Ritalin lek je poseban medikament koji se lekarski prepisuje radi tretiranja i lečenja ADHD poremećaja. Ovo stanje se drugačije naziva i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Problem sa ovim lekom, čija je aktivna supstanca metilfenidat, sastoji se u potencijalu za zloupotrebu i stvaranje zavisnosti. Kako sprečiti i lečiti poremećaj upotrebe i zavisnost od Ritalina?
ADHD sta je i da li je Ritalin lek za ovaj neurološki poremećaj?
Sve češće se u medicinskoj, ali i običnoj građanskoj javnosti postavlja pitanje – ADHD sta je? Isto tako, nameće se i pitanje – šta je ritalin lek i da li je on lek za ADHD? Ovo ni najmanje nije slučajnost. To je naročito zbog toga što je ADHD poremećaj sve češće prisutan kod današnje dece, ali i poremećaj koji ne zaobilazi odrasle.
ADHD sindrom (Attention-deficit hyperactivity disorder) jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu. Međutim, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću je stanje od koje neretko pate i odrasle osobe. Neki od znakova ADHD poremećaja kod odraslih uključuju konstantno kašnjenje na važne događaje, poteškoće sa koncentracijom, dezorganizaciju sa vremenom, teško emotivno balansiranje, osećaj pritiska zbog obaveza i slično.
Ako se pitate ADHD sta je, znajte da se nekada ADHD poremećaj smatrao neurološkim stanjem koje pogađa isključivo decu. Međutim, iskustvo i istraživanja su pokazala da ni odrasli nisu “imuni” na poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Naime, ovaj poremećaj pogađa od 2 do 5 odsto odraslih osoba – češće muškaraca nego žena. Štaviše, ovaj poremećaj, koji se kod dece neretko ne dijagnostikuje, kod odraslih često prolazi i nezapaženo.
ADHD se smatra hroničnim i iscrpljujućim neurološkim poremećajem i utiče na pojedinca u mnogim njegovim životnim apsektima. To uklučuje akademska i profesionalna dostignuća, međuljudske odnose i svakodnevno funkcionisanje. Nepažnja, impulsivnost, problemi sa fokusom, hiperaktivnost, previše misli u jednom trenutku, previđanje detalja, poteškoće da se sagovornik sasluša… Sve su ovo samo neki od simptoma koiji ukazuju na ADHD poremećaj.
Lekovi koji se prepisuju za lečenje ADHD poremećaja su najčešće ritalin lek i concerta lek. Da li je ritalin zaista lek za ADHD? Zašto je ritalin lek opasan i na koji način stvara zavisnost? Koje su razlike, a koje sličnosti kada su u pitanju ritalin lek i concerta lek? Saznajte u našem blogu.
Šta je Ritalin lek (metilfendiat)?
Videli smo ADHD sta je, a sada da pogledamo šta je, zapravo, ritalin lek. Naime, ritalin je jedan od lekova stimulansa koji se najčešće prepisuju da bi se tretirao i lečio poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Ritalin lek je, u osnovi, brendirani, farmaceutski i generički naziv za medikament metilfenidat hidrohlorid. Najčešće se može naći u vidu tableta ili kapsula. Može biti i kao lek sa trenutnim oslobađanjem i kao lek sa produženim oslobađanjem.
U tom smislu, ritalin lek i metilfenidat lek se često naizmenično koriste kao sinonimi. U osnovi, to je tačno, budući da je metilfenidat aktivna supstanca ritalina, tako da ćemo ih kao sinonime koristiti u ovom blogu. Ritalin je stimulant centralnog nervnog sistema (CNS). Kao takav, metilfenidat ima farmakološku upotrebu i slične efekte kao amfetamini ili kokain. Razlika je u tome što su amfetamin i kokain nelegalne supstance, dok ritalin lek (metilfenidat) ima zakonski regulisanu upotrebu.
Ritalin lek se takođe prepisuje i radi lečenja narkolepsije (hronični poremećaj pažnje). Kada se uzima u terapijskim dozama i na način predviđen lekarskim uputom, ritalin lek može poboljšati kognitivnu koncentraciju i performanse kod ljudi koji imaju ADHD. Isto tako, on ima smirujuće efekte kod dece koje pate od hiperaktivnosti.
Umesto da ima još jači stimulišući efekat, ritalin lek, odnosno metilfenidat paradoksalno omogućava ljudima sa dijagnozom ADHD-a da postanu manje nemirni i rasejani, kako bi bolje funkcionisali. Dakle, postoji jedno sveobuhvatno uverenje da je metilfenidat lek, kada se uzima na način i u svrhe za koje je predviđen, komparativno bezbedan medikament.
Ponekad se metilfenidat, odnosno ritalin lek koristi i za tretiranje sledećih stanja:
- Umor i iscrpljenost kod pacijenata sa dijagnozom kancera;
- Kod gerijatrijskih pacijenata koji ne reaguju na klasične antidepresive;
- Za tretiranje apatije kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Kako metilfenidat lek deluje?
Metilfenidat lek, odnosno ritalin lek se poslednjih pola veka koristi za tretiranje ADHD poremećaja i narkolepsije. Pokazalo se da je on vrlo efektivan u tretiranju simptoma impulsivnosti i hiperaktivnosti.
Postavlja se pitanje – na koji način metilfenidat lek deluje kada se nađe u organizmu? Naime, ritalin lek poboljšava aktivnosti centralnog dela mozga (prefrontalni korteks). Kod osoba koje pate od ADHD-a, ova aktivnost je smanjena. Upotrebom ritalina dolazi do poboljšanja pažnje i koncentracije, smanjenja hiperaktivnosti i impulsivnosti.
Metilfendiat, tačnije, deluje tako što povećava aktivnost dva neurotransmitera u mozgu: norepinefrina (noradrenalina) i dopamina, Noradernalin ima važnu ulogu u regulaciji pažnje, fokusa i budnosti. Dok je dopamin hormon koji, kada se proizvodi, izaziva osećaj zadovoljstva, ali on takođe utiče na pamćenje i raspoloženje.
Povećanje nivoa dopamina u mozgu pomaže u lečenju ADHD poremećaja. Ne samo to, već povećanje koncentracije dopamina utiče na delove mozga koji regulišu potencijal osobe za zloupotrebu supstanci. Iako je ritalin lek legalan, upravo je ovo prva “crvena zastavica” koja se odnosi na bezbednost ovog medikamenta. Ovo je naročito slučaj sa osobama koje metilfenidat lek uzimaju bez lekarskog uputa, nadzora i kontrole.
Samomedikacija ritalinom, odnosno uzimanje metifendiata na svoju ruku je opasno ponašanje, jer sa sobom nosi veliki rizik od zloupotrebe i zavisnosti.
Kako metilfenidat lek deluje?Kako se i u kojim dozama upotrebljava Ritalin kao lek za ADHD?
Videli smo da se ritalin najčešće prepisuje za lečenje poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću. Kao takav, ritalin ili metilfenidat jeste lek za ADHD. Videli smo i to kako ritalin lek deluje, ali isto tako treba razjasniti na koji način se koristi.
Generalno, doza ritalina varira od osobe do osobe i zavisi od vrste stanja za koje je ritalin prepisan. Ali, pošto on služi kao lek za ADHD, doza ritalina će zavisiti od težine, stepena i inteziteta ovog poremećaja. Pravilo je da se metilfenidat lek, kao lek za ADHD, koristi tačno onako kako je predivđeno lekarskim uputom. To se, dakle, odnosi na dozu ovog leka, učestalost uzimanja i na vremenski period konzumiranja ritalina.
Uvek se u početku koriste manje doze, a onda se prema potrebi i lekarskoj proceni doza može povećati. Način upotrebe i doza ritalina zavisi da li je u pitanju ritalin lek sa trenutnim oslobađanjem ili tableta sa produženim oslobađanjem (concerta lek).
U prvom slučaju, ritalin lek se uzima u dozama od 20 do 30 mg dnevno, dva do tri puta dnevno, 30 do 45 minuta pre obroka. Doza ne sme da bude veća od 60 miligrama dnevno. U drugom slučaju, uzima se 25 mg dnevno, ujutru. Dnevna doza ne sme da bude veća od 100 mg za odrasle, odnosno 85 miligrama za decu.
Pravilo je da tabletu ritalina treba progutati celu, bez lomljenja, deljenja i mrvljenja.
Tableta ritalin leka se ne razlaže u celosti. Zato osoba koja koristi ritalin ponekad može videti omotač ove tablete u svojoj stolici, nakon oslobađanja cele količine leka. Međutim, to nije neuobičajena pojava.
Zašto ljudi zloupotrebljavaju Ritalin lek?
Efekti ritalina na mozak se javljaju prvenstveno u prefrontalnom korteksu, koji je odgovoran za funkcije kao što su kontrola impulsa, rešavanje problema i planiranje. Ritalin lek je inhibitor ponovnog uzimanja dopamina, što znači da omogućava da više dopamina bude dostupno u mozgu, kao i veće koncentracije noradernalina.
Međutim, kada je metilfenidat lek u pitanju, problem je u tome što on ima veliki rizik od zloupotrebe i, posledično, stvaranja zavisnosti. Videli smo da metilfenidat, kao lek za ADHD, terapeutski deluje na smanjivanje i ublažavanje simptoma ovog neurolšokog poremećaja. Međutim, ritalin lek povećava nivoe dopamina, što znači da njegovi efekti, između ostalih, uključuju uzbuđenje, budnost, euforiju i pojačan osećaj blagostanja.
Kada osoba jednom oseti ove efekte ritalina, postoji verovatnoća da će poželeti da ih iskusi još jednom, što može biti uvod u ponavljanu upotrebu ritalina. Upotreba metilfenidata bez lekarskog uputa samo da bi osoba iskusila ove subjektivno poželjne efekte je definicija zloupotebe ritalina. Dakle, upotreba ritalina da bi se iskusio osećaj euforije (“high” osećaj), tipičan je primer zloupotrebe ovog leka.
Drugi ljudi zloupotrebljavaju metilfenidat lek tako što eksperimentišu sa njim i nemaju pravu medicinsku potrebu, niti lekarski recept za uzimanje istog. Pojedinci zloupotrebljavaju ritalin kako bi ublažili simptome apstinencijalne krize od drugih stimulativnih supstanci. Zloupotrebom metilfenidata smatra se i to kada osoba, koja nema dijagnozu ADHD-a, uzima ritalin lek kako bi poboljšala svoje kognitivne sposobnosti i pamćenje.
Lek za ADHD i način njegove zloupotrebe
Ritalin, kao lek za ADHD, zloupotrebljava se najčešće kada se uzima rekreativno. Dakle, bez prave potrebe za konzumiranjem ove supstance. Poput amfetamina, koji su poznatiji kao “speed droga”, i ritalin lek povećava budnost, fokus i koncentraciju.
Upravo zato, metilfenidat lek često zloupotrebljavaju profesionalci, studenti i sportisti kako bi poboljšali svoje performanse. S druge strane, studenti i učenici neretko zloupotrebljavaju ritalin samo da bi iskusili osećaj blaženstva i euforije.
Pored uzimanja ritalina bez lekarskog uputa, zloupotrebom metilfenidata smatra se i:
- Uzimanje veće doze ove leka u odnosu na preporučenu lekarsku dozu;
- Konzumiranje ritalina u češćim vremenskim intervalima u odnosu na lekarski uput;
- Uzimanje ritalina u periodu dužem nego što je to predviđeno lekarskim uputom;
- Uzimanje ritalina sa drugim supstancama kao što su alkohol, amfetamini ili kokain;
- Uzimanje tuđeg lekarskog uputa za ritalin lek.
Najčešće se ritalin lek zloupotrebljava oralno, uzimanjem u obliku tableta. Ali, ljudi koji zloupotrebljavaju metilfenidat, to mogu činiti i mrvljenjem ove tablete, pretvarajući je u prah i ušmrkavajući je. Na sličan način, pojedinci mogu zloupotrebljavati ritalin tako što podgrevaju njegovu praškastu formu i udišu paru ili ubrizgavaju tečnu fromu ritalina.
Koliko će brzo ritalin lek delovati i koliko će dugo ostati u organizmu, to zavisi od načina uzimanja ovog leka, ali i od nekih drugih faktora. U slučaju oralnog uzimanja, osoba će prve efekte osetiti u periodu od 30 do 45 minuta nakon konzumacije. Efekti ritalina će nastupiti znatno brže i stvoriti osećaj euforije kada se metilfenidat lek konzumira pušenjem, ušmrkavanjem ili injektivnim putem.
Efekti Ritalina obično traju od 3 do 4 sata.
Ritalin Srbija (Concerta lek) – Kako se metilfenidat lek (zlo)upotrebljava u našoj zemlji?
Kada je ritalin Srbija u pitanju, odnosno kada govorimo o motivima upotrebe ovog leka u našoj zemlji, oni mogu biti dvojaki.
S jedne strane, ritalin Srbija se koristi iz istih razloga kao u celom svetu – kao lek za ADHD, odnosno kako bi se tretirali simptomi poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću. Lek ritalin Srbija je kod nas poznat pod nazivm concerta lek, ali videćemo kasnije da, uprkos brojnim sličnostima, postoje razlike između ova dva leka.
S druge strane, ritalin Srbija je svakako jedan od najčešće zloupotrebljavanijih legalnih stimulanasa u našoj državi. Njega u najvećoj meri zloupotrebljavaju školarci i studenti, kako bi pojačali stepen koncentracije i fokusa pri učenju. Međutim, zloupotreba ritalina bez lekarskog uputa, od tinejdžera i adolecenata, predstavlja samo besplatnu ulaznicu u svet zavisnosti.
Za pojedince, ritalin Srbija predstavlja “drogu za bekstvo” od realnosti. Tačnije, ponekad osobe koriste ritalin lek kao način da se nose sa stresom, obavezama, ali i emocionalnim problemima. Dakle, đaci i studenti se, radi povećanja koncentracije, često ne zaustavljaju samo na energetskim i kofeinskim napicima, već posežu za i ritalinom. Kada se zloupotrebljava na ovaj način, onda se ritalin lek ili concerta lek smatra nekom vrstom dopinga za mozak, budući da je u pitanju psihoaktivna supstanca.
Osim toga, lek ritalin Srbija se veoma često zloupotrebljava među osobama školskog uzrasta, kako bi se povećala motivacija. Pojedinci to čine samo kako bi smršali. Zbog toga što poboljšava kognitivne sposobnosti i performanse, učenici i studenti ritalin lek nazivaju i “pametnom drogom”. Nakon zloupotrebe ove droge, oni imaju utisak da vreme sporije prolazi, što im daje mogućnost da obave više zadataka.
Dodatni je problem u tome što školarci često razmenjuju ritalin lek među sobom, bez neposrednog kontakta sa dilerima. Ovo je problem, budući da međusobna razmena ritalina učenicima i studentima daje pogrešno uverenje da u tome nema ničeg pogrešnog.
Šta je concerta lek?
Concerta lek je izuzetno sličan ritalinu. Dakle, concerta lek se takođe koristi za lečenje ADHD sindroma, odnosno hiperkinetskog sindroma. Poput ritalina, concerta lek je stimulans centralnog nervnog sistema koji se može koristiti samo i isključivo na lekarski uput. U suprotnom, radi se o zloupotrebi. Isto tako, aktivni sastojak concerta leka je metilfenidat.
Zbog svega navedenog, često se ritalin lek, concerta lek i metilfenidat lek koriste kao sinonimi. Concerta lek je isto brendirani naziv za metilfenidat i pripada istoj kategoriji, odnosno klasi stimulanasa kao i ritalin lek. Zbog svojih nesumnjivih sličnosti sa ritalinom, i concerta lek ima veliki potencijal za zloupotrebu, kao i adiktvni potencijal.
Concerta lek se, poput ritalina, najčešće lekarski prepisuje radi lečenja ADHD sindroma. To znači da je i concerta, zapravo, lek za ADHD. A to dalje znači da on poboljšava fokus i koncentraciju, odnosno ublažava impulsivno i hiperaktivno ponašanje.
U osnovi, concerta lek i ritalin lek imaju isti hemijski sastav – metilfenidat hidrohlorid. Hemijska struktura concerte slična je drugima psihoaktivnim stimulansima, kao što su amfetamin i kokain. Baš zbog toga, concerta lek, kao lek za ADHD, nosi sa sobom veliki rizik od zavisnosti. To se naročito odnosi na one koji koriste concerta lek rekreativno – bez lekarskog uputa. Naravno, to se odnosi i na one koji uzimaju veće od prepisanih doza concerte, češće ili u dužem vremenskom periodu od preporučenog.
Zloupotreba concerte je najčešća među mlađima od 25 godina. Studenti i učenici ga najčešće koriste kao pomoćno sredstvo za učenje. Međutim, brojne studije su utvrdile da je upotreba ritalina i concerte, kao stimulanasa CNS-a, negativno povezana sa akademskim rezultatima. Dakle, uprkos uverenjima da će im pobošljati performanse, zlupotreba concerte neće osobama omogućiti lakši put ka akademskim postignućima.
Ritalin lek i concerta lek – U čemu se ova dva medikamenta razlikuju?
Videli smo da su ritalin lek i concerta lek umnogome slični medikamenti (supstance). Ritalin lek i concerta lek imaju umirujuće efekte na osobe koje pate od ADHD poremećaja, istovremeno im povećavajući koncentraciju. Ako osoba, koja nema dijagnozu ADHD-a, uzima ritalin lek ili concerta lek, efekti će biti suprotni – hiperaktivnost i prekomerna stimulacija. I concerta lek i ritalin lek povećavaju nivoe dopamina u mozgu.
Međutim, kada je već toliko mnogo sličnosti između ova dva leka, u čemu se sastoji njihva razlika?
Osnovna razlika između ove dve supstance je u načinu oslobađanja aktivne supstance – metilfenidata. To takođe znači da se ritalin i concerta lek razlikuju i u tome koliko dugo osoba treba da sačeka pre nego što uzme novu dozu leka.
Concerta lek je verzija metilfenidata sa produženim oslobađanjem. Kada se uzme, metilfenidat se polako oslobađa tokom vremena i aktivan je 10-12 sati. Concerta lek se obično uzima ujutru i nema potrebe da ga osoba ponovo uzima do sledećeg dana (osim ako ga osoba ponovo ne uzme uveče). Pošto je concerta lek sa produženim oslobađanjem, dostupne doze su obično veće za concertu nego za lekove sa trenutnim oslobađanjem kao što je ritalin lek.
Ritalin lek je oblik metilfenidata kratkog dejstva sa trenutnim oslobađanjem. Potrebno je često doziranje tokom dana (2-3 puta dnevno) da bi se osetili njegovi efekti. Kada se uzme, metilfenidat se odmah oslobađa, a njegovi efekti u većini slučajeva traju 4-6 sati.
Sada je na tržištu dostupno više oblika ritalina sa produženim oslobađanjem. Oni su u suštini isti kao concerta lek u pogledu načina na koji funkcionišu i potrebe za doziranjem. Pošto se ritalin oslobađa odmah i njegovi efekti se brzo osećaju, on se koristi i za lečenje narkolepsije (poremećaja spavanja).
Koja su neželjena dejstva ritalina?
- Neželjeni efekti ritalin leka pri njegovoj redovnoj upotrebi;
- Neželjena dejstva ritalina pri zloupotrebi ovog leka.
1) Ritalin lek i neželjena dejstva pri redovnoj upotrebi
Ritalin je, kao što smo na više mesta istakli, lek za ADHD. Ali, osim svog terapeutskog dejstva, on može izazvati brojne neželjene efekte. Neka od uobičajenih negativnih ili nepoželjnih dejstava ritalina su sledeća:
- Glavobolja;
- Nesanica;
- Anksioznost;
- Nervoza;
- Zamućen vid;
- Povišen krvni pritisak (hipertenzija);
- Povećan broj otkucaja srca (tahikardija);
- Palpitacije (nepravilni srčani otkucaji);
- Stiskanje zuba i osećaj panike;
- Zatvor (konstipacija);
- Hiperhidroza, odnosno prekomerno znojenje;
- Suva usta;
- Vrtoglavica, mučnina i povraćanje;
- Bolovi u stomaku;
- Smanjen apetit;
- Gubitak telesnih kilograma.
- Iritabilnost i razdražljivost;
- Problemi sa spavanjem.
Pored ovih, postoje i drugi, ozbiljniji neželjeni efekti uzimanja ritalina. Između ostalih, oni uključuju kratak dah, bolove u grudima, utrnulost ili bol u prstima na nogama i rukama, probleme sa govorom i slično. Isto tako, ritalin lek može izazvati ozbiljne kardiovaskularne probleme, uključujući srčani i moždani udar koji mogu imati fatalni ishod – smrt.
Isto tako, neki od veoma retkih neželjenih efekata ritalina, kada se metilfenidat lek uzima redovno, uključuju:
- Iznenadna smrt;
- Pokušaj samoubistva;
- Epileptični napadi;
- Začepljenje arterija u mozgu;
- Ljuštenje kože;
- Poremećaj rada jetre;
- Nesvestica neobjašnjivog porekla;
- Mišićni grčevi koji se ne mogu kontrolisati;
- Teške konvulzije i naglo povećanje telesne temperature;
- Problemi sa kretanjem i paraliza.
- Prijapizam (produžena erekcija);
- Periferna vaskulopatija, uključujući Rajnadov sindrom;
- Dugotrajno suzbijanje rasta.
2) Ritalin lek i neželjena dejstva pri zloupotrebi ove supstance
Neželjeni efekti ritalin leka se različto manifestuju kod osoba koje imaju dijagnozu ADHD sindroma i kod osoba bez poremećaja pažnje. Na primer, osoba sa ADHD poremećajem možda neće iskusiti povećanje energije kada koristi ritalin lek. Međutim, pri zloupotrebi ritalina (kada ga upotrebljavaju osobe bez dijagnoze ADHD-a), neželjena dejstva mogu biti znatno dugačija i intenzivnija.
Kada se zloupotrebljava, ritalin lek može uzrokovati sledeća neželjena dejstva:
- Hiperaktivnost;
- Nemir;
- Nesanica;
- Nervoza;
- Proširene zenice;
- Povećan broj otkucaja srca;
- Povišeni krvni pritisak;
- Ubrzano disanje;
- Pojačano znojenje;
- Povraćanje;
- Smanjen apetit ili gubitak apetita;
- Bolovi u stomaku;
- Tremori;
- Gubitak koordinacije;
- Agitacija;
- Bolovi u grudima;
- Glavobolja;
- Anksioznost;
- Halucinacije;
- Respiratorna depresija;
- Umor i konfuzija;
- Predoziranje;
- Zavisnost i tolerancija na ritalin lek.
Osobe koje zloupotrebljavaju ritalin lek mogu prvo iskusiti osećaj euforije, praćene dugim periodom budnosti, nakon čega sledi faza pada (“crash”). Tokom ove faze, osoba se može osećati mentalno umorno, iscrpljeno i deprimirano.
Neki od ozbiljnijih neželjenih efekata zloupotrebe ritalina uključuju, ali se ne ograničavaju na:
- Zamagljen vid ili promene u vidu;
- Izuzetno visok puls;
- Paranoja;
- Depresija;
- Kožne i/ili virusne infekcije;
- Infekcije urinarnog trakta.
Dugotrajni neželjeni efekti zloupotrebe ritalina uključuju, između ostalih, halucinacije, osećaj grandioznosti, deluzije, maniju, paranoje, suicidalne misli i nasilničko ponašanje.
Ukoliko osoba, koja već pati od poremećaja raspoloženja i ličnosti (bipolarna ličnost), zloupotrebljava ritalin lek, onda samo može doći do pogoršanja simptoma ovog stanja. To je zato što je metilfenidat lek stimulans CNS-a, što može biti okidač za manične epizode.
Kako se ponaša osoba koja zloupotrebljava Ritalin lek (metilfenidat)?
S obzirom na to da je ritalin lek koji se izdaje na recept, osoba može posetiti više lekara kako bi dobila dovoljno veliku zalihu ove supstance. Ovo je jedan od prvih znakova zavisnosti od ritalina. Češće će se odrasli, koji zloupotrebljavaju metilfenidat, ponašati na ovaj način, u poređenju sa tinejdžerima.
Kada su tinejdžeri, školarci i mlade odrasle osobe u pitanju, verovatniji je scenario da će pozajmljivati ili, pak, krasti ritalin od prijatelja, porodice i/ili komšija. Kao što smo istakli, ritalin se može praktično preformatirati za zloupotrebu. Jedan od načina da se to učini je da osoba zdrobi, smrvi i ušmrka ritalin lek.
Pojedinci koji zloupotrebljavaju lek za ADHD na ovaj način obično poseduju uređaj nalik čekiću koji može pretvoriti ritalin u prah, a koji se potom može ušmrkati. Ove osobe takođe mogu da koriste kreditnu karitcu, kako bi od ritalina u prahu napravili linije za ušmrkavanje.
Isto tako, metilfenidat lek se može smrviti i rastopiti u tečnost za injekcije. Osoba koja koristi ovaj način konzumacije ritalina sigurno ima i pribor za to. Tu govorimo o špricu, igli, kašici, upaljaču ili sveći, konopcu ili kaišu (za zatezanje oko ruke, kako bi lakše pronašla venu). Kada osoba zloubotrebljava ritalin lek na ovaj način, onda dolazi do brzog probijanja krvno-moždane barijere i dejstvo ove supstance je gotovo momentalno.
Zloupotreba ritalina i promene u ponašanju
- Iznenadne promene raspoloženja;
- Ekstremna promena društva u kojem se osoba kreće;
- Korišćenje sleng izraza o upotrebi droga ili naziva Ritalin, uključujući: R-lopta, rids, vitamin R, kokain za decu, “pametnjaković”, dijetalna koka-kola;
- Promene u apetitu – manjak apetita ili nekarakteristično prejedanje hranom van uobičajenih obroka;
- Neuobičajeno loše navike u održavanju higijene, zapuštenost;
- Izbegavanje očnog kontakta;
- Osoba je manipulativna i neretko laže o tome gde se nalazi, sa kim provodi vreme i gde troši novac;
- Tajnovito ponašanje u vezi sa korišćenjem ritalina;
- Neuobičajeno slab učinak u važnim životnim oblastima – kod kuće, na poslu ili u školi;
- Česte novčane pozajmice (koje se često i ne vraćaju);
- Višak novca od uobičajenog, što može ukazati na to da osoba krade novac da bi nabavila ritalin lek ili se bavi prodajom droge;
- Korišćenje interneta kako bi osoba saznala što više o ritalinu, uključujući i to kako da maksimalno poveća vrednost leka.
Kako nastaje zavisnost od ritalina?
Poput drugih stimulanasa, ritalin lek povećava nivoe dopamina u mozgu. Dopamin je neurotransmiter i prirodna hemikalija u mozgu koja je neophodna za aktivaciju moždanog sistema nagrađivanja. Zloupotreba ritalina izaziva osećaj euforije u mozgu.
Upravo ta euforije je okidač za sistem nagrađivanja u mozgu koji može uzrokovati zavisnost. Sistem nagrađivanja mozga jača ponašanje koje aktivira proizvodnju dopamina.
Zavisnost od ritalina može nastupiti veoma brzo – nakon samo nedelju kontinuirane zloupotrebe ovog leka!
Neki ljudi sa ADHD-om imaju previše transportera dopamina, što dovodi do niskog nivoa dopamina u mozgu. Ritalin lek blokira ove transportere, održavajući nivoe dopamina na zdravom nivou i istovremeno povećavajući pažnju, fokus i kontrolu impulsa. Međutim, ritalin lek (metilfenidat, concerta lek) utiče na to da mnogo veća količina dopamina dođe do receptora u mozgu kada ovu supstancu uzimaju ljudi koji nemaju ADHD sindrom.
Nakon što osoba iznova (zlo)upotrebljava ritalin lek, onda uzimanje ove supstance može postati naučeni obrazac ponašanja. Na taj način, stvara se zavisnost od ritalina. Tada osoba nekontrolisano i kompulzivno uzima metilfenidat, uprkos svim štetnim posledicama koje ritalin lek izaziva.
Najuočljiviji znak zavisnosti od ritalina je kontinuirani nastavak upotrebe ovog leka, uprkos tome što osoba želi da prestane sa njegovom konzumacijom. Smatra se da ritalin lek, u terapeutskim dozama, ne može izazvati zavisnost. Ali, zloupotreba metilfenidata je siguran put ka razvoju zavisnosti od ove supstance.
Ne samo da ritalin, kao lek za ADHD, ima adiktivni potencijal, već on može voditi i ka zloupotrebi drugih droga. Adiktivni potencijal ritalina sličan je zavisnčkom potencijalu kod amfetamina. Pored psihičke, ritalin lek izaziva i fizičku zavisnost, naročito ako se uzima u velikim dozama.
Ritalin lek – Znaci i simptomi zavisnosti od metilfenidata
- Uzimanje ritalina u dozi većoj nego što je osoba prvobitno nameravala;
- Želja da se smanji doza ili prekine konzumacija ovog leka, ali bez uspeha;
- Osoba posvećuje mnogo pažnje, vremena i energije u nabavljanju, korišćenju i oporavku od upotrebe ritalina;
- Žudnja ili nagon za korišćenjem ovog leka (psihička zavisnost);
- Nemogućnost pravilnog ili potpunog obavljanja svakodnevnih zadataka kod kuće, u školi ili na poslu;
- Nastavak upotrebe ovog leka, uprkos svim problemima koje ritalin lek izaziva u društvenim odnosima osobe;
- Prestanak interesovanja za hobije ili aktivnosti koje su osobu ranije ispunjavale;
- Nastavak upotrebe ritalina čak i u društveno rizičnim i opasnim situacijama;
- Nastavak korišćenja ritalina, uprkos tome što konzumacija ovog leka pogoršava postojeće ili stvara nove zdravstvene probleme;
- Tolerancija na ritalin lek (osobi je potrebna veća doza ili češće uzimanje ove supstance kako bi postigla željene efekte – fizička zavisnost);
- Apstinencijalna kriza, kada osoba smanji dozu ritalina ili iznenada i naglo prestane sa njenom upotrebom;
Kako se odvići od zloupotrebe ritalina?
Veoma je teško, pa gotovo i nemoguće da se osoba odvikne od upotrebe ritalina na svoju ruku. Štaviše, samostalno odvikavanje od ritalina, u kućnim okolnostima, veoma je rizično i opasno, zbog neprijatnih i neugodnih simptoma apstinencijalne krize.
Već smo naveli da ritalin lek, pored psihičke, izaziva i fizičku zavisnost. Kontinuirana zloupotreba ritalina dovodi do tolerancije na ovaj lek. To znači da će osobi sada biti potrebno da uzima veće doze i u češćim periodima kako bi postigla željene efekte. Iznenadni i nagli prestanak uzimanja ritalina za posledicu ima vrlo neprijatne simptome apsitnencijalne krize koji otežavaju odvikavanje od ritalina.
Neki od simptoma odvikavanja od ritalina uključuju:
- Bes i/ili iritabilnost;
- Umor i/ili niski nivoi energije;
- Anksioznost;
- Depresija;
- Povećan apetit;
- Zamagljeno razmišljanje;
- Žudnja za ritalinom;
- Gubitak motivacije;
- Promene raspoloženja;
- Problemi sa fokusom i koncentracijom.
Ovi simptomi mogu biti toliko intenzivni i uporni, da osoba jedino rešenje u olakšavanju tegoba u tim trenucima vidi u ponovnom uzimanju ritalina (relaps). I ne samo to, neretko se dešava da tada osoba uzme i znatno veću dozu ritalina nego što bi inače uzela, što može uzrokovati predoziranje i intoksikaciju.
Prema tome, samostalno odvikavanje od metilfenidata nikada nije rešenje, niti može dati pozitivne efekte. Jedino sigurno i ispravno rešenje je medicinska detoksikacija, lečenje zavisnosti i poremećaja upotrebe ritalina.
MedTim – Neka ritalin lek postane vaša prošlost!
Klinika za lečenje zavisnosti MedTim je jedna od najsavremenijih bolnica za lečenje zloupotrebe susptanci i zavisnosti svakog tipa – uključujući ritalin lek. Naš tim međunarodno priznatih stručnjaka sa višedecenijskim iskustvom u lečenju zavisnosti uspeo je da izleči i izvede na pravi put više hiljada pacijenata iz svih krajeva sveta!
To je zato što je nama svaki pacijent podjednako važan i uvek potrebe pacijenata i njihovih porodica stavljamo na prvo mesto. Bez obzira na to koji je stepen i intenzitet zavisnosti od ritalina, mi smo tu da vam pomognemo da se vi ili vama bliska osoba jednom zauvek oslobodite upotrebe ovog leka!
Zahvaljujući individualnom pristupu, medicinskoj opremi po poslednjim svetskim standardima i primeni inovativnih programa lečenja, svim pacijentima u MedTimu je obezbeđena vrhunska medicinska briga i usluga.
Medicinski tretman lečenja zavisnosti i poremećaja upotrebe od ritalina traje svega 14 dana u klinici MedTim– i to bez supstitucione terapije na kraju lečenja! Obavljamo potpuno bezbednu, proverenu i bezbolnu detoksikaciju i čišćenje organizma od svih toksičnih tragova ove supstance. Tokom detoksikacije, pacijent neće iskusiti nijedan neprijatan simptom apstinencijalne krize, a pri završetku detoksikacionog tretmana, svi simptomi nestaju!
Nakon farmakološkog tretmana, sledi faza lečenja psihičke zavisnosti od metilfenidata – psihoterapija. Akcenat je na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji putem koje naši psiholozi i psihijatri leče koren problema koji su doveli do nastanka zavisnosti!
Nakon stacionarnog lečenja i ispisa iz bonice, pacijentu pružamo podršku i ostajemo u kontaktu sa njim u narednih 12 meseci – ambulantno lečenje. To je zato što želimo da u ovom osetljivom rehabilitacionom periodu za pacijenta osiguramo rezultate bolničkog lečenja i, po potrebi, promenimo terapiju.
Pozovite nas već sada i zakažite besplatne konsultacije sa našim lekarima. Uz MedTim, ritalin lek će postati i ostati u vašoj prošlosti!
