povećanog rizika za razvoj demencije. Međutim, ako se bromazepam upotrebljava u periodu između 3 i 6 meseci, onda se rizik za pojavu navedene bolesti povećava za oko 32 odsto.
Na kraju, ako osoba zloupotrebljava bromazepam duže od 6 meseci, za čak 84 odsto je veća verovatnoća za razvoj Alchajmerove i potencijalnih drugih neizlečivih bolesti.
Posledice uzimanja bromazepama - Fizičke bromazepam kontraindikacije
Ukoliko je osoba razvila fizičku zavisnost i toleranciju na bromazepam, onda ona može iskusiti sledeće bromazepam kontraindikacije:
- Prekomerno i nekontrolisano znojenje;
- Problemi sa ravnotežom;
- Loša koordinacija;
- Mučnina i povraćanje;
- Letargija i pospanost;
- Problemi sa vidom;
- Nerazgovetan govor;
- Usporeno ili plitko disanje.
Posledice uzimanja bromazepama - Psihičke bromazepam kontraindikacije
- Smanjene inhibicije;
- Smanjena sposobnost rasuđivanja;
- Neprijateljski stav prema drugima;
- Razdražljivost, iritabilnost i promene raspoloženja;
- Problemi sa pamćenjem;
- Konfuzija;
- Simptomi slični demenciji.
U zavisnosti od intenziteta zavisnosti, osoba može doživeti i simptom poznatiji kao delirijum tremens (DT). Ovaj simptom često karakteriše iznenadna promena mentalnog stanja koje zavisnika ostavlja zbunjenim i dezorijentisanim. Delirijum tremens može biti praćen i ekstremnom anksioznošću, tremorom, halucinacijama i smanjenim rasponom pažnje.
Društvene posledice uzimanja bromazepama
U praksi je poznato da su brojna krivična dela, kao što su ubistvo, pljačka i seksualno motivisani prestupi, učinjena pod uticajem bromazepama. Štaviše, uzimanje bromezapema, kao i njemu sličnih benzodiazepina, predstavlja jedan od čestih uzroka saobraćajnih nesreća, naročito ako je vozač kombinovao ovu supstancu sa alkoholom.
Zloupotreba bromazepama ne odražava se negativno samo na konkretnog pojedinca, već i na društvo u celosti. Zavisnici imaju tendenciju da učestvuju u rizičnim i opasnim situacijama, odnosno ponašanjima koje dovodi i ljude oko njih u rizik. To ponašanje, na primer, podrazumeva upravljanje industrijskim mašinama pod uticajem bromazepama. Osoba može učestvovati u kriminogenim i protivpravnim radnjama kako bi stekla novac za nabavku nove doze bromazepama.
Zloupotreba bromazepama roditelja pred decom učiniće da korišćenje ove supstance detetu izgleda kao najnormalnije ponašanje. Posledica toga može biti, nažalost, stasavanje nove generacije zavisnika od bromazepama.
Zbog čega bromazepam izaziva zavisnost?
Mogli smo da vidimo da postoji veliki rizik od zloupotrebe bromazepama. Ova supstanca se može zloupotrebiti oralno (uzimanjem u vidu tablete – najčešće) ili ubrizgavanjem (injektivnim putem – ređe). Videli smo da se bromazepam zloupotrebljava zbog euforičnog efekta koji izaziva – tzv. „high“ osećaj (navala dopamina).
Poremećaj upotrebe bromazepama svakako dolazi sa velikom cenom – brz razvoj fizičke i psihičke zavisnosti, što posledično izaziva niz ozbiljnih zdravstvenih problema.
Ljudi koji su zavisni od bromazepama imaju tendenciju da se izlažu HIV/HCV rizičnim ponašanjima. Ujedno, oni se nalaze u većem riziku od zloupotrebe većeg broja droga (polinarkomanija – kombinovanje više narkotika radi postizanja većeg i intenzivnijeg efekta). Osim toga, zavisnici od bromazepama imaju veći rizik od razvoja psiholoških i socijalnih poremećaja. Upravo su ovo neke najozbiljnije posledice uzimanja bromazepama.
Inače, zavisnici od bromazepama obično koriste i druge psihoaktivne supstance, ukjučujući alkohol i heroin. Kada se kombinuje sa drugim narkoticima, u velikom broju slučajeva bromazepam je primarna supstanca zloupotrebe. Statistika je pokazala da bromazepam najčešće zloupotrebljavaju tinejdžeri i starije osobe.
Kada zavisnik od bromazepama iznenada pokuša sa prestankom uzimanja ove supstance, on će iskusiti neprijatne simptome apstinencijalne krize koji, po svom stepenu težine, mogu varirati od blagih do veoma teških i bolnih. Kako bi izbegao ove simptome, zavisnik ponovo uzima bromazepam, i to u većoj dozi nego ranije kako bi ublažio simptome krize, ali i kako bi postigao željeni euforični efekat. Na taj način, osoba ne samo da je razvila snažnu toleranciju na bromazepam, već je i stepen zavisnosti od bromazepama ozbiljno veliki, što zahteva odgovarajuće stručno lečenje.
Bromazepam izaziva zavisnost tako što menja i modifikuje hemijsku strukturu mozga. Što je duži vremenski period zloupotrebe bromazepama, stepen zavisnosti je teži i ozbiljniji!
Naučna studija o zloupotrebi bromazepama pokazala je da će ljudi sa psihičkom i fizičkom zavisnošću od bromazepama verovatno iskusiti povratnu anksioznost nakon 4 nedelje hronične upotrebe, ukoliko pokušaju sa samostalnim skidanjem sa bromazepama. Zbog brzog delovanja bromazepama, ova supstanca ima veći potencijal za razvoj zavisnosti u odnosu na brojne druge benzodiazepine. Budući da bromazepam ima relativno kratak rok delovanja, simptomi povlačenja mogu biti prilično ozbiljni i češći u odnosu na benzodiazepine sa dugotrajnim delovanjem.
Zavisnici od bromazepama se neretko upuštaju u antisocijalno i zakonski neprihvatljivo ponašanje, kako bi nabavili nove i veće doze ove supstance.
Kako počinje zavisnost od bromazepama?
Zavisnost od bromazepama uzrokovana je zloupotrebom ove supstance u dužem vremenskom periodu ili u češćim vremenskim intervalima, u odnosu na preporuke lekara. Osim toga, zavisnost od bromazepama može početi i tako što osoba uzima veću dozu ovog leka od prepisane. Takođe, kombinacija bromazepama sa alkoholom, opijatima ili drugim psihostimulansima značajno povećava rizik od razvoja zavisnosti.
Prvi i prilično jasan indikator zavisnosti od bromazepama jeste povećana tolerancija na ovaj medikament. To znači da su osobi potrebne veće količine ili uzimanje bromazepama u češćim vremenskim periodima kako bi postigla željeni efekat.
Čak i ako se koristi prema lekarskom receptu i savetima lekara, bromazepam i tada može kod osobe stvoriti zavisnost. Zato je generalni savet da se lek koristi u što kraćem vremenskom periodu, kako bi se izbegle komplikaciije, kontraindikacije i bromazepam nezeljeni efekti.
Posledice uzimanja bromazepama - Znaci i simptomi zavisnosti
Zavisnik od bromazepama provodi, odnosno troši značajnu količinu vremena i energije u potrazi i upotrebi ove supstance, kao i u oporavku od njenih efekata. Simptomi apstinencijalne krize i tolerancija na bromazepam jasni su pokazatelji zavisnosti od ove supstance.
Smatra se da je zavisnost od bromazepama uzela maha ukoliko osoba pokazuje neke od sledećih simptoma:
- Uzimanje bromazepama u većim dozama, duže ili češće nego što je to predviđeno lekarskim uputom;
- Intenzivna žudnja i želja za bromazepamom (psihička zavisnost);
- Tolerancija na bromazepam i nemogućnost normalnog funkcionisanja bez ove supstance u organizmu (fizička zavisnost);
- Neuspešni pokušaji da se smanji ili prestane u potpunosti sa upotrebom bromazepama;
- Nastavak kontinuiranog korišćenja bromazepama, uprkos svim negativnim efektima koje on izaziva u životu osobe;
- Društvena izolacije i gubitak interesovanja za hobije i aktivnosti u kojima je osoba pre zavisnosti uživala;
- Neispunjavanje i zanemarivanje svakodnevnih porodičnih, školskih, poslovnih i drugih društvenih obaveza i zadataka;
- Pokušaji dobijanja lekarskog uputa od više lekara, kako bi osoba nabavila veću dozu bromazepama;
- Rekreativna upotreba bromazepama i njegova kombinacija sa drugim psihoaktivnim supstancama;
Aritmija i bromazepam
Često se postavlja pitanje – kako su aritmija i bromazepam povezani? Tačnije, da li i na koji način bromazepam utiče na aritmiju srca, kao i da li se bromazepam uopšte može uzimati zbog kardiovaskularnih problema?
Aritmija je generalizovani naziv za nepravilan rad i ritam srca. Tačnije, aritmija se odnosi na neregularnu frekvenciju i broj otkucaja srca. Najjednostavnije rečeno, aritmija je pojam koji se koristi za odstupanje od normalnog i prirodnog srčanog ritma.
Ukoliko srce radi isuviše sporo (ispod 60 otkucaja u minutu), tada govorimo o aritmiji bradikardiji. Ako srce radi isuviše brzo (više od 100 otkucaja u minutu), tada govorimo aritmiji tahikardiji (tahiaritmija, bradiaritmija).
Kada osoba pati od anksioznih poremećaja, zbog kojeg se inače bromazepam kao anksiolitik i prepisuje, čest pratilac ovog stanja jeste i aritmija. U najvećem broju slučajeva to je aritmija tahikardija. Upravo zato, kada su u pitanju aritmija i bromazepam, ova supstanca može ublažiti osećaj teskobe, uznemirenosti i napetosti kod osobe, istovremeno usporavajući rad srca (budući da je bromazepam depresor CNS-a).
Bromazepam je lek koji, usporavanjem rada srca, zbog njegove povišene frekvencije i većih broja otkucaja, smanjuje i krvni pritisak. Stoga, osoba nužno i ne mora da boluje od anksioznosti kako bi joj lekar prepisao bromazepam. Naprotiv. Bromazepam se često prepisuje kao terapija za srčane bolesnike, posebno za one koji imaju hipertenziju (visok krvni pritisak).
U ovom slučaju aritmija i bromazepam su povezani, budući da ovaj medikament opušta srčani mišić što za posledicu ima smanjenje krvnog pritiska. Ukoliko imate srčanih problema, odnosno problema sa aritmijom i povišenim krvnim pritiskom, nikako ne treba uzimati bromazepam na svoju ruku. Uvek se konsultujete sa svojim kardiologom oko bromazepama, kao potencijalne terapije za aritmiju.
Apstinencijalna kriza i sema skidanja sa bromazepama
Kada zavisnik od bromazepama naglo prestane sa konzumiranjem ove supstance, odnosno kada pokuša „na suvo“ da se skine sa bromazepama, iskusiće niz neugodnih i neprijatnih simptoma povlačenja (apstinencijalna kriza). Zato se ovde postavlja pitanje – kako izgleda sema skidanja sa bromazepama i u čemu se ona sastoji?
Apstinencijalna kriza od bromazepama, dakle, obuhvata grupu određnih simptoma koji su rezultat iznenadnog uklanjanja supstance iz sistema osobe. U suštini, osoba pada u ovu krizu, budući da telo pokušava da se prilagodi iznenadnoj promeni koja je nastala kao posledica prestanka konzumiranja bromazepama.
Kada osoba zlupotrebljava ovaj lek, telo se navikava na njega i počinje da zavisi od bromazepama, koji menja strukturu i način funkcionisanja mozga. Mozak se navikava na tu promenu i sa prestankom uzimanja bromazepama, ovaj organ pokušava da nadomesti narušeni balans. Sve ove promene i disbalans u funkcionisanju osoba oseća u vidu apstinencijalne krize.
Najbolji način za skidanje sa bromazepama jeste lečenje zavisnosti od ove supstance u stručnoj ustanovi i kompletna detoksikacija od bromazepama pod strogim medicinskim nadzorom i kontrolom.
Prema tome, može se slobodno reći da u posledice uzimanja bromazepama svakako ulazi i apstinentska kriza, u slučaju dugoročne, neprekidne i kompulzivne zloupotrebe ovog benzodiazepina.
Simptomi povlačenja, odnosno skidanja sa bromazepama mogu biti veoma neprijatni i učiniti osobu još bolesnijom, u zavisnosti od težine zavisnosti. Nikada nije dobra ideja skidati se sa bromazepama samostalno, na svoju ruku, jer su simptomi skidanja izuzetno intenzivni i teški za podnošenje.
Simptomi apstinencijalne krize kao posledice uzimanja bromazepama
Svi simptomi skidanja sa bromazepama mogu se manifestovati na fizičkom, ali i na psihičkom nivou. Ovi simptomi se mogu kretati od blago neprijatnih do krajnje nepodnošljivih, u zavisnosti od brojnih faktora kao što su dužina vremena uzimanja bromazepama, uzeta količina, način i učestalost konzumiranja, opšte zdravstveno stanje osobe i slično. S tim u vezi, simptomi apstinencijalne krize od bromazepama variraće od osobe do osobe.
Apstinencijalna kriza od bromazepama dešava se u određenim fazama (sema skidanja sa bromazepama, o kojoj ćemo uskoro detaljnije govoriti). Skidanje sa bromazepama dolazi u vidu kombinacije psihičkih i fizičkih simptoma, naročito na početku krize. Fizički simptomi krize mogu nestati nakon prve nedelje od dana poslednje uzete doze, dok psihološki simptomi mogu trajati duže.
Fizički simptomi skidanja sa bromazepama
- Napadi;
- Suva usta;
- Vrtoglavica;
- Zamagljen vid;
- Mišićni grčevi;
- Povišen krvni pritisak (hipertenzija);
- Povraćanje i mučnina;
- Glavobolje;
Psihološki simptomi skidanja sa bromazepama
- Fotofobija (osetljivost na svetlost);
- Povećana osetljivost na zvuk ili dodir;
- Napadi panike;
- Konfuzija i zbunjenost;
- Noćne more i košmari;
- Anksioznost;
- Depresija;
- Halucinacije;
- Nesanica (insomnija);
- Moždana magla (mentalna usporenost, ošamućenost, nedostatak prisutnosti);
Kako izgleda sema skidanja sa bromazepama?
Sema skidanja sa bromazepama ogleda se u tri faze: rana faza skidanja, akutna faza skidanja i post-akutna faza skidanja.
I FAZA
Rana faza skidanja sa bromazepama počinje u roku od nekoliko sati do nekoliko dana od dana poslednje uzete doze. U ovoj fazi, skidanje sa bromazepama ima tendenciju da traje samo nekoliko dana i karakterišu ga „povratni simptomi“ kao što su nesanica i anksioznost, zbog koje je bromazepam prepisan na prvom mestu.
II FAZA
Akutna faza skidanja počinje u periodu od nekoliko dana od dana poslednje uzete doze (tačnije, nakon završetka rane faze). Ova faza čini najveći period odvikavanja i simptomi skidanja mogu biti najintenzivniji baš tokom ove faze. Akutnu fazu karakterišu simptomi kao što su intenzivna žudnja za bromazepamom, uznemirenost, promene raspoloženja, problemi sa koncentracijom, halucinacije, napadi, sporo razmišljanje i nesanica.
III FAZA
Simptomi poslednje faze zavisiće od težine zavisnosti osobe i dužine vremena u kojem se bromazepam zloupotrebljavao. Post-akutna faza, odnosno faza produžene apstinencije, može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Simptomi ove faze mogu uključivati depresiju, razdražljivost, nesanicu, kognitivna oštećenja, anksioznost, peckanje u rukama nogama, mišićne trzaje i slično.
Sema skidanja sa bromazepama po satima i danima
Simptomi apstinencijane krize, kao što smo istakli, zavisiće od osobe do osobe. S tim u vezi, ne može se odrediti konkretna, već uopštena, generalna sema skidanja sa bromazepama po satima i danima.
Prvih 6 – 8 sati
U ovom periodu javljaju se prvi znaci povlačenja. U najvećem broju slučajeva, oni uključuju povratnu nesanicu i anksioznost. Početak ovih simptoma zavisi od toga koliko je potrebno organizmu da izbaci bromazepam iz svog sistema.
Prva 4 dana
U ovom periodu nesanica i anksioznost dostižu vrhunac, što rezultira izuzetnom nelagodnošću za zavisnika. Pored ovih, zavisnik može iskusiti i druge intenzivne i snažne simptome kao što su mučnina, znojenje, ubrzano disanje i ubrzani otkucaji srca.
Dani 10 – 14
U ovom periodu simptomi apstinencijalne krize polako prestaju.
Dani 15+
Nakon dve nedelje od poslednje uzete doze, većina simptoma povlačenja bi trebalo da nestane. Međutim, u zavisnosti od stepena zavisnosti, osoba može doživeti produženu apstinenciju, odnosno post-akutnu fazu povlačenja.
MedTim - Efektivni tretman za lečenje zavisnosti od bromazepama
Zavisnost od bromazepama je opasna i nepredvidiva bolest mozga i tela. Videli smo da posledice uzimanja bromazepama mogu biti veoma opasne, pa i kobne u slučaju predoziranja ovom supstancom. Propuštanje lečenja zavisnosti od bromazepama može uzrokovati teške zdravstvene, porodične i društvene posledice.
Nepružanje stručne medicinske pomoći i nelečenje zavisnosti od bromazepama siguran je put ka samouništenju osobe!
Stoga, zavisnost od bromazepama mora se lečiti profesionalnim metodama u kvalifikovanoj medicinskoj ustanovi. To je jedini način da se ovoj opasnoj bolesti stane na put i da se zaustave pogubne posledice uzimanja bromazepama.
MedTiM, kao savremena bolnica za lecenje bolesti zavisnosti, jeste mesto u kojem zavisnost i poremećaj upotrebe bromazepama i drugih psihoaktivnih supstanci nestaju! U našoj klinici, opremljenoj po poslednjim evropskim standardima, radi iskusni i višestruko međunarodno nagrađivani tim lekara koji je odvratio i na pravi životni put izveo više hiljada pacijenata!
Individualni pristup svakom pacijentu, inovativni tretmani lečenja i najsavremenija intenzivna nega u klinici MedTim učiniće da bilo koji oblik zavisnosti, nevezano od stepena i intenziteta, ostane samo deo prošlosti. Naš cilj je da svakog pacijenta vratimo na pravi životni put, a visok procenat uspešnosti lečenja dovoljno govori u prilog našem kvalitetu i angažmanu.
Lečenje zavisnosti od bromazepama u našoj klinici traje samo 14 dana, a ne više meseci kao u drugim ustanovama!
U isto vreme, pacijentu se daju lekovi koji nisu iz klase lekova benzodiazepina (antikonvulzivi za profilaksu napada, neuro-stabilizatori, beta blokatori, spazmolitički lekovi, analgetici…). Cilj davanja ovih lekova jeste smanjenje ili uklanjanje simptoma apstinencijalne krize. Upravo zato je nemoguće skinuti se sa bromazepama „na suvo“ ili u kućnim uslovima, naročito ako je intenzitet zavisnosti bio visok.
