Slicice droga predstavlja jednu od najpotcenjenijih psihoaktivnih supstanci danas. Isto tako, otkako je kreirana, slicice droga obavijena je velikim velom misterije koju prati mnogo neobičnih priča. Međutim, jedna od najvećih zabluda jeste da ovaj tip narkotika ne izaziva zavisnost, kao i da efekti ove droge po zdravlje nisu toliko štetni kao efekti brojnih drugih narkotika. Upravo zato, slicice droga najpopularnija je među mlađim generacijama.
Istina o efektima i adiktivnom potencijalu ove droge je, zapravo, obratna.
Čak i mala doza ovog narkotika, koji spada u grupu psihodelika, veoma je potentna i adiktivna. To znači da esid droga može i te kako negatvino uticati na fizičko i psihičko zdravlje konzumenta. Štaviše, osoba može za veoma kratko vreme izgraditi toleranciju na ovu supstancu, istovremeno razvijajući zavisnost.
Brojne studije su pokazale da nekontrolisana i hronična upotreba esid droge može uzrokovati brojne negativne posledice, uključujući paranoju ili psihozu kod osobe.
U daljem tekstu ćemo videti šta su, zapravo, slicice droga, koje efekte izaziva i koje su opasnosti njene upotrebe. Saznaćete i šta su to flešbekovi, kako izgledaju „loši tripovi“, kako prepoznati zavisnika od ove droge, kao i na koji način se efikasno skinuti sa ovog narkotika.
Šta su slicice droga?
U narkomanskim krugovima često se koriste slengovi kako bi se sakrilo pravo značenje narkomanskih pojmova ili identifikacija psihoaktivnih supstanci. Tako, postoje žargonski nazivi kao što su ds droga, dop ili hors droga, ekseri droga i slično. To je i slučaj i sa supstancom koja je tema ovog teksta. Slicice droga predstavlja samo žargonski naziv za LSD drogu.
Svakako, postoje i brojni drugi ulični ili žargonski nazivi, kada je u pitanju LSD droga. Navešćemo samo neke: esid droga (acid), trip, slajd, kartončić, Lusi (Lucy), Mellow Yellow, Elvis, supermen, kiselina, dot i slično.
LSD droga ili esid droga spada u kategoriju pishodeličnih halucinogena. Tačnije, LSD slicice predstavljaju sintetički stvorenu halucinogenu drogu. Ona je poznata po tome što izaziva promene u mozgu po pitanju percepcije i osećaja za vreme, prostor i raspoloženje. Jedan od najpoznatijih efekata, čiji naziv se ustalio i poistovetio sa dejstvima LSD-a, jeste tzv. „trip“ („tripovanje“).
Kada osoba doživi trip, usled uzimanja LSD-a, to uključuje brojne čulne senzacije i različite vizuelizacije događaja. Osoba koja doživljava trip, misli da su ove senzacije realne, odnosno stvarne, kada one, zapravo, to nisu. Kao što smo istakli, čak i mala doza (oko 20 mikrograma) LSD-a u organizmu postaje aktivna i izaziva halucinacije.
Dakle, poput ostalih halucinogena, LSD uzrokuje slike, zvuke i ostale senzacije koje konzumentu izgledaju stvarne tokom perioda intoksikacije, odnosno uzimanja ovog narkotika. Pojedini ljudi opisali su efekat ove droge kao intenzivno spiritualno ili vantelesno iskustvo, što je, zapravo, samo plod fikcije i halucinacije uzrokovanih konzumiranjem LSD-a.
LSD droga - Moćan halucinogen sa kojim se ne treba igrati
LSD droga, hemijski posmatrano, označava dietilamid lizergične kiseline. Kao takva, LSD droga se ne može naći u prirodi, s obzirom na to da je u pitanju polu-sintetički proizvedena psihoaktivna supstanca.
Lizergična kiselina predstavlja bazu hemijskog jezgra koje se nalazi u svim alkaloidima ražane gljivice (claviceps purpurea). Ova parazitska gljivica, koja se naziva i Ergot, nastanjuje klasove biljke raž. Ono što treba istaći jeste da je LSD droga samo jedan od brojnih polusintetičkh derivata lizergične kiseline.
Slicice droga – Kratak istorijat
Prvi put ovu drogu je sintetizovao švajcarski hemičar Albert Hofman 1938. godine. To je uradio koristeći parazitsku gljivicu Ergot (Claviceps Purpurea). Hofman je verovao da bi jedinjenje LSD-25 (dietilamid lizerginske kiseline-25) mogao da bude medicinski koristan stimulans. Ali, ispostavilo se da LSD ni najmanje nije bio koristan kao stimulativni lek. U vreme sintetizovanja ove droge, nisu bili poznati njeni halucinogeni efekti.
Međutim, 1943. godine Hofman je sasvim slučajno uzeo dozu LSD-a i uvideo da ova psihodelična supstanca može stvoriti veoma realistične halucinacije. U početku, Hofman je osećao vrtoglavicu, počeo je da vidi kolorizovane nepostojeće slike, uz istovremenu dozu euforije.
Sledećeg dana, Hofman je namerno sebi dao oko 250 mikrograma LSD-a, što je prilično velika doza. U početku je doživeo veliku paniku i stres. Kasnije su nastupile halucinacije i osećaj euforije („high“ osećaj).
Tek 60-ih godina prošlog veka došlo je do popularizacije LSD droge, koja je bila povezana sa kontrakulturnim hipi pokretom (gde je i dobila svoj žargonski naziv esid droga, odnono acid droga). Iz SAD-a, gde je inicijalno nastala, popularnost ove droge počela je da se širi i u Ujedinjenom Kraljevstu, ali i u ostatku Evrope.
Upravo u istom periodu, esid droga je počela da gubi na popularnosti, zbog medijski različitih prikaza njene kontroverzne upotrebe, koja je tada prkosila tradicionalnim vrednostima. Od tog vremena, slicice droga se smatra ilegalnom drogom, bez medicinske svrhe, i koja ima visok potencijal za zloupotrebu i zavisnost.
Kako izgleda slicice droga?
U svom čistom obliku, LSD, odnosno slicice droga izgleda kao bela kristalna supstanca bez mirisa i sa blago gorkim ili kiselkastim ukusom. S obzirom na to da se esid droga laboratorijski proizvodi, ona se može pojaviti u brojnim oblicima. Budući da je i mala doza LSD-a potentna i opasna, često se ova supstanca razblažuje.
Najraspotranjeniji oblik LSD-a jeste u vidu malih belih pilula, odnosno esid tableta. Kada dlieri prodaju LSD kao esid tablete/pilule, same tablete se često nazivaju Mikrodot tablete. Zajedno sa esid tabletama, LSD droga se može pronaći i u tečnom obliku, kao i u vidu praška koji se može rastvoriti u vodi i alkoholu.
Za razliku od brojnih drugih lekova, LSD je često obeležen različitim crtežima, nalik na one iz animiranih filmova. LSD tablete mogu biti u različitim bojama, a mogu biti i bez bilo kakve slike na njima (između ostalog, zato se ova droga naziva LSD slicice). Isto tako, LSD se može prodavati i u vidu bombona, žele kockica ili obojenih šećernih kockica.
Još jedan razlog zbog kojeg je LSD ulično okarakterisan kao „slicice droga„, upravo leži u još jednoj formi u kojoj se može naći – komadići upijajućeg papira koji je natopljen ovom drogom. Ovaj papir se deli na manje kvadrate, koji se nazivaju tabovi. Svaki kvadrat predstavlja tačno određenu dozu LSD-a i na njima se nalazi neki crtež, odnosno sličica. Na ovim papirićima uglavnom se mogu videti likovi iz dečijih crtanih filmova. To mogu biti, na primer, Paja Patak, Duško Dugouško, Bart Simpson, a mogu biti i neki drugi simboli (srce, smajli, golub…).
Na koji način se LSD slicice upotrebljavaju?
LSD slicice jeste neverovatno moćna psihodelična i halucinogena droga koja može imati značajne negativne efekte na osobu čak i pri malim dozama. Uzimanje svega 20 do 30 mikrograma može stvoriti psihodelični efekat. Velika opasnost LSD-a vreba u tome što ne postoji standardizovana doza ove droge. Dakle, osoba, kupujući ovu drogu, nije svesna njene doze, a samim tim ni rizika koji dolazi sa njom.
Najčešće se esid droga konzumira gutanjem tableta/pilula/kapsula, ali i gutanjem praška ili tečnosti. Često se tablete konzumiraju tako što se ne gutaju odmah, već se drže pod jezikom. Takođe, ponekad se LSD droga u organizam unosi i ubrizgavanjem, odnosno intravenozno, a može i ušmrkavanjem.
Ukoliko se javlja u obliku navedenih papirića/sličica, LSD slicice se konzumiraju lizanjem ovih papirića.
Ponekad se „laka“ doza LSD-a odnosi na 25 do 75 mikograma, dok je „uobičajena“ doza u rasponu od 50 do 150 mikrograma. Sve iznad toga smatra se „teškom“ dozom LSD droge. Međutim, LSD droga je specifična po tome što se njeni efekti ne zasnivaju nužno na unetoj količini, za razliku od drugih narkotika. Ponekad su posledice konzumiranja LSD-a izuzetno nepredvidive, što znači da doze nisu pouzdan način za određivanje krajnjeg ishoda korišćenja LSD-a.
S druge strane, dužina „tripa“, odnosno efekata LSD-a zavisiće od unete doze. Svakako, vremensko trajanje efekata LSD-a zavisi i od drugih faktora, kao što su zdravlje osobe, tolerancija, učestalost uzimanja ove droge, telesna težina i slično.
LSD droga i jezivi psihodelični "tripovi"
LSD droga se veoma brzo apsorbuje u organizmu, što znači da efekti ove supstance počinju relativno brzo nakon konzumacije. Štaviše, postoji i rizik od predoziranja LSD-om, a neki od simptoma ove intoksikacije jesu visok krvni pritisak (hipertenzija), ubrzani rad srca i hipertermija (pregrevanje, povišena telesna temperatura).
U najvećem broju slučajeva, inicijalni efekat LSD-a se može primetiti u roku od 15 do 45 minuta od trenutka uzimanja. Načelno, ovi efekti mogu trajati od 8 do 12 sati, a ponekad i do 24 sata. Najjače i najintenzivnije posledice esid droge osoba će osećati u periodu od 4 do 6 sati od trenutka uzimanja. Međutim, kada su u pitanju slicice droga, nikada se ne može sa apsolutnom sigurnošću predvideti dužina dejstva, budući da to zavisi od brojnih faktora. U te faktore ulazi i raspoloženje osobe u trenutku konzumacije.
LSD slicice kod svake osobe izazivaju niz različitih efekata, odnosno senzacija. Drugim rečima, LSD droga nužno ne poizvodi seriju ponovljivih i predvidivih senzacija, kao što je to slučaj kod drugih narkotika.
Kao što smo istakli, LSD izaziva psihodelično iskustvo koje se naziva „trip“ i svaka osoba doživljava ove „tripove“ na svoj način, što znači da ne postoje dva ista „tripa“. Neki korisnici su prijavili da je njihovo psihodelično isksutvo, usled uzimanja LSD-a, jedan od najintenzivnijih doživljaja u životu.
Veliki broj ovih „tripova“ mogu biti zastrašujući, traumatični i užasavajući, sa jezivim efektima koji mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati.
Isto tako, upotreba LSD-a može uzrokovati anksioznost, paniku i zbunjenost, naročito ako se uzima u velikim dozama. Davno zaboravljeni i potisnuti događaji ili traume iz prošlosti mogu „isplivati na površinu“. Dugotrajniji zastrašujući efekti LSD-a obično predstavljaju posledicu veoma velike uzete doze, kao i već postojećeg mentalnog poremećaja kod osobe (anksioznost, depresija). Ali, sasvim je moguće da se neprijatni ili loši tripovi dogode čak i ako je uzeta „uobičajena“ doza, ali i bez nekog naročitog razloga.
Dovoljno velika doza proizvodi snažno i intenzivno psihodelično iskustvo u kome se radikalno menja način na koji osoba razmišlja, vidi ili oseća. Čak i sa malim dozama, javiće se halucinogeni efekti.
Slicice droga i njeni efekti
Treba odmah napomenuti slicice droga, odnosno LSD droga NIJE bezbedna za konzumiranje u bilo kojoj dozi! Dakle, korišćenje bilo koje doze LSD-a dolazi sa zdravstvenim rizicima, zbog efekata ove halucinogene supstance.
Efekti LSD droge poznati su po dubokim promenama u svesti i percepciji korisnika. Za vreme „tripa“, osoba doživljava najširi spektar halucinogenih efekata. Najčešće ovi efekti uključuju vizuelne i druge senzualne distorzije („iskrivljenja“, izobličenja), promene u misaonim procesima, intenzivne emocije i slično.
Sami efekti LSD droge i dužina njihovog trajanja zavise od nekoliko faktora:
- Veličine, težine i opšte psihofizičkog zdravlja osobe;
- Naviknutost i učestalost uzimanja ove droge;
- Uzimanje LSD-a u kombinaciji sa drugim psihoaktivnim supstancama;
- Uzeta doza;
- Čistoća, odnosno jačina LSD droge. ;
Isto tako, dejstvo, odnosno efekti esid droge mogu se podeliti na kratkoročne i dugoročne efekte.
Slicice droga i kratkoročni neželjeni efekti
Kratkoročne posledice LSD-a mogu se opisati kao drogom indukovana psihoza koja uzrokuje umanjenu sposobnost raspoznavanja stvarnog od nepostojećeg. Isto tako, „trip“ kroz koji osoba prolazi tokom efekata ove droge izaziva i smanjenu sposobnost racionalnog razmišljanja i komunikacije sa drugima.
Uobičajene fizičke kratkotrajne negativne posledice LSD droge uključuju:
- Preznojavanje;
- Tremor i drhtanje;
- Suva usta;
- Proširene zenice;
- Povećani krvni pritisak (hipertenzija);
- Ubrzano disanje;
- Povraćanje;
- Ubrzani srčani rad;
- Povišena telesna temperatura (hipertermija);
- Nesanica;
- Vrtoglavica;
- Gubitak apetita.
S druge strane, LSD slicice, zbog svojih predominantnih psihodeličnih i halucinogenih karakteristika, izazivaju i brojne psihičke negativne posledice:
- Deluzije;
- Iskrivljena percepcija stvarnosti i halucinacije;
- Psihičko otuđenje i neobične čulne senzacije;
- Psihička disocijacija;
- Anksioznost;
- Promenjena percepcija vremena i prostora;
- Panični napadi;
- Depresija;
- Sinestezija (kada osoba misli da "čuje" boje i slike, odnosno da "vidi" zvukove);
- Impulsivno ponašanje;
- Nagle promene raspoloženja i emocija;
- Mistične ili religiozne senzacije;
- Panika i strah od smrti;
- Agresivno i nasilno ponašanje;
- Suicidalne misli i ponašanje.
Ukoliko se uzima nekontrolisano i u velikim dozama, LSD može izazvati tzv. loše „tripove“ koji mogu izazvati opasno, neočekivano i štetno ponašanje po osobu i njenu okolinu! Ljudi koji imaju porodičnu istoriju psihoze ili drugih psihijatrijskih poremećaja nalaze se u velikom riziku od loših „tripova“ ukoliko konzumiraju LSD!
Slicice droga i dugoročni neželjeni efekti
LSD slicice i njihova hronična i dugotrajna konzumacija može dovesti do određenih dugotrajnih negativnih efekata. Ovi efekti se u suštini svode na to da osoba ponovo oseća ili doživljava posledice uzimanja esid droge danima, nedeljama, čak i godinama nakon poslednje uzete doze.
Ovi prilično uznemirujući efekti nazivaju se flešbekovima (flashback). Najčešći flešbekovi odnose se na vizuelne efekte, kao što su trepćuće boje, svetla, oreoli i slično. Flešbekovi se mogu javiti jednom, a mogu biti uporni i dugotrajni u toj meri da ometaju normalno funkcionisanje osobe. S obzirom na to da se javljaju u trenucima kada osoba ne konzumira LSD, flešbekovi mogu biti prilično uznemirujuće iskustvo za osobu.
Flešbekovi se mogu javiti i kod osoba koje su samo jednom konzumirale LSD. Načelno posmatrano, postoje tri grupe flešbekova: distorzična vizuelna percepcija (iskrivljen i oštećen vid), halucinacije (neželjene slike u mozgu) i intenzivirana vizuelna iskustva (boje su jače…).
Isto tako, LSD može izazvati i dugotrajne promene u mozgu.
Postoje određene predispozicije, odnosno faktori koji mogu uticati na razvoj flešbekova:
- Hronična upotreba LSD-a i drugih halucinogenih droga u prošlosti;
- Upotreba drugih droga i psihoaktivnih supstanci, kao što su alkohol i marihuana;
- Istorija loših LSD "tripova";
- Upotreba lekova na recept ili bez recepta;
- Postojanje psihičkog poremećaja ili poremećaja ličnosti;
Ukoliko se flešbekovi kod osobe često javljaju, onda postoji tzv. HPPD poremećaj (Hallucinogen Persisting Perception Disorder), odnosno trajni halucinogeni poremećaj percepcije.
O ovom poremećaju i njegovim uzrocima malo se zna. Međutim, istraživanja sugerišu da je HPPD poremećaj povezan sa upotrebom alkohola, ali i sa anksioznošću i depresijom.
Iako se trajni halucinogeni poremećaj percepcije javlja retko (nešto više od 4 procenata svih osoba koje koriste LSD), oni koji pate od HPPD-a prijavili su da imaju uznemirujuće vizuelne distorzije, kao što su:
- Trepćuće boje i svetla;
- Zamućenje pojedinih vizuelnih slika;
- Boje su intenzivirane;
- Viđanje slika unutar slika;
- Nemogućnost raspoznavanja prave veličine ili dimenzija stvari;
- Viđanje nepostojećih geometrijskih oblika;
- Halo efekti;
Opasnost LSD-a krije se u tome što osboa čak i ne mora dugoročno da koristi ovu drogu kako bi doživljava flešbekove ili HPPD poremećaj. Postoje izveštaji o tome da su pojedini ljudi konzumirali esid drogu svega jednom ili dva puta, a doživljavali su simptome slične simptomima HPPD poremećaju.
HPPD flešbekovi ni najmanje nisu prijatna iskustva. Glavni simptom flešbekova sastoji se u vizuelnim distorzijama i poremećaju čula vida. Tačnije, kod flešbekova ne postoje „pozitivni“ efekti „tripa“, euforija ili halucinacije. Naprotiv, kada osoba doživljava flešbekove, ona je u potpunosti svesna šta je stvarno, a šta ne.
To, zapravo, znači da trajni halucinogeni poremećaji percepcije predstavljaju pseudohalucinacije. HPPD poremećaj uglavnom prate loše „tripovi“.
Esid droga i loši "tripovi"
Esid droga se, iz ugla konzumenta, uzima da bi se iskusili prijatni euforični osećaji, proviđenja i slično. Međutim, ne doživljavaju svi prijatna iskustva i prijatne „tripove“, kada su slicice droga u pitanju. Kao što smo rekli, upotreba LSD-a dovodi do promene osećaja za vreme, prostor, emocije i raspoloženje, odnosno dovodi do iskrivljene i zamagljene svesti.
Ljudi mogu doživeti i više različitih emocija istovremeno ili brze promene različitih emotivnih stanja (tzv. rolerkoster osećanja), kao što su sreća, anksioznost, tuga, očaj i slično. Može doći i do mešanja čulnih iskustava (osećaj kada osoba na LSD-u veruje da može čuti boje ili videti zvukove). Pod uticajem LSD-a, osećaj osobe za logiku i logično razmišljanje je distorzičan.
Za neke pojedince, ovakva iskustva mogu biti veoma zastrašujuća i uznemirujuća, koja mogu povratno izazvati napad panike ili očaja u trajanju od više sati! Tada se može reći da osoba doživljava loše „tripove“, odnosno loš „trip“. Ovakve situacije mogu izazvati riskantno i opasno ponašanje osobe, kao što su samopovređivanje, verovanje da može da leti, skakanje sa visina ili suicidalno ponašanje.
Neki od simptoma lošeg „tripa“ mogu biti:
- Ekstremna anksioznost i panika;
- Paranoja;
- Panični napadi;
- Deluzije;
- Dezorijentacija;
- Brze promene raspoloženja;
- Psihotične epizode;
- Strah od gubitka ličnog identiteta;
- Strah od smrti;
- Nasilno ili rizično ponašanje;
- Uznemirujuće i suicidalne misli;
Osim toga, LSD slicice mogu izazvati i psihozu koja nastaje kada osoba, usled halucinogenih dejstava ove droge, izgubi kontakt sa stvarnošu. U ovakvom stanju, osoba može doživeti ekstremne promene raspoloženja, uz konstantni osećaj očaja, beznađa i panike. LSD psihoza se takođe može javiti kao rezultat pomenutih flešbekova.
Na koji način slicice droga utiče na zdravlje osobe?
Rekli smo da postoji rizik od predoziranja LSD-jem, ali je on mali. Rizik od fatalnog i smrtonosnog predoziranja LSD-jem je gotovo nepostojeći, ali to nikako ne znači da je LSD droga bezbedna za upotrebu. Naprotiv, slicice droga može naneti značajnu štetu fizičkom i psihičkom zdravlju osobe.
Iskustvo koja osoba doživljava na LSD-u može biti veoma traumatično i izazovno, što može dovesti do rizičnog ponašanja. „Tripovi“ mogu trajati 12 sati i duže, a osoba može imati veoma jake i intenzivne reakcije na halucinogene i psihodelične efekte LSD-a. Ove reakcije mogu dovesti do opasnih i kriminogenih radnji i povreda, zajedno sa svim društvenim, pravnim i profesionalnim posledicama.
LSD droga je takođe izuzetno opasna kada se meša sa drugim supstancama, naročito sa antidepresivima, amfetaminima i alkoholom. Najozbiljnije zdravstvene posledice mogu nastupiti nakon velikih i učestalih doza LSD droge, koje često mogu biti životno ugrožavajuće. Između ostalih, u ove posledice ulaze hipertermija, psihoza i samoubilačke misli.
LSD droga i rizici od fizičkih povreda i smrti
Ponekad se pojedine supstance, koje imaju stimulativne i halucinogene efekte (tip amfetamina) prodaju kao LSD. Dešava se takođe da se navedene supstance mešaju, odnosno kombinuju sa LSD-jem. U slučaju predoziranja ovim supstancama, može doći do loših „tripova“ koji mogu trajati i duže od 24 sata, a takođe mogu naneti fizičku štetu osobi, pa uzrokovati i smrt.
Na primer, jednoj takvoj psihodeličnoj supstanci, kao što je DOB (2,5-Dimetoksi-4-bromoamfetamin) potrebno je 3 sata da se aktivira. U ovom slučaju može doći do predoziranja ukoliko osoba pogrešno pomisli za DOB da je u pitanju slab LSD, te uzme još veću količinu ove supstance.
Kada osoba konzumira sličice drogu, postoji rizik od povreda i smrti uzrokovanih čudnim i nejasnim ponašanjem, kao i nedostatkom logičkog rasuđivanja. Istakli smo da osoba u slučaju loših „tripova“ gubi dodira sa realnošću, zbog čega može skočiti kroz prozor, verujući da može da leti.
LSD je psihodelična droga koja zaista ljude „tera“ da čine čudne stvari. Recimo, osoba može, ničim izazvana, utrčati u gust saobraćaj. Veliki broj slučajeva (pokušaja) samobistava i samopovređivanja povezani su sa efektima LSD-a. U najvećem broju slučajeva, to se događa kod ljudi koji su prethodno imali istoriju problema sa mentalnim zdravljem.
LSD droga i psihološki zdravstveni rizici
Iako se retko događaju, moguće da dođe do produženog trajanja loših „tripova“, što se naziva psihodelična kriza. To je, zapravo, izuzetno traumatično i psihološki štetno iskustvo po LSD korisnika.
Ne postoji mogućnost eliminisati rizik od psihodelične krize, ali zato postoje određeni faktori koji čine verovatnijim da će do ove krize doći. Ukoliko neko uzima LSD dok prolazi kroz težak emotivni period ili se nalazi u okruženju sa nepoznatim ljudima ili ljudima kojima ne veruje, ili pak uzme veću dozu LSD-a, postoji značajno veći rizik od lošeg „tripa“ i psihodelične krize.
Velika opasnost LSD droge krije se u tome što psihotične epizode mogu potrajati znatno duže, čak i nakon prestanka delovanja ovog narkotika. Rizik od psihotičnih epizoda veći je kod ljudi kod kojih već postoje određeni psihološki problemi ili imaju genetske (urođene) predispozicije za razvoj mentalnih poremećaja (anksioznost, depresija, šizofrenija…).
Postoji li zavisnost od LSD droge?
I dan danas postoji velika dilema da li slicice droga, odnosno LSD može izazvati zavisnost. U poređenju sa većinom ostalih droga, komplikovano je a priori dati odgovor na pitanje da li LSD droga stvara zavisnost ili ne.
Načelno se smatra da esid droga ne stvara fizičku zavisnost. Međutim, osoba ipak može razviti toleranciju na ovaj psihodelik. Na primer, ako se određena doza LSD-a uzima svakodnevno, tri dana uzastopno, već trećeg dana osoba neće osetiti bilo kakvu reakciju. To znači da će osoba morati da poveća dozu i da esid uzima u češćim vremenskim intervalima kako bi postigla željene efekte. Međutim, ovakav obrazac ponašanja je veoma rizičan i opasan, s obzirom na to da se tada povećava rizik od loših „tripova“ i HPPD poremećaja.
S druge strane, LSD uglavnom izaziva psihološku zavisnost. Osoba može početi da žudi za osećajima, iskustvima, euforijom koju je doživljavala tokom LSD „tripa“. U želji da rekonstruiše ova iskustva, osoba može početi iznova da konzumira LSD drogu. Sa halucinogenim psihodelicima, kao što je LSD, osoba može početi da se oseća kao da želi da se vrati u „situaciju“ gde je bila tokom poslednje upotrebe ovog narkotika. To je naročito slučaj ukoliko uključuje određenu društvenu situaciju. U suštini osoba tada žudi za iskustvima koja povezuje sa drogom. To znači da je zavisnost od LSD-a više povezana sa tim iskustvima, nego sa drogom per se.
Slicice droga (LSD droga) uglavnom izaziva psihološku zavisnost, dok se smatra da ne uzrokuje fizičku zavisnost.
Osobe koje zloupotrebljavaju LSD i koje su zavisne od njegovih efekata su uglavnom ljudi koji (zlou)potrebljavaju ili su zavisni od drugih narkotika. Recimo, nije neuobičajeno da neko, ko je zavistan od LSD-a, istovremeno koristi i druge droge, kao što su marihuana ili opijati. Ukoliko kod osobe postoje genetske predispozcije za zloupotrebu supstanci, isto tako može stvoriti vrlo brzo naviku uzimanja LSD droge.
Velika je zabluda da LSD nije opasan i štetan zato što načelno ne stvara fizičku zavisnost! LSD je i te kako štetna droga i nije bezbedna za upotrebu ni u najmanjim dozama!
Tokom upotrebe LSD-a, osoba ima sklonost da radi stvari koje mogu naškoditi samoj osobi ili njenoj okolini. Isto tako može doći do depresije, flešbekova, anksioznosti ili drugih potencijalno dugotrajnih mentalnih bolesti nakon prestanka upotrebe ove supstance.
Esid droga - Uzroci zloupotrebe i zavisnosti
Videli smo da esid droga ne izaziva nužno zavisnost u fizičkom smislu. Međutim, LSD droga jedinstvena je po tome što, bez obzira na to što ne stvara fizičku zavisnost, i dalje se često zloupotrebljava i koristi. Razlog ove zloupotrebe leži u pomenutoj psihološkoj zavisnosti.
Jedan od primarnih razloga zbog kojeg ljudi zloupotrebljavaju LSD i postaju psihički zavisni od ovog psihodelika je zato što uživaju u osećanjima ili osećajima koje povezuju upotrebom LSD-a, naročito u nekim društvenim situacijama. Zato LSD drogu ljudi koriste kao sredstvo za ponovno stvaranje ili rekreiranje ovih osećaja ili iskustava.
Samoubilačke misli ili tendencije predstavljaju rezultat upotrebe LSD-a!
LSD droga je moćna, ali nepredvidiva psihoaktivna droga koja menja način na koji ljudi misle i osećaju. Stoga LSD droga ima sveukupni uticaj na emocije, ponašanje i misli osobe. Ovaj uticaj može stvoriti naročito snažnu kontrolu nad osobom. Upravo je ovo obrazan ponašanja koji dovodi do zloupotrebe LSD-a.
Drugi faktor koji je posebno važan kada su u pitanju slicice droga i njegova zloupotreba jeste činjenica da on može doprineti aktivaciji ili pokretanju skrivenih mentalnih poremećaja kod osoba koje inače nisu imale nikakve simptome ovih problema pre upotrebe LSD-a. To znači da bi osoba, koja, inače, ispoljava normalno i uobičajeno psihičko ponašanje, mogla početi da ispoljava simptome mentalnih problema nakon upotrebe LSD-a. Posle toga, ponašanje osobe može postati rizično, iracionalno i opasno.
Dakle, primarni uzrok zloupotrebe i zavisnosti od LSD-a jeste želja za nastavkom za ponovnim stvaranjem osećanja ili iskustava koja se javljaju tokom tripa. Ovakva žudnja vremenom dovodi do toga da osoba uzima sve veće i veće doze LSD-a. Tada će organizam osobe razviti toleranciju na ovaj narkotik.
Kako prepoznati zavisnika od LSD-a ili osobu koja zloupotrebljava ovu drogu?
Osoba koja hronično i kompulzivno koristi LSD nastaviće da koristi ovu drogu uprkos svim njenim štetnim efektima. Kao rezultat uporne zloupotrebe ovog halucinogena mogu se javiti jasne promene u moždanoj strukturi. To može umanjiti sposobnost zavisnika da se odupre svojoj žudnji da nastavi da koristi drogu.
Ponekad se u medicinskim i kliničkim krugovima, umesto termina „zavisnost od LSD droge“, koristi izraz „poremećaj upotrebe halucinogena“. Razlog leži u tome što LSD izaziva psihičku, a ne fizičku zavisnost.
Zavisnost, odnosno poremećaj upotrebe LSD-a, najčešće se javlja kod osoba mlađih od 30 godina!
Ovo su samo neki od simptoma ove zavisnosti:
- Uzimanje LSD-a u dozi većoj od planirane;
- Poteškoće u kontrolisanju upotrebe LSD-a;
- Osoba dobar deo vremena i energije koristi na razmišljanje, nabavku, korišćenje i oporavak od upotrebe LSD-a;
- Intenzivna žudnja za ovim psihodelikom (psihička zavisnost);
- Nemogućnost ili nesposobnost obavljanja osnovnih i svakodnevnih zadataka kod kuće, u školi, na fakultetu ili na poslu;
- Nastavak upotrebe LSD-a uprkos svim negativnim posledicama;
- Osoba odustaje ili smanjuje aktivnosti ili hobije koji su joj ranije bili važni;
- Slicice droga se koristi u rizičnim situacijama, kao što je vožnja;
- Nastavak upotrebe LSD-a, iako on uzrokuje ili pogoršava postojeći psihički problem;
- Tolerancija na LSD drogu, što znači da osoba mora da uzima veće doze u češćim vremenskim intervalima kako bi postigla željeni efekat;
- Anksioznost, depresija, paranoja, konfuzija, manjak koncentracije, flešbekovi, depresonalizacija i drugi navedeni efekti u slučaju prekida uzimanja LSD-a (simptomi povlačenja, odvikavanja);
Kako prestati sa upotrebom LSD droge i odvići se na siguran način?
Negativne posledice koje sličice droga ostavlja za sobom, videli smo, mogu biti veoma opasne po zdravlje i život. Videli smo i to da je i te kako moguće stvoriti zavisnost od ove supstance, kao i da zloupotreba LSD droge može izazvati poremećaje koji mogu trajati i godinama nakon prestanka upotrebe ovog narkotika.
Dakle, pogrešno, naivno i iluzorno je verovati da LSD droga nije opasna i da se može bezbedno koristiti, bez štetnih efekata. A jednom, kada nastupe ovi efekti, naročito u slučaju flešbekova, HPPD poremećaja i psihodelične krize, veoma je teško, pa gotovo nemoguće oporaviti se samostalno od njih.
Prestanak upotrebe LSD-a bez negativnih, uznemirujućih i štetnih konsekvenci, kao i oporavak od štetnih efekata ove droge, moguć je samo i isključivo uz lečenje i stručan medicinski nadzor!
Zato, ako se vi ili vama bliska osoba bori sa zloupotrebom ili zavisnošću od LSD droge, nemojte oklevati da potražite pomoć od kvalifikovanih i iskusnih stručnjaka iz klinike MedTim.
MedTim je specijalizovana bolnica za lecenje zavisnosti i drugih psihičkih problema u kojoj rade eksperti sa višedecenijskim iskustvom u lečenju bilo kog oblika zavisnosti i zloupotrebe supstanci. Od drugih se razlikujemo po tome što je naš pristup i princip lečenja individualan i personalizovan, prilagođen svakom pacijentu, na osnovu urađene dijagnostike.
Zahvaljujući individualizovanim, bezbednim i bezbolnim programima lečenja od LSD-a i drugih supstanci, sprečavamo pojavu recidiva i sa velikim procentom uspeha odivkavamo pacijente od svake upotrebe ovog narkotika.
Lečenje zavisnosti i zloupotrebe LSD-a i drugih halucinogena u klinici MedTim traje od 7 do 14 dana, bez supstitucione terapije na kraju lečenja!
Svim pacijentima pružamo u potpunosti BEZBOLNU I BEZBEDNU DETOKSIKACIJU organizma od svih tragova LSD-a. Na taj način pomažemo pacijentu da sve toksine i druge štetne supstance izbaci iz svog organizma na brži način, bez neugodnih i neprijatnih pratećih efekata. Naša pomoć vam je dostupna u svakom trenutku, čak i u sledećim slučajevima:
- Ukoliko ste ranije pokušali da se odviknete od ove supstance, ali bezuspešno;
- Čak i ako se duže vreme borite sa zavisnošću od LSD-a i poremećajem upotrebe halucinogena;
- Ukoliko ne želite ili nemate vremena da se podvrgnete dugotrajnim i istovremeno neefikasnim tretmanima koji ne daju rezultate.
Ako ste sve već probali i pokušali, a nije dalo efekta, vreme je za MedTiM dokazano uspešne procedure lečenja i odvikavanja. Mi smo tu da vam pomognemo da prebrodite najteži period u životu, i da se okrenete srećnoj i zdravoj strani života.
POZOVITE NAS ILI NAM POŠALJITE EMAIL VEĆ SADA ZA BESPLATNE KONSULTACIJE!
MedTim – Mesto gde novi život započinje!
