Zavisnici su skloni tajnovitom ponašanju, manipulaciji i laganju. Najbliže osobe narkomana, primećujući čudno ponašanje zavisnika, često ostaju zbunjeni i zatečeni. I tada se postavlja samo jedno jedino pitanje – zašto narkomani lažu o svojim navikama?
I zaista – na koji način droge menjaju osobu? Kakva je to psiha narkomana? Zbog čega su zavisnici skloni da u celosti lažu i prikrivaju svoj život, kada je ponekad i više nego očito da se bore sa zavisnošću?
Kako razgovarati sa narkomanom i kako naterati narkomana na lecenje? U želji da pomognu svojim najbližim, porodica, rodbina i prijatelji zavisnika često ostaju nemi pred pitanjem kako pomoći prijatelju narkomanu?
O svim ovim pitanjima prodiskutovaćemo u našem blogu.
Zašto narkomani lažu o svojoj destruktivnoj navici?
Zašto narkomani lažu? Ovo je pitanje na koje nije lako, a ni moguće dati jednostavan odgovor. Naime, zavisnost ili narkomanija predstavlja ozbiljnu i kompleksnu psihofiziološku bolest. Narkomanija se definiše kao kompulzivna, složena i hronična bolest mozga zbog koje narkoman ne može da prestane da uzima psihoaktivne supstance, uprkos svim negativnim posledicama koje ovakvo ponašanje izaziva.
Dakle, nije u pitanju “slabost karaktera”, “nedostatak volje”, “pad morala” ili “loša osoba”. Ne, u pitanju je prava bolest koja u potpunosti menja psihu, ponašanje, misli, osećanja i načine na koji narkomani komuniciraju sa drugim osobama. Adiktivno ponašanje zavisnika se nastavlja čak i kada je narkoman svestan kako mu narkotici razaraju i ruše život pred očima.
Prema tome, zavisnost je poremećaj mozga koji uzrokuje tako intenzivnu potrebu i žudnju za uzimanjem narkotika ili bilo koje psihoaktivne supstance. Čak i reč “psihoaktivna” aludira na to da je u pitanju supstanca koja menja stanje uma ili svesti narkomana. Psiha narkomana je drugačija u odnosu na psihu drugih ljudi.
alkohola, marihuane ili bilo koje druge psihokativne supstance, postaje jedina stvar o kojoj narkoman razmišlja. Narkotici postaju njegova opsesija. Potreba za uzimanjem narkotika zamenjuje sve ostale aktivnosti u kojima je narkoman nekada uživao. Zavisnost preuzima i kontroliše život narkomana. On je spreman da učini sve kako bi iznova i iznova mogao da dođe do nove doze droge.
On je spreman da laže, manipuliše, glumi, ali i da čini krivična dela poput krađe ili razbojništva kako bi se dokopao željene droge. Kada to imamo u vidu, onda je razumljivo zbog čega nije lako dati jednostavan odgovor na pitanje zasto narkomani lazu.
U najkraćim crtama – zavisnost je podmukla bolest koja je u stanju da srećnog i ispunjenog čoveka preko noći pretvori u nezadovoljnu i očajnu osobu sa, u najmanju ruku, problematičnim ponašanjem.
Kakva je psiha narkomana?
Da bismo mogli da znamo zašto narkomani lažu, odnosno zašto su skloni laganju, neophodno je prvo videti kakva je psiha narkomana. Tačnije, moramo znati na koji način droga menja mozak narkomana. To za posledicu ima promenu u ponašanju, razmišljanju, reakcijama i odnosima sa drugim ljudima.
Prijateljima i porodici narkomana je teško da shvate kako je njihova voljena osoba, koja je bila tako iskrena pre zavisnosti, sada postala osoba koja laže i kojoj se ne može verovati. Često se osećaju šokirano i zaprepašćeno, jer njihovu voljenu osobu “hvataju” iz laži u laž.
Dodatni problem je što neretko porodica i prijatelji narkomana ne razumeju prirodu bolesti zavisnosti. Tačnije, iako žele svim srcem da znaju kako pomoći prijatelju narkomanu, njima nije do kraja jasno da su zavisnici bolesni, da osećaju bol i da pate.
Naučno je dokazano da je droga menja mozak narkomana, njegovu strukturu i način funkcionisanja. U slučaju dugotrajnog uzimanja narkotika, ove supstance mogu uzrokovati i potencijalno dugoročna, permanentna i ireverzibilna oštećenja mozga.
Svakako, psiha narkomana će zavisiti od osobe do osobe. Preciznije rečeno, način na koji će droga konkretno uticati na mozak narkomana neće biti istovetan za svaku osobu.
Prema tome, da bismo razumeli kakva je psiha narkomana i zašto zavisnici razmišljaju drugačije važno je razumeti prirodu zavisnosti, ali i zašto konzumacija droga menja mozak.
Zašto narkomani lažu? Zbog prirode bolesti zavisnosti
Poznato je da je zavisnost ozbiljna bolest, ali, nažalost, to ne razumeju svi. Adiktivne karakterstike svake psihoaktivne supstance izazivaju takva ponašanja, misli i osećanja zavisnika koja vode do dugotrajnih oštećenja mozga. Ako se pitate, dakle, “zašto narkomani lažu”, odgovor se krije u prirodi zavisnosti koja efikasno menja način na koji osoba doživljava svet i stvari oko sebe.
Kao što smo već istakli, psiha narkomana odudara od psihe prosečnog čoveka.
Mozak ima prirodni sistem nagrađivanja koji nam pomaže da damo prioritet određenim stvarima u životu. To su, recimo, ishrana ili traženje partnera. Međutim, ovaj prirodni sistem nagrađivanja u mozgu je daleko od savršenog i nije baš dobar u prilagođavanju promenama tokom samo nekoliko hiljada godina.
Na primer, sistem našeg mozga namenjen je da obezbedi naš opstanak traženjem visokokalorične hrane. Ali, u današnje vreme veća je verovatnoća da će ova visokokalorična hrana modernog čoveka razboleti, pa i ubiti. Prema tome, moramo se boriti protiv prirodne sklonosti našeg mozga za velikim količinama masti i šećera, i umesto toga imati uravnoteženu ishranu.
Kada tražimo stvari koje nas čine srećnim – kreativnu stimulaciju, ukusnu hranu, pa čak i vežbanje – telo oslobađa neurotransmiter dopamin, koji nam govori kako da se osećamo. Psihoaktivne supstance koje izazivaju zavisnost deluju tako što imaju skoro identičnu hemijsku strukturu sa ovim neurotransmiterom. Na taj način one “otimaju” prirodni sistem nagrađivanja.
Kada psiha običnog čoveka postane psiha narkomana…
Droge poput kokaina, metamfetamina, heroina, alkohola koriste prednosti ovog prirodnog sistema nagrađivanja. One ga preplavljuju prevelikim količinama hemikalija koje su strukturno slične dopaminu i serotoninu.
Dakle, umesto prirodnog oslobađanja dopamina i serotonina u telu, konzumiranje droga dovodi do neprirodno snažnog porasta ovih hemikalija. Prvih nekoliko upotreba narkotika ne mora nužno dovesti do pojave zavisnosti. Ali, narkotici za kratko vreme menjaju način funkcionisanja mozga, odnosno način na koji osoba razmišlja, kako se ponaša i slično.
Kada se konzumacija droga ponavlja, mozak počinje da razvija toleranciju na ove supstance. Zbog prevelikog nivoa dopamina usled upotrebe droga, mozak efektivno smanjuje proizvodnju dopamina.
Mozak zavisnika jednostavno počinje da žudi za drogom, ali ne samo kao način da iskusi euforične efekte. Već i kao način da oseti bilo koje zadovoljstvo. To je trenutak kada psiha običnog čoveka postaje psiha narkomana. Ovo je trenutak kada posledice konzumacija narkotika drastičnu utiču na ponašanje, razmišljanje i raspoloženje osobe.
Kako droga menjaju način na koji narkoman razmišlja?
Mnogi bliski ljudi narkomana ostaju zatečeni pred pitanjem “zašto narkomani lažu”. Međutim, treba znati da narkoman nije ista ličnost i osoba koja je bio pre nego što ga je zavisnost uzela pod svoje.
Narkotici iskorišćavaju način na koji mozak osobu nagrađuje za normalno i zdravo ponašanje. Oni uništavaju pomenuti sistem nagrađivanja do te tačke da osoba razvija i fizičku i psihičku zavisnost (emocionalnu povezanost sa drogom).
Osim zavisnosti, dugotrajna upotreba droga će dovesti do smanjenih kognitivnih sposobnosti i gubitka pamćenja, Takođe, hronična i kontinuirna konzumacija narkotika dovodi do povećanog rizika od bolesti povezanih sa mozgom. To su bolesti kao što su demencija i moždani udar, ali i mentalna oboljenja uključujući anksioznost, šizofreniju, depresiju.
Konzumacija droga razara i prirodnu motivaciju osobe. U početku, upotreba supstanci može motivisati mozak da još više žudi za njima, stvarajući dugotrajnu zavisnost. Kada se stvori potpuna fizička i psihička zavisnost, psiha narkomana je skroz uništena. Njegova motivacija je u potpunosti povezana sa drogom.
Narkoman stalno razmišlja o tome kako će nabaviti i upotrebiti novu dozu droge. Usled smanjenih kognitivnih sposobnosti mozga, narkoman često laže i donosi rizične i kratkoročne odluke. Na primer, čak i ako nema kriminalnu prošlost, narkoman se lako može okrenuti protivzakonitim radnjama. To čini ne zato što je loš čovek, već samo da bi mogao da finansira svoj porok.
Narkoman, dakle, ne želi da čini krivična dela, ali to, ipak radi, iz psihološke potrebe i žudnje da uzima narkotike.
Narkoman nije mentalno slab - Snaga volje nema veze sa zavisnošću
Sve što smo do sada rekli, kada je u pitanju psiha narkomana, govori da ponašanje, snaga volje i mentalna snaga nemaju ama baš nikakvu ulogu u razvoju zavisnosti. Narkomanija je neurološki razvoj, određen genetskim i faktorima okoline, a ne psihološkom ranjivošću osobe.
Na primer, pacijenti koji pate od hroničnih bolova imaju veću verovatnoću da stvore zavisnost od morfina ili drugih opijatskih lekova, nego ljudi koji nemaju stalan pristup ovim supstancama. Neko ko živi u teškim životnim uslovima ima veći rizik da posegne za drogama. To je zato što će mu narkotici pružiti (lažno) emocionalno olakšanje od ektremnog stresa i depresije.
Takođe, neko sa genetskom sklonošću ka alkoholizmu može stvoriti zavisnost od alkohola mnogo brže od svojih vršnjaka.
Svakako, pre nego što osoba razvije zavisnost, ona ima izbor da prestane sa upotrebom droge nakon jedne konzumacije. Ali, to nikako ne znači da je to lak izbor. Recimo, samo jedna upotreba kokaina ili heroina može snažno stimulisati mozak na dalju upotrebu ovih droga. S obzirom na to da se zavisnost često razvija kada je osoba emocionalno ranjiva, mnogi ljudi veoma rano donose pogrešne izbore.
Jednom kada zavisnost počne, izbor – da li odustati od droge ili ne – postaje potpuno irelevantan. Drugim rečima, odvikavanje od droge više nije stvar izbora osobe. Možda narkoman zaista i želi da prestane, ali svaki pokušaj prestanka završava se neuspehom, zbog promene u načinu funkcionisanja mozga.
Umesto toga, lečenje zavisnosti postaje neophodno. Ali, da bi to doga došlo, treba znati kako naterati narkomana na lecenje. Odnono, potrebno je znati kako razgovorati sa narkomanom i kako pomoći prijatelju narkomanu.
Ovo je 10 glavnih razloga zašto narkomani lažu
Videli smo da narkotici menjaju stanje svesti osobe. Nadalje, to se odražava na ponašanje, misli, osećanja i interakciju narkomana sa drugim ljudima. Stoga, uopšte i ne treba da čudi zašto narkomani lažu.
Međutim, koji su konkretni razlozi zasto narkomani lazu? Dakle, šta je ono što narkomana zaista podstiče da laže o svom poroku i da krije svoje navike? Ono što želimo odmah da istaknemo je da laganje i zavisnost idu ruku po ruku.
Skoro svi sa poremećajem upotrebe supstanci i zavisnošću lažu. Činjenica je i da narkomani, koji se bore sa zavisnošću, ne mogu u potpunosti da kontrolišu svoju postupke. Zato narkoman laže, da bi prikrio svoju zavisnost. Bolest zavisnosti manipuliše mozgom narkomana. Već smo opisali na koji način ova podmukla bolest upravlja psihom narkomana.
Evo nekih uobičajenih razloga zasto narkomani lazu.
1. Izbegavanje suočavanja i konfrontacije
Narkoman često želi da izbegne konfrontaciju sa sebi bliskim ljudima. To je zato što je on svoje adiktivno ponašanje toliko dugo koristio kao strategiju suočavanja sa drugima. Uzimanje droge i zavisnost su za narkomana jedini način da se suoči sa problemima i stresom u životu.
Dakle, jedan od razloga zašto narkomani lažu je taj da oni često nemaju dobro razvijene načine da se suoče sa životnim izazovima – osim putem uzimanja droga.
Zavisniku bliske osobe retko sede skrštenih ruku dok se narkoman samouništava drogom. Oni često postavljaju pitanja, ljute se, ne razumeju ponašanje zavisnika… Stres koji ovi i slični razgovori mogu uzrokovati za zavisnika, usled suočavanja sa istinom, može biti veliki za njega.
Bez razvijenih i zrelih veština suočavanja sa ljudima, narkomani mogu učiniti ili reći sve što je potrebno kako bi izbegli razočarani pogled u očima ili prezirni ton bliskih ljudi. Skloni su da izmišljaju, lažu, da se pretvaraju i da urade sve, samo da ne pričaju o sopstvenom problemu.
Zato je jako bitno naučiti tehnike kako razgovarati sa narkomanom, o čemu će kasnije biti više reči.
2. Izbegavanje prinudnih promena
Na neki način, narkoman može biti izuzetno tvrdoglava osoba. On je svestan da njegovo ponašanje njemu samom donosi uglavnom štetu. Narkoman zna da uzimanje droge za njega uzrokuje samo negativne zdravstvene, društvene i druge posledice.
Takođe, narkomani znaju da njihovo ponašanje nije ni u čijem najboljem interesu, posebno u njihovom sopstvenom. Prema tome, ako se pitate zašto narkomani lažu, oni mogu lagati čak i o stepenu svog zavisničkog ponašanja. To je zato što žele da izbegnu da ih drugi ljudi pritiskaju da se promene.
Uprkos tome, postavlja se pitanje – kako naterati narkomana na lecenje? Da li je moguće narkomana naterati na tako nešto, uopšte? Ne pokušavajte svim silama da ubedite svog prijatelja narkomana da se promeni, jer bilo koja prinuda takve vrste može naići samo na otpor narkomana.
Umesto toga, pokušajte da mu pružite informacije koje bi mogle uticati na njega, kako bi on sam odlučio da mu je potrebna promena. Ponekad se narkomani mogu menjati kada shvate da će posledice njihovog ponašanja biti sve gore i gore ako ne urade nešto drugačije.
3. Zašto narkomani lažu? Zato što beže od negativnosti i realnosti
Psiha narkomana je takva da on svoje ponašanje vidi kao neku vrstu šablona držanja i održavanja u životu. Narkoman je svestan da je njegovo ponašanje loše. Zbog toga se on nada da će se stvari same od sebe rešiti, da će se probuditi jednog dana i da će zavisnost nestati. Ali, stvari ne funkcionišu tako.
Zašto narkomani lažu? To čine jer oni ne žele da ih ljudi podsećaju na negativne aspekte njihovog ponašanja. Oni žele da pobegnu od negativnosti što je više moguće! Ako se narkoman oseća pod pritiskom, zato što ga voljene osobe stalno kritikuju, on će lagati da bi prikrio svoje ponašanje.
Zavisnost zaista reorganizuje svet narkomana i menja njegov identitet, tako da osoba postaje neprepoznatljiva za sebe i druge. Istina je za narkomana, ponekad, veoma bolna za suočavanje. Upravo zato, narkoman, u želji da pobegne od realnosti, kreira sopstvenu alternativnu stvarnost u kojoj droga i alkohol nisu problem.
U njegovoj “umišljenoj” stvarnosti, narkoman radi upravo ono što drugi ljudi žele i očekuju od njega. Na primer, narkoman laže da je “čist” nedeljama i da nije uzeo nijednu drogu. A istina je da je do samo pre nekoliko sati konzumirao psihoaktivne supstance. Narkoman zna da laže kako je dobio novi posao, kada je istina, zapravo, da nije i da ima problema sa finansijama.
Ako se pitate kako razgovarati sa narkomanom, pokušajte da se fokusirate na stvari koje će biti bolje ako se narkoman promeni. Tačnije, nemojte da se fokusirate na ono što će biti gore ako se narkoman ne promeni.
4. Bliske osobe narkomana možda omogućavaju laganje
Zašto narkomani lažu? Pa, ponekad to laganje omogućavaju upravo najvoljenije osobe narkomana. Neretko se dešava da bliska osoba zna kada je narkoman slagao u vezi sa svojim porokom, zato što zna šta se dogodilo.
Ali, iz straha da ne povredi njegova osećanja, dešava se da narkomanu bliska osoba ne stavi do znanja da zna šta se, zapravo, dogodilo. I da ne stavi do znanja da zna da narkoman laže. Ovo je primer omogućavanja zavisnosti. I ovakvo ponašanje samo nastavlja agoniju narkomana. Tačnije, takvo ponašanje samo omogućava osobi da nastavi sa svojom destruktivnom navikom, a da ne iskusi posledice sopstvenih postupaka.
Na taj način se narkomanu šalju dve poruke.
1) “Slagao sam, a on/ona to nije primetio/la. Ako ponovo slažem, možda neće primetiti ni naredni put”.
2) “Lagao sam i primetila je osoba da lažem, ali se pretvara da mi veruje. Ako ponovo slažem, verovatno će se pretvarati da mi veruje i tada.”
Omogućavanje laganja možda izgleda kao lakša i bezbolnija opcija. Ali, to nije način kako razgovarati sa narkomanom i kako pomoći prijatelju narkomanu. Bolja je opcija da kažete da znate šta se događa, umesto da pristanete na laž. Zapamtite, pristankom na narkomanove laži činite i njemu, a i sebi, više štete nego koristi.
5. Promene u mozgu
Već smo govorili o tome da zavisnost menja hemijsku strukturu mozga, a samim tim i način na koji narkoman razmišlja. Međutim, sada govorimo o fizičkim promenama unutar mozga koje se mogu desiti usled zavisnosti.
Uzmimo kao primer alkoholičare. Zavisnost od alkohola i poremećaj upotrebe alkohola mogu izazvati fizička oštećenja delova mozga kao što je frontalni režanj. Istraživanja su pokazala da takva oštećenja povećavaju potencijal za devijantno i neprikladno ponašanje, kao što je preduzimanje rizičnih aktivnosti ili laganje.
Ako prijatelja narkomana stalno hvatate u lažima, moguće je da je ovo ponašanje fiziološke prirode. Ovo je samo razlog više da naučite da razumete narkomana i zavisnost kao bolest, ali i da naučite kako pomoci prijatelju narkomanu.
6. Zašto narkomani lažu? Zato što je “život bez droge prazan”
Ceo svet narkomana se vrti oko droge i ponašanja koje mu omogućava da nabavi i koristi drogu. Iako on možda i planira da prestane da uzima droge “jednog dana”, iz njegove perspektive – život bez droge izgleda zastrašujuće isprazno. Upravo ovaj strah i praznina koju narkoman oseća kada ne uzima narkotike jedan je od razloga zašto narkomani lažu.
Narkoman će učiniti sve što je potrebno da zadrži i održi svoju zavisnost. Kada bi priznao ozbiljnost problema ili negativne posledice koju nanosi sebi i drugima, bio bi pod teškim pritiskom da nastavi ovakav način života.
Logika narkomana je sledeća. “Potrebne su mi droge, ali moram i da lažem ljude kako me ne bi stalno zapitkivali, kako bih mogao da nastavim da koristim drogu.” Još jedan od razloga zasto narkomani lazu.
Dakle, laganje za narkomana postaje stvar samoodržanja. Iz njegove perspektive – bilo šta ili bilo ko će remetiti njihovu upotrebu droga, a tome nema mesta u životu zavisnika.
Kada život postane stalni ciklus zavisnosti, teško je narkomanu da bude iskren od tome šta radi. Zato laže. Laganje narkomanu pomaže da održi privid da je sve normalno. Laganje narkomanu daje blagi osećaj da vredi, iako se iznutra oseća prazno i bezvredno. Stvaranjem imaginarnog boljeg života, on oseća da možda može da stekne neku meru poštovanja koju mu je zavisnost oduzela.
7. Izbegavanje osećaja sramote
Narkoman je svestan da je njegovo ponašanje loše, štetno i društveno osuđujuće. Upravo zato bliske osobe narkomana posmatraju kroz prizmu nelagodnosti, žaljenja, ali čak i prezira. Narkoman je svestan toga i zato oseća sramotu, stid, kajanje. Još jedan od razloga zašto narkomani lažu – da bi izbegli osećaj sramote.
Narkoman, zapravo, nije sposoban da se na pravi način izbori i suoči sa navedenim negativnim emocijama. Da se ne bi osećao posramljeno, narkoman sebe predstavlja u jednom svetlu koji skoro uopšte ne odgovara stvarnosti. Jer, takva je psiha narkomana.
Ovakve laži će samo spolja zamaskirati osećaj sramote. Ali, ni na jedan način neće učiniti bilo šta što bi moglo da ublaži unutrašnji emocionalni bol koji narkoman oseća.
Na primer, narkomanu je teško da zadrži posao kako bi mogao sebe da izdržava. U dubini duše, on mrzi ono što je postao i govori sve što je potrebno, da drugi ljudi ne bi znali ili videli “koliko je nisko pao”. Narkoman laže da bi se osećao kao da pripada određenoj grupaciji, odnosno kao da se uklapa u društvo.
Osećaj sramote za narkomana je još jači i intenzivniji, ako je on veruje da psihički slab. Naime, ako narkoman veruje da je njegova zavisnost moralni problem, a ne bolest u medicinskom smislu reči, onda će on manje misliti na sebe. Posledica je laganje drugih ljudi kako i drugi ne bi mnogo mislili na njega.
8. Nepriznavanje i poricanje problema
Narkoman će jednostavno poricati da je njegovo ponašanje problem. Ovo se nalazi u tesnoj vezi sa time da narkoman beži od stvarnosti. Ali, narkomani su svesni da drugi ljudi ne posmatraju stvari kao on. Dakle, ako se pitate “zašto narkomani lažu”, ovo je jedan od odgovora.
Čak i kada je narkoman suočen sa dokazima koji govore u prilog tome da on laže, on će i dalje lagati. Tačnije, narkoman će i dalje poricati da ima problem, ignorišući sve negativne i štetne posledice svog ponašanja.
Narkoman poricanje vidi kao način da zaštiti sebe. Problem je u tome što poricanje može ići toliko daleko, da narkoman može verovati da su mu porodica i prijatelji postali neprijatelji.
Isto tako, uporno poričući da ima problem pod pritiskom porodice i prijatelja, narkoman zaista može verovati da zavisnost nije samo prihvatljiv, već i neophodan deo njegovog života. Osim poricanja, narkoman koristi i druge načine ili taktike “odbrane” sebe putem laganja. Tu su, recimo, racionalizacije ili projekcije, a sve u cilju da narkoman “osigura svoj opstanak”.
9. Zašto narkomani lažu? Zato što su uplašeni
- Njihova zavisnost će biti otkrivena.
- Ostaće bez posla.
- Ljudi će ih osuđivati;
- Porodica će biti povređena i ljuta.
- Niko ih neće voleti.
- Oni su bezvredni i uvek će biti.
- Život nikada neće biti bolji i lepši;
- Biće institucionalizovani, odnosno biće sankcionisani i otići u zatvor ako priznaju da uzimaju droge;
- Svi će ih napustiti.
Ovo su samo neke uobičajene brige i strahovi koji muče narkomana. Skoro svaki deo njihovog života je prožet strahom. Ovo narkomana stavlja u gotovo konstantno stanje borbe ili bega od realnosti.
S obzirom na to da je narkoman uplašen, on laže ljude oko sebe kako bi umanjio vlastite strahove. Lažući pokušava da se dopadne drugima, kako bi dobio ljubav ili kako bi izbegao da ga napuste ljudi koji ga već vole. Narkoman laže, trudeći se da mu život izgleda ispunjenije, kako ga drugi ljudi ne bi osuđivali (strah od osude).
Da bi stekao osećaj vrednosti, on postaje “zarobljen” u spirali laži i zavisnosti.
10. Zašto narkomani lažu? Zato što žele da zaštite svoje voljene osobe
Narkoman, svestan svog problema, koji postaje veći i veći kako zavisnost odmiče, ne želi sa sobom da vuče druge ljude. On zna koliko mu zavisnost teško pada, a lažući ne želi da razočara ljude koje voli.
Zasto narkomani lazu? Zato sto ne žele da opterećuju svoje prijatelje i porodicu svojim bolom i problemima. Istina je da na ovaj način narkoman često stvara više problema i atmosferu nepoverenja. Ali, uprkos tome, narkoman želi da zaštiti druge ljude od njihovog problema, nelagode i neprijatnosti.
Kako razgovarati sa narkomanom i kako pomoći prijatelju narkomanu?
Nikada nije lako započeti i voditi ozbiljnu konverzaciju sa prijateljem koji pati od zavisnosti. Uvek predstavlja izazov razgovarati sa osobom do koje vam je stalo, a da se vaše reči ne protumače pogrešno. S jedne strane, vi želite da pokažete ljubav i podršku, i želite da znate kako pomoći prijatelju narkomanu. S druge strane, treba izbeći nepromišljene reči i sačuvati granice u razgovoru. Pa, kako razgovarati sa narkomanom onda?
Razgovor sa narkomanom je pre ili kasnije potreban. Ali, uvek je bolje da bude “pre” nego “kasnije”, jer narkotici vašeg prijatelja mogu odvesti i u smrt. Zato želimo da vam predočimo nekoliko strategija kako razgovarati sa narkomanom i kako pomoci prijatelju narkomanu.
Ali, pre toga želimo da vam kažemo da se dobro pripremite za razgovor. Rekli smo već da psiha narkomana nije ista kao psiha čoveka koji ne uzima psihoaktivne supstance, Imajte u vidu da vaš prijatelj više nije osoba koju mislite da znate, zato je potrebno drugačije razgovarati sa njim. Nemojte da se libite da se konsultujete sa porodicom vašeg prijatelja narkomana i lekarima, kako bi vam pomogli da odaberete prave reči.
Takođe, informišite se i istražite više o bolesti zavisnosti, kao i o društvenoj stigmi koja prati ovaj poremećaj. Vrlo je važno da shvatite da zavisnost nije stvar moralnog posrnuća vašeg prijatelja, već prava bolest koju je potrebno lečiti.
Takođe, izaberite adekvatan trenutak, vreme i mesto za razgovor. Najbolje je da razgovarate kada vaš prijatelj nije pod uticajem droga. Odaberite neko neutralno mesto za razgovor, na primer u nekom parku ili kafiću.
Svakako, ako znate kako razgovarati sa narkomanom, onda ćete sigurno znati i kako pomoći prijatelju narkomanu.
1. Budite ljubazni
Izbegavajte uvrede, omalovažavanja, kritike. Umesto toga, pokažite poštovanje, ljubaznost i, povrh svega, razumevanje za vašeg prijatelja. Prihvatite svog prijatelja sa zavisnošću, ali nemojte prihvatati njegovu zavisnost.
Na primer, nemojte reći: “Treba da se stidiš zbog toga što si alkoholičar.” Umesto toga, probajte sa: “Svakome je nekada potrebna pomoć i ne treba da se stidiš svoje zavisnosti.”
Skoncentrišite se na razgovor, iskrenost i otvorenost.
2. Kako razgovarati sa narkomanom? Birajte reči
Ne koristite nerazumljive, ali i nepromišljene reči. Ako se pitate kako razgovarati sa narkomanom, vaš razgovor sa njim treba da bude jednostavan, uz izbegavanje štetnih stereotipa o zavisnosti. Ne nazivajte svog prijatelja narkomanom ili nekim drugim pogrdnim sleng terminima za zavisnike (narkos, džanki, fikser, drogoš…).
Na primer, nemojte da pričate: “Ne mogu da verujem da si narkoman, prestani sa tim!”. Umesto toga, možete reći: “Žao mi je što se boriš sa zavisnošću, ali ja sam tu da ti pomognem. “
Ne razgovarajte o njegovim simptomima, već o načinu njegovog života. Istražite pre konverzacije sa njim zašto narkomani lažu. Razgovarajte sve vreme u mirnom tonu i budite spremni na laganje, neočekivane i ljutite reakcije. Kao što smo već istakli, većina narkomana živi u iluziji da nema nikakav problem.
3. Slušajte svog prijatelja
Nemojte da se postavite kao “učitelj života” i da “držite lekcije” svom prijatelju. Slušajte svog prijatelja više nego što vi govorite – bez kritikovanja, suvišnih reči i prekidanja. Ne želite da se vaš prijatelj oseća tako da ga proveravate.
Nemojte sve vreme razgovora fokus stavljati na zavisnost. Pitajte svog prijatelja o planovima za vikend ili ga pozovite da pogleda film sa vama. Na taj način, vaš prijatelj će steći poverenje u vas i želeće da vam se poveri i kaže mnogo više nego što očekujete.
I upravo je to pravi način kako pomoci prijatelju narkomanu.
4. Budite konzistentni sa svojim rečima i delima
Ako želite da znate kako razgovarati sa narkomanom na pravilan način, ne komunicirajte sa svojim prijateljem samo kroz reči, već i kroz postupke. Ostanite dosledni. Na primer, ako prijatelju narkomanu kažete da njegovo opijanje negativno utiče na vas, nemojte mu nuditi da podelite flašu vina sa njim tokom večere.
Bez pritiska stavite svom prijatelju do znanja da se ponaša na načine koji vas povređuju. Možda ih čak motivišete da, uz vašu pomoć, potraže stručno lečenje. Nikako ne prebacujte krivicu na prijatelja, jer će njegov osećaj sramote, ljutnje i straha, ionako veliki, postati još veći!
A to će ga naterati da se samo okrene od vas i nastavi sa svojim destruktivnim navikama. Okrivljavanje, dakle, nije način kako pomoći prijatelju narkomanu.
5. Kako pomoći prijatelju narkomanu? Pokažite da mu verujete
Bez poverenja nema ni kvalitetnog razgovora. Vaš pogled na zavisnost druge osobe nije isti kao stvarnost njihovog iskustva. Bez obzira na to što je sada psiha narkomana drugačija i što ima sklonosti ka laganju, ne smete svog prijatelja optuživati.
Ako vam se otvori u vezi sa svojom zavisnošću, to je znak da vam veruje. Ne donosite zaključke prerano i naglo. Poštujte to koliko je njima teško da se otvore i govore o svojim osećanjima i ponašanju. Ovo je veoma važno, zato što je ponekad teško da vaš prijatelj uopšte i dođe do spoznaje problema koji se pojavio.
Dajte sve od sebe kao njihov prijatelj ili voljena osoba da pokažete da podržavate njih i njihov oporavak.
6. Zašto narkomani lažu? Ne pritiskajte svog prijatelja ni na šta
Sigurno je da želite da znate kako pomoci prijatelju narkomanu na bilo koji način. Svakako da je uvek bolje uraditi bilo šta nego sedeti skrštenih ruku i gledati kako se vama draga osoba uništava.
Međutim, to ne znači da treba da pritiskate svog prijatelja i da ga kontrolišete, jer to može biti kontraproduktivno. Zato ponekad i pitanje “kako naterati narkomana na lecenje” nije dobro, jer osobu ne treba primoravati, siliti ili terati na bilo šta.
Dakle, umesto da svom prijatelju diktirate šta treba ili šta mora da uradi, bolje je da pitate: “Kako mogu da ti pomognem?” Štaviše, nemojte svom prijatelju narkomanu reći: “Ostavi drogu na suvo, znam ljude koji su se tako odvikli”. Umesto toga, možete reći: “Želim da se osećaš najbolje. Mogu ti pomoći da nađemo kliniku za odvikavanje ako želiš.”
Na ovaj način pokazujete da imate poverenja i razumevanja, da prijatelj može da se osloni na vas i da želite da mu pomognete.
Izbegavajte dodatni pritisak na svog prijatelja. Umesto toga, budite mu upravo to – prijatelj od poverenja sa kojim se on oseća bezbedno i sigurno.
Da li je moguće i kako naterati narkomana na lecenje?
Videli smo glavne razloge zašto narkomani lažu. Takođe, mogli smo da vidimo koji su (ne)ispravni načini kako razgovarati sa narkomanom. Međutim, postavlja se pitanje, da li je uopšte moguće i kako naterati narkomana na lecenje?
Svaki pokušaj da pomognete svom prijatelju znači, jer to pruža makar i minimalnu šansu da će se on odvažiti na lečenje. Napomenuli smo da je pitanje “kako naterati narkomana na lecenje” rogobatne strukture i da ne treba prijatelja zavisnika pritiskati ni na šta. U razgovoru sa narkomanom treba biti strpljiv, saosećajan, pun razumevanja i empatije, bez spekulacija, osuda i predrasuda.
Samo tako ćete biti na pravom putu da istinski pomognete svom prijatelju da se leči od narkomanije. Stoga, umesto da se pitate “kako naterati narkomana na lecenje”, bolje je da stvari postavite iz perspektive “kako pomoći mom prijatelju da ide na lečenje”.
Ukoliko vaš prijatelj donese odluku da se leči i bori protiv svog poroka, na osnovu razgovora sa vama, tu se vaš “posao” ne završava. Budite tu za njega na putu rehabilitacije i oporavka, kako bi prevazišao sve prepreke koje mu se nađu na tom putu.
Kako naterati narkomana na lecenje koji neće da se leči?
Narkoman često ne priznaje da ima bilo kakav problem, zbog čega odbija i ide na lečenje. Na čak i pomen lečenja, narkoman može ljutito i agresivno reagovati. Pa, kako naterati narkomana na lecenje koji odbija da ide na bilo kakvu vrstu rehabilitacije?
Veoma je važno da najbliže osobe narkomana, porodica i bliski prijatelji, razgovaraju sa narkomanom sa razumevanjem i bez osuđivanja. U razgovoru treba biti strpljiv, kako bi se došlo do istog zaključka – a to je da problem zavisnosti treba rešavati na drugi način, a ne “pothranjivanjem” ove navike.
Recimo, problem sa kockanjem se ne rešava vraćanjem dugova i davanjem novca kockaru. Vraćanje dugova nije pomoć, već suzavisnost, ali isto tako predstavljaju deo lečenja i rešavanja problema. Ili, problem sa heroinom, kokainom ili nekom drugom supstancom se ne rešava pokušajima kućne detoksikacije ili praznim obećanjima da će narkoman prestati sa ovom navikom.
Ako želite da znate kako naterati narkomana na lecenje koji neće da se leči, važno je znati kako razgovarati sa narkomanom. Bitno je dati mu podršku i pokazati razumevanje za njegov problem. Ne osuđujte ga i ne nabacujte krivicu, jer ćete ga time samo još više udaljiti od sebe.
Imajte na umu da se radi o bolesnoj osobi, a ne o bezobrazluku ili drčnosti. Ljudi koji imaju problem sa zavisnošću (kockom, marihuanom, heroinom, kokainom, spidom i slično) svakako su depresivni. Razlog leži u prirodi bolesti zavisnosti, koja sa sobom nosi veliku količinu stresa. Zavisnost, štaviše, može uzrokovati kliničku depresiju, izazivajući samoubilačke misli i ponašanje.
U svakom slučaju, u svakom trenutku možete doći kod nas, u kliniku MedTim, kako bismo porazgovarali sa narkomanom i pokušali da ga motivišemo na lečenje.
Klinika MedTim – Mesto gde narkomanija zauvek nestaje
Klinika MedTim je savremena bolnica za lečenje svih oblika zavisnosti, bez obzira na to koliki je stepen, težina i intenzitet ove bolesti. U našoj klinici radi tim međunarodno nagrađivanih stručnjaka koji su uspeli da izleče i odvrate od zavisnosti više hiljada pacijenata iz svih krajeva sveta!
Vaš prijatelj zaslužuje najbolji tretman, kompletan oporavak i trajnu trezvenost, a mi smo tu da našim pacijentima upravo to i pružimo. Lecenje bolesti zavisnosti u našoj klinici usmereno je na to da svakog pacijenta vratimo na pravi životni put – na put sreće, zdravlja i vitalnosti!
Svaki oblik zavisnosti klinka MedTim leči za 14 do 21 dana. Nakon prijema u bolnicu i inicijalnih dijagnostičkih procedura, gde utvrđujemo stepen zavisnosti, kreiramo jedinstveni plan lečenja za svakog pacijenta ponaosob.
Proces detoksikacije u našoj bolnici je apsolutno bezbedan i bezbolan, a pacijent neće osetiti nijedan simptom apstinencijalne krize.
Nakon farmakoterapije i čišćenja organizma pacijenta od svih tragova narkotika, sledi najvažnija procedura u lečenju zavisnosti – psihoterapija. Sa pacijentima svakodnevno rade naši psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti koji im pomažu da spoznaju korene svog emocionalnog bola koji je i doveo do stvaranja zavisnosti.
Čak i nakon otpusta iz bolnice, ostajemo sa pacijentom i njegovom porodicom (i prijateljima) u kontaktu. To je faza ambulantnog lečenja i podrške. Ona traje 12 meseci, i veoma je bitna u procesu kompletne rehabilitacije i resocijalizacije pacijenta.
U svakom trenutku nas možete kontaktirati i zakazati besplatne konsultacije. Mi smo tu da pomognemo vama, ali i vašem prijatelju ili bliskoj osobi da se jednom zauvek oslobodi narkotika. Klinika MedTim vam stoji 24/7 na raspolaganju.
