Alkoholizam ili zavisnost od alkohola je jedna ozbiljna, hronična, devastirajuća i bolest koja u potpunosti kontroliše život alkoholičara. Prestanak uzimanja i najmanje čašice alkoholnog pića može biti pravi izazov za zavisnika. Ali, i kada osoba odluči da prestane da pije, postavlja se pitanje – koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola?
Prestanak konzumiranja alkoholnih pića dovodi do toga da alkohol napušta organizam osobe i da se telo čisti od ove supstance. Ali, istovremeno, dešavaju se prilično neprijatni simptomi alkoholičarske krize, odnosno nastupaju odvikavanje od alkohola simptomi.
Kako prestati sa konzumiranjem alkohola? Kako ocistiti organizam od alkohola, i da li postoji siguran i bezbolan način za to? Koliko alkohol ostaje u krvi i šta se dešava sa alkoholičarom tokom procesa detokskacije, odnosno čišćenja od alkohola?
Sve o tome saznajte u našem blogu.
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola – Alkoholičari ne mogu odjednom da prestanu da piju
Pre nego što detaljnije sagledamo koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, neophodno je razumeti jednu važnu stvar. Naime, radi se o sledećem – zašto alkoholičari ne mogu tek tako da prestanu da uzimaju alkohol? U teoriji, kada bi prestanak konzumacije alkohola bio jednostavan, onda i proces čišćenja organizma od alkohola ne bi bio komplikovan. Nažalost, to uopšte nije istina.
Alkohol nije samo psihoaktivna i adiktivna supstanca, već istovremeno supstanca koja menja hemijsku strukturu mozg. Tačnije, alkohol proizvodi određene hemijske disbalanse u specifičnim neurokrugovima u mozgu, zbog čega može biti i neurotoksičan. Hronična, teška i kompulzivna konzumacija alkohola može, na primer, oštetiti delove mozga uključene u proces pamćenja, donošenja odluka, kontrole impulsa, pažnje, regulacije sna i slično.
Kako alkoholičar nastavlja da pije, odnosno kako alkoholizam postaje sve intenzivniji i napredniji, ove i slične promene u mozgu čine da alkoholičar teško može da odustane od alkohola bez stručne pomoći.
Mozak posreduje u našoj motivaciji da ponavljamo ponašanja koja dovode do lepih, ugodnih, nagrađujućih stanja, odnosno koja smanjuju neprijatna, uznemirujuća fizička ili emocionalna stanja. Alkohol, u ovom smislu, ima dvojako dejstvo.
Prvo, on aktivira sistem nagrađivanja u mozgu, pojačavajući proizvodnju dopamina. Na taj način, on utiče na to da se osoba oseća prijatno i zadovoljno. A drugo, alkohol ima tu “sposobnost” da pruži olakšanje od neprijatnosti, nelagode, da opusti čoveka. Dakle, on takođe smanjuje aktivnosti u mozgu koji posreduju u negativnim emocijama, kao što su stres, nervoza, napetost…
Ovi dvostruki i veoma snažni efekti pojačavanja objašnjavaju zašto ljudi vole da piju, ali i zašto neki ljudi prekomerno koriste alkohol (opijanje). Međutim, sa ponovljenim opijanjem, razvija se tolerancija i smanjuje se sposobnost alkohola da proizvodi zadovoljstvo i da ublažava nelagodu.
Alkohol – Vešt manipulator, težak neprijatelj…
Iako ćemo kasnije više govoriti o tome koji su odvikavanje od alkohola simptomi i kako prestati sa konzumiranjem alkohola, želimo da istaknemo sledeće.
Alkoholičarska kriza (odvikanje od alkohola) može biti akutna i dugotrajna. Ali, bez obzira na to, u obe navedene faze detoksikacije od alkohola razvija se tzv. duboko negativno emocionalno stanje – hiperkatifeja. Ovo stanje se može definisati kao preosetljivo negativno emocionalno stanje koje odlikuju simptomi poput disforije, malaksalosti, razdražljivosti, bola i poremećaja spavanja.
Poremećaj upotrebe alkohola, odnosno zavisnost od alkohola može dovesti do deficita kognitivnih, izvršnih funkcija u mozgu. Samim tim, alkoholičarska kriza se može ispoljiti i u vidu impulsivnosti i otežanog donošenja odluka.
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i zašto ljudi nastavljaju da piju?
No, pre nego što postavite pitanje “koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola”, prvo se treba zapitati – zašto je osoba i počela uopšte da pije? Alkohol je zaista vešt manipulator i mamac koji nudi zabavu, dobro raspoloženje, opuštanje i povećano samopouzdanje. Konzumiranje alkohola je kulturološki privaćeno u mnogim društvima kao običaj povodom brojnih događaja, proslava i slavlja.
Naravno, niko ne može postati zavistan od alkohola nakon uzete jedne čašice nekog pića. Problem počinje da se stvara onda kada osoba ne može da se zaustavi samo na jednoj ili na više čašica. Ovakvo ponašanje vremenom izgrađuje naviku ispijanja i periode opijenosti praćene mamurlukom. Upravo tada, kada osobu uvuče u začarani krug ispijanja, alkohol pokazuje “svoje pravo lice” i postaje neprijatelj koga se teško osoba može otarasati.
U pitanju je prva faza zavisnosti od alkohola koju, nažalost, mnogi i ne vide kao problem. Svoje ponašanje tada ljudi pravdaju izgovorima “kako mogu da piju mnogo, a da se ne napiju”, jer to iz njihove perspektive izgleda legitimno. Ako nije pijan – onda nije ni zavistan. Međutim, ovo ne može biti dalje od istine.
A, istina je da je osoba stvorila toleranciju na alkohol, da je nastupila fizička zavisnost od alkohola. To znači da ona sada mora više i češće da popije kako bi osetila željene efekte alkohola. U slučaju naglog prestanka uzimanja alkohola, nastupiće nimalo prijatni, pa čak i veoma bolni odvikavanje od alkohola simptomi.
Čak i nakon mamurluka, svih negativnih, štetnih posledica po zdravlje i delimičnog čišćenja organizma od alkohola, alkoholičar ponovo razmišlja o alkoholu. Zapravo, ne samo da ima žudnju za alkoholom, već ne može da prestane da razmišlja o tome šta će i kada popiti. Ovo su jasni znaci da je, pored fizičke, nastupila i psihološka zavisnost od alkohola.
Navikavanje na alkohol je lako, odvikavanje od alkohola simptomi su teški…
Jednom kada se osoba navikne na upotrebu alkohola, odvikavanje od alkohola postaje jedna od najtežih, gotovo nemogućih misija. Zato, pre nego što vidimo koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i da to nije baš jednostavno, pogledajmo shemu po kojoj alkohol:
- Navlači ljude da ga (prekomerno) konzumiraju;
- Narušava kognitivne, izvršne i druge funkcije mozga;
- Stvara krizu, gde su odvikavanje od alkohola simptomi prilično neprijatni, uznemirujući, a ponekad i smrtonosni;
- Onemogućava da se osoba tek tako lako očisti od njega.
1) Alkohol proizvodi zadovoljstvo
Alkohol izaziva prijatne ili nagrađujuće posledice povećanjem aktivnosti u moždanim sistemima koji se odnose na sistem nagrađivanja. Drugim rečima, alkohol utiče na povećanje neurotransmitera dopamina, koji je zadužen za osećaj zadovoljstva i motivacije. Dopamin je, dakle, ključan za učenje mozga da povezuje alkohol sa njegovim nagrađujućim efektima (odlično raspoloženje, višak samopouzdanja, relaksiranost…).
Upravo zato neki ljudi više piju na početku, zbog navedenih prijatnih senzacija i efekata nagrađivanja. Dok drugi ljudi mogu piti više kako bi ublažili fizičku ili emocionalnu bol.
2) Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola - Formiranje navike otežava prestanak pijenja.
3) Alkohol u početku smanjuje, a zatim podstiče negativna emocionalna stanja i bol
Alkohol je depresant centralnog nervnog sistema. To znači da on zaista može privremeno i delimično da smanji negativna emocionalna stanja. To čini tako što suzbija aktivnosti u delu mozga koji se naziva proširena amigdala.
Ova oblast mozga posreduje u odgovoru na stres (mehanizam koji se zove “bori se ili beži”). Ona nam pomaže da naučimo da povežemo određene stvari sa potencijalnom opasnošću ili pretnjom.
Dakle, alkohol u početku potiskuje aktivnosti u proširenoj amigdali i smanjuje reakcije na stres. Međutim, prekomerna upotreba alkohola dovodi do pomenute tolerancije i potrebe da se pije mnogo više da bi se pronašlo olakšanje od stresa. Nakon prestanka pijenja, nastupaju odvikavanje od alkohola simptomi, a oni predstavljaju reakciju tela i psihosomatske znake organizma da se čisti od alkohola. Kasnije ćemo videti koliko i traje alkoholičarska kriza, odnosno koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola.
Ono što za sada treba znati je da tokom ove krize, krugovi amigdale postaju hiperaktivni. To znači da dolazi do pojačanih negativnih psihičkih stanja, kao što su iritabilnost, anksioznost, deprimiranost i slično. Ove jake i nelagodne emocije mogu podstaći osobu da ponovo pije u pokušaju da se navedeni odvikavanje od alkohola simptomi ublaže. Međutim, alkoholičar se na taj način samo “vrti” u začaranom krugu alkoholizma – opijanja i krize.
Ako se pitate kako prestati sa konzumiranjem alkohola, kućna detoksikacija nije rešenje, zato što to može imati i fatalne posledice.
4) Alkohol u krvi privremeno smanjuje i fizički bol, ali sa cenom…
Poput uticaja na emocionalni i psihički bol, alkohol može privremeno smanjiti i fizički bol. Istraživanja sugerišu da se smanjenje bola javlja kada alkohol u krvi dostigne koncentraciju 0.08% ili više. To je 4 ili više pića za žene, odnosno 5 ili više pića za muškarce u roku od dva sata.
Međutim, kako alkohol u krvi postaje sve manji (dakle, kada osoba prestane da pije), osećaj fizičkog bola se vraća – i to još intenzivnije. Ovo opet dovodi do ciklusa pogrešne regulacije, odnosno korišćenja “rešenja” koje samo pogoršava problem. Dakle, osoba ponovo “traži utehu” u alkoholu, u želji da smanji fizički bol.
Odvikavanje od alkohola simptomi, koji su veoma neprijatni, vodeći su razlog relapsa kod ljudi koji žele da se očiste od alkohola. Kasnije ćemo videti kako ocistiti organizam od alkohola, kao i koliko alkohol ostaje u krvi.
5) Kako ocistiti organizam od akohola - Mozak postaje motivisan da nastavi da pije
Ljudi koji neumereno piju svesni su svoje loše navike i oni žele da nađu način kako prestati sa konzumiranjem alkohola. Oni žele da znaju kako ocistiti organizam od alkohola što pre. Problem je što je kod alkoholičara alkohol promenio strukturu i fiziologiju mozga. Mozak je postao motivisan da traži načine da se nastavi konzumacija alkohola.
Takođe, moćni efekti alkohola na sistem nagrađivanja u mozgu dodaju snažnu motivaciju i podsticaj za ponavljanjem stvari povezanih sa upotrebom alkohola. Stimulansi iz okoline (na primer, sedenje u društvu ljudi koji piju) ili misli o alkoholu mogu podstaći osobu da ponovo potraži sreću ili utehu u alkoholu.
U kombinaciji sa neprijatnim psihičkim i fizičkim simptomima odvikavanja od alkohola, pogled ili pomisao na alkohol mogu izazvati žudnju ili želju za pićem. Zato, u pronalaženju odgovora na pitanje “kako prestati sa konzumiranjem alkohola”, treba znati i kako zgaditi alkohol alkoholičaru.
6) Izvršna funkcija mozga postaje narušena
Alkohol remeti funkcije u prefrontalnim kortikalnim oblastima mozga koje su uključene u izvršnu funkciju, kontrolu impulsa, donošenje odluka i emocionalnu regulaciju.
Ovi funkcionalni deficiti otežavaju kontrolu impulsa i izbegavanje ponavljajućih ponašanja povezanih sa ciklusom zavisnosti. Ovo se naročito odnosi na slučaj ako je osoba pod stresom ili ima fizički i emocionalni bol. U takvim slučajevima, videli smo, konzumacija alkohola osobi postaje nikada primamljvija.
U teškim slučajevima, oštećenja kognitivnih i izvršnih funkcija mozga mogu trajati dugo, uprkos mesecima ili godinama apstinencije. To može u velikoj meri otežati oporavak osobe.
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i sta je to alkoholna kriza?
Proces odvikavanja od alkohola se kolokvijalno naziva alkoholna ili alkoholičarska kriza. Da bismo znali koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, potrebno je znati šta je to, zapravo, alkoholna kriza.
Odvikavanje od alkohola simptomi (simptomi alkoholičarske krize) mogu biti veoma iscrpljujući i štetni. Odluka da se prestane sa upotrebom alkohola je odlična za početak novog i zdravog života. Ali, takvu odluku treba shvatiti ozbiljno i slediti je dosledno, jer su i posledice naglog prestanka uzimanja alkohola takođe ozbiljne.
Zavisnost od alkohola ili poremećaj upotrebe alkohola zaista može uništiti život osobe. Uprkos tome, vdeli smo, mnogi nastavljaju da zloupotrebljavaju alkohol svesno, kako bi izbegli simptome alkoholičarske krize. Detoksikacija od alkohola i odvikavanje od ove supstance su, u zajednici zavisnika, na prilično lošem glasu. Razlog za to su upravo simptomi odvikavanja od alkohola koji su fizički i psihički uznemirujući.
Štaviše, ako osoba pokuša da se odvikne od alkohola samostalno, kod kuće, bez stručne pomoći, to može biti i smrtonosno.
Odvikavanje od alkohola je skup uznemirujućih i opasnih simptoma koji u osnovi potiču iz mozga, zato što više nema alkohola u sistemu osobe. Organizam u procesu odvikavanja od alkohola pokušava da povrati nekadašnju homeostazu i balans koji je imao pre nego što je osoba postala zavisna od ove supstance. Kako je organizam kod alkoholičara navikao na prisustvo alkohola, sada pokušava da funkcioniše bez alkohola u svom sistemu. Rezultat toga su teški odvikavanje od alkohola simptomi.
Kako ocistiti organizam od alkohola i zbog čega nastaju odvikavanje od alkohola simptomi?
Ako se pitate kako ocistiti organizam od alkohola, pre svega treba znati da čišćenje od alkohola počinje onog trenutka kada osoba prestane da pije. Ali, neproblematično čišćenje organizma od alkohola sprečavaju upravo odvikavanje od alkohola simptomi.
Odvikavanje od alkohola je proces koji počinje u roku od nekoliko sati nakon poslednje upotrebe alkohola i stvara simptome koji mogu trajati 7 do 10 dana. Alkoholna kriza je, dakle proizvod fizičke zavisnosti. Zavisnik od alkohola je tolerantan na alkohol. To je stanje u kojem je telu i mozgu potrebna ova supstanca da bi se osoba dobro osećala i da bi mogla normalno da funkcioniše.
Pri toleranciji na alkohol, telo doživljava strašne simptome alkoholne krize, kada više nema alkohola u sistemu osobe. Odvikavanje od alkohola simptomi javljaju se tokom procesa detoksikacije i čišćenja od alkohola. U pitanju je prirodan proces u kojem telo radi na uklanjanju toksina iz svog sistema i dostizanju nove ravnoteže.
Alkoholna kriza je fizički i psihički prilično neprijatno iskustvo za alkoholičara. U toj meri je neprijatno, da će mnogi alkoholičari nastaviti da piju samo da bi izbegli simptome odvikavanja. Alkohol je depresant centralnog nervnog sistema. Prekomerna i kontinuirana konzumacija alkohola narušava i ometa prirodne funkcije mozga, ometajući neurotransmitere koji šalju poruke u CNS.
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i naučno objašnjenje simptoma odvikavanja
Primarni neurotransmiter vezan za relaksaciju je gama-aminobuterna kiselina (GABA). GABA takođe pomaže u proizvodnji endorfina u mozgu, koji stvara osećaj blagostanja. Prekomerna upotreba alkohola uzrokuje neravnotežu GABA neurotransmitera na koju se mozak navikava, tako da smanjuje proizvodnju neurotransmitera kako bi uzeo u obzir uticaj alkohola.
Kada se upotreba alkohola završi, hemijska ravnoteža mozga je poremećena. Upravo taj hemijski disbalans uzrokuje da se pojave negativni mentalni i fizički odvikavanje od alkohola simptomi.
Zloupotreba alkohola takođe utiče na dopamin, neurotransmiter povezan sa sistemom nagrađivanja. Ovaj neurotransmiter reguliše energiju, uživanje i motivaciju. Dopamin takođe pomaže telu u osećaju pažnje, motornoj koordinaciji, spoznaji i raspoloženju. Alkohol podstiče oslobađanje dopamina u mozgu.
Kako osoba više pije, telo počinje da gradi veću toleranciju na alkohol. Tada mozak postaje sve zavisniji od alkohola, kako bi se proizvodili neurotransmiteri za dobro raspoloženje. Kada se naglo prekine hronična i teška konzumacija alkohola, proizvodnja dopamina se takođe zaustavlja, izazivajući fizičke i psihičke simptome odvikavanja.
Kako ocistiti organizam od alkohola i koji su odvikavanje od alkohola simptomi?
Pre nego što pogledamo koji su to odvikavanje od alkohola simptomi i koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, potrebno je videti koji su to faktori koji utiču na intenzitet i dužinu trajanja ovih simptoma.
Ozbiljnost simptoma odvikavanja i njihovo trajanje može zavisiti od mnogih faktora. Ovi simptomi, kao i njihov stepen, dramatično variraju od osobe do osobe. Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i koliko će simptomi alkoholne krize biti ozbiljni – nemoguće je predvideti.
Ali, zato postoji niz faktora koji utiču na to. Između ostalih, u te faktore ulaze:
- Koliko dugo osoba zloupotrebljava alkohol;
- Količina alkohola koju konzumira;
- Koliko često pije;
- Starosna dob i težina osobe;
- Istorija zavisnosti i poremećaja upotrebe drugih supstanci;
- Genetski faktori i da li postoji problem zavisnosti u porodici osobe;
- Opšte zdravstveno stanje osobe;
- Prethodno postojeća stanja mentalnog i fizičkog zdravlja;
- Da li je uz alkohol osoba konzumirala i druge supstnce;
Na primer, osoba starija od 30 godina sa anksioznošću koja se svakodnevno opijala dugo vremena imaće mnogo veći rizik od ozbiljne alkoholne krize nego neko mlađi od 30 godina bez pratećih poremećaja mentalnog zdravlja.
Ponekad, prethodna iskustva osobe sa odvikavanjem mogu biti najbolji anticipator budućeg odvikavanja. U skladu sa tim, pojedinci i stručno medicinsko osobolje zaduženo za profesionalnu detoksikaciju od alkohola uvek treba da procene istoriju detoksikacije.
Sve u svemu, teški alkoholičari češće imaju simptome odvikavanja od alkohola od onih koji ne piju mnogo. Štaviše, kod teških alkoholičara prisutan je dva puta veći rizik od halucinacija tokom alkoholne krize u odnosu na one koji umereno i malo piju alkohol.
Odvikavanje od alkohola simptomi
Odvikavanje od alkohola simptomi mogu biti blagi, umereni i teški, u zavisnosti od navedenih faktora. Stepen zavisnosti od alkohola nalazi se u direktnoj korelaciji sa težinom navedenih simptoma. Takođe, odvikavanje od alkohola simptomi mogu biti fizički, psihički i emocionalni.
Blagi simptomi odvikavanja od alkohola
- Mučnina;
- Blagi svrab;
- Lagano podrhtavanje;
- Povećana osetljivost na svetlost i zvukove;
- Osećaj lepljivosti kože;
- Blaga glavobolja.
Umereni simptomi odvikavanja od alkohola
- Umereni tremor i drhtanje;
- Anksioznost;
- Noćno znojenje;
- Groznica;
- Nemir;
- Razdražljivost;
- Malo jača glavobolja;
- Noćne more;
- Depresija;
- Promene raspoloženja i iritabilnost;
- Umor;
- Bol u stomaku;
- Nedostatak apetita;
- Smanjenje kognitivinih sposobosnosti rasuđivanja i pamćenja;
- Znatno jača osetljivost na svetlost i zvuk;
- Konfuzija i zbunjenost;
Teški simptomi odvikavanja od alkohola
Neki od težih simptoma povlačenja alkohola mogu uključivati sledeće:- Visoka temperatura;
- Teški tremor;
- Povećan broj otkucaja srca;
- Povećan krvni pritisak;
- Uporna mučnina i povraćanje;
- Povećana agitacija;
- Dezorijentacija;
- Bizarne misli i sumanute ideje;
- Napadi;
- Halucinacije, uključujući slušne, vizuelne i taktilne senzacije;
- Obilno znojenje;
- Teška konfuzija, nemogućnost prepoznavanja okoline ili poznatih ljudi.
Najopasniji od ovih teških simptoma su napadi povezani sa apstinencijalnom krizom. Bez odgovarajućeg medicinskog nadzora u klinici za odvikavanje od alkohola, ovi napadi mogu biti fatalni.
Odvikavanje od alkohola i delirijum tremens (DT)
Iako nije toliko uobičajen, najozbiljniji efekat odvikavanja od alkohola je stanje poznatije kao delirijum tremens. U pitanju je ozbiljni sindrom odvikavanja od alkohola koji u proseku pogađa oko 2 odsto alkoholičara tokom odvikavanja.
Delirijum tremens (alkoholičarsko ludilo) može početi u roku od 2 do 5 dana nakon poslednjeg uzetog pića. Ovo stanje je toliko ozbiljno da neretko može biti opasno po život.
Odvikavanje od alkohola simptomi, kada je u pitanju delirijum tremens, obuhvataju:
- Promena mentalnog statusa;
- Teška uznemirenost;
- Potpuni delirijum (iznenadni nedostatak svesti o svom okruženju i stvarnosti);
- Brzi otkucaji srca;
- Visoka temperatura;
- Ekstremna konfuzija;
- Intenzivna iritabilnost i agitacija;
- Teška emocionalna nestabilnost;
- Nekontrolisano drhtanje i tremor;
- Vizuelne i slušne halucinacije;
- Napadi/konvulzije;
Delirium tremens takođe može dovesti do daljih zdravstvenih komplikacija kao što su srčana aritmija, zastoj disanja, prekomerna sedacija ili aspiracioni pneumonitis. Sva ova stanja imaju potencijal da budu fatalna ili da izazovu ozbiljne infekcije.
Osoba se nalazi u većem riziku od delirijum tremensa u sledećim slučajevima:
- Ako je u pitanju sredovečna ili starija osoba;
- Ako je imala napade tokom prethodnih alkoholnih kriza;
- Ako ima određeni mentalni poremećaj;
- Ako ima abnormalnu funkciju jetre;
- Ako je zloupotrebljavala alkohol tokom dužeg vremenskog perioda.
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola i vremenska shema detoksikacije
Sada dolazimo do glavnog pitanja – koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola? Dakle, koliko je vremena neophodno da se organizam u celosti očisti od svih tragova i toksina alkohola? Nije moguće dati jednoobrazan i jedinstven odgovor na ovo pitanje, budući da to zavisi od pojedinca do pojedinca.
Proces i vreme trajanja detoksikacije od alkohola i čišćenja organizma od alkohola biće različito za svaku osobu.
Ali, ako se pitate “koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola”, prosečno vremena trajanja odvikavanja i čišćenja iznosi između 7 i 10 dana. Na primer, za neke detoksikacija od alkohola može trajati svega nekoliko dana. Dok za druge mogu proći meseci da dugotrajni (post-akutni) simptomi odvikavanja nestanu.
Odvikavanje od alkohola simptomi i, shodno tome, čišćenje organizma od alkohola počinje kada osoba koja je zavisna od alkohola naglo prestane da ga pije ili značajno smanji konzumaciju. Kao što smo rekli, ovi simptomi odvikavanja obično nestaju u roku od sedam ili 10 dana. Međutim, žudnja za alkoholom, problemi sa spavanjem i drugi psihički problemi mogu se nastaviti još neko vreme nakon što se organizam fizički očistio od svih tragova alkohola.
Evo i kako izgleda okvirno vreme odvikavanja i čišćenja organizma od alkohola.
6 do 12 sati od poslednjeg pića
Početak blagih simptoma odvikavanja se obično javlja šest sati nakon što osoba popije poslednje piće. Žudnja za alkoholom jedan je od prvih simptoma koje će osoba iskusiti. Tokom ovog perioda, osoba može iskusiti mučninu, gastrointestinalne smetnje, gubitak apetita, depresiju, glavobolje, noćne more, nesanicu i drhtavicu.
Pojedinci sa dugom istorijom teške konzumacije alkohola mogu doživeti napade nakon šest sati. Napadi su, zapravo, najopasniji odvikavanje od alkohola simptomi, pokazala su brojna medicinska istraživanja.
12 do 24 sata od poslednjeg pića
Umereni simptomi odvikavanja od alkohola počinju nakon 12 sati od poslednjeg uzetog pića. Prema istraživanjima, tokom ovog perioda, 2 do 8 odsto ljudi doživljava halucinacije. Oni mogu da vide ili čuju stvari koje nisu fizički prisutne i da dožive strah, Za ljude koji doživljavaju manje intenzivnu apstinenciju, ovi simptomi obično dostižu vrhunac između 18. i 24. sata, a nestaju u roku od četiri do pet dana.
U ovom periodu se takođe mogu pojaviti tremor, vrtoglavica, povraćanje, nesanica, anksioznost i stres.
24 do 48 sati od poslednjeg pića
Ljudi će obično nastaviti da doživljavaju blage do umerene simptome odvikavanja tokom ovog perioda. Ovo je vreme kada je rizik od napada najveći i može ostati ozbiljan u narednih nekoliko dana. Štaviše, napadi u ovom periodu, ako nisu pod kontrolom profesionalaca, mogu biti opasni po život.
48 do 72 sata od poslednjeg pića
Osoba može iskusiti teže simptome odvikavanja u periodu od 48 do 72 sata nakon poslednjeg uzetog pića. U ovoj fazi se može javiti i pomenuti delirijum tremens.
U ovom periodu čišćenja organizma od alkohola, osoba može iskusiti drhtanje tela, razdražljivost, znojenje i ekstremne konfuzije. Takođe, može doći do naglih promena raspoloženja, iritabilnosti, povraćanja, visoke temperature, groznice i halucinacija.
Usled napada, povećanja krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, može doći i do jakog bola u grudima. Nakon 48 sati, rizik od napada se smanjuje, dok rizik od srčanog i moždanog udara raste. Delirijum tremens, iako se retko pojavljuje, ima visoku stopu mortaliteta (smrtnosti). Zato ako se pitate da li je moguće i kako ocistiti organizam od alkohola od kuće, ovo ne bi trebalo raditi, zato što postoji veliki rizik da od smrtnog ishoda.
Detoksikacija od alkohola uvek treba da bude sprovedena u ustanovi za lečenje zavisnosti, pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja.
72 sata i nakon toga
Tokom ovog vremenskog perioda, odvikavanje od alkohola simptomi su obično najgori za osobu. Delirijum tremens može trajati dva do tri dana. Ali, ovo stanje može trajati duže od osam dana i dovesti do smrti ako nije pod kontrolom stručnog lica.
5 do 7 dana nakon poslednjeg pića
U ovom periodu mogu potrajati ili se intenzivirati psihološki odvikavanje od alkohola simptomi. Govorimo od anksioznosti, depresiji, nesanici i iritabilnosti. Takođe, u ovom periodu dolazi do poteškoća sa spavanjem i razdražljivosti.
Jedna do dve nedelje nakon poslednjeg pića
Ako se pitate koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, u ovom periodu telo biva fizičko očišćeno od svih tragova alkohola. Dakle, fizički simptomi odvikavanja nestaju. Ali, određeni psihološki simptomi i dalje ostaju, i nije neuobičajeno da pojedinci nastave da imaju žudnju za alkoholom.
Dve nedelje i duže
Alkohol u organizmu više ne postoji. Međutim, verovali ili ne, određeni psihološki odvikavanje od alkohola simptomi mogu potrajati nedeljama ili čak mesecima nakon poslednjeg uzetog pića. U pitanju je produžena faza odvikavanja od alkohola koja se naziva i post-akutni sindrom povlačenja.
Neki od simptoma odvikavanja u ovoj fazi uključuju:
- Anksioznost;
- Depresija;
- Promene raspoloženja;
- Poteškoće sa koncentracijom;
- Poteškoće sa spavanjem;
- Osoba ne može da pronađe zadovoljstvo u drugim aktivnostima;
- Osoba se oseća umorno većinu vremena;
- Problemi sa pamćenjem.
Prema tome, ako se pitate koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, uobičajeno vreme trajanja čišćenja je od 7 do 10 dana. Kod nekih ljudi ovo vreme može biti kraće, dok kod drugih može biti i znatno duže.
Kako prestati sa konzumiranjem alkohola i da li alkoholna kriza može biti smrtonosna?
Kada alkoholizam dostigne kritičnu fazu, gotovo svaki alkoholičar želi da ne pije više, ali ne zna kako prestati sa konzumiranjem alkohola.
U slučaju teškog alkoholizma, mora se biti vrlo oprezan u načinu odvikavanja od alkohola, zato što u određenim okolnostima alkoholna kriza može biti fatalna. Zato je vrlo važno da osoba koja želi da se očisti od alkohola, to učini u klinici za odvikavanje od alkohola, kao što je MedTiM.
S jedne strane, u slučaju samostalnog odvikavanja od alkohola, rizik od recidiva (ponovnog uzimanja alkohola) je na maksimalnom nivou. Tada osoba, u želji da prevaziđe simptome krize može uzeti znajačno veliku količinu alkohola u kratkom periodu, zajedno sa drugim supstancama (narkoticima i lekovima). Ovo može izazvati trovanje alkoholom, što posledično može uzrokovati smrt.
S druge strane, čišćenje od alkohola može dehidririati telo, zato što osoba može povraćati, imati dijareju, prekomerno se znojiti i slično. Čak je i alkohol supstanca koja sama po sebi ima dehidrirajuća svojstva. Kombinacija već postojećih dehidrirajućih svojstava alkohola sa dehidrirajućim efektima odvikavanja može izazvati napade i uzrkovati momentalnu smrt.
Odvikavanje od alkohola može izazvati mnoge smrtonosne simptome, uključujući:
- Snažno lupanje srca;
- Srčana aritmija;
- Visok krvni pritisak;
- Dehidracija;
- Gušenje od povraćanja u disajnim putevima;
- Oštećenje rada bubrega;
- Disfunkcija jetre i bolesti jetre od alkohola;
- Toničko-klonički napadi;
- Povreda glave u vezi sa napadom;
- Delirijum tremens;
- Agresija izazvana halucinacijama.
Koliko treba da se organizam ocisti od alkohola i koliko alkohol ostaje u krvi?
Postavlja se pitanje – koliko alkohol ostaje u krvi, odnosno u krvotoku osobe? Koliko dugo se alkohol zadržava u krvi?
U odnosu na pljuvačku, zadah, urin i folikul kose, alkohol u krvi ostaje najkraće vremena. Kada alkohol uđe u organizam, telo će početi da ga razgrađuje, odnosno da ga metaboliše.
Metabolizam je hemijski proces u telu za razlaganje supstance koja se apsorbuje ili koristi kao energija. Ovaj proces se dešava kada konzumiramo bilo koju hranu ili piće. Kada osoba uzima alkohol, proces metabolizma obavlja se prvenstveno u jetri. U proseku, osoba će metabolisati ekvivalent od jednog alkoholnog pića na sat vremena. Ali to može varirati u zavisnosti od težine, visine, pola, zdravstvenog stanja i slično.
Kako alkohol prolazi kroz probavni sistem, on se ne podvrgava opsežnom varenju u digestivnom traktu na isti način kao hrana. Kada uđe u gornji gastrointestinalni trakt, značajan deo alkohola se apsorbuje pravo u krvotok kroz tkivo želuca i gornjeg dela tankog creva. Kada se alkohol u krvi nađe, odnosno kada uđe u krvotok, onda se on raznosi se po celom telu i putuje do mozga.
Mehanizam apsorpcije može biti usporen ako je osoba pre konzumacije alkohola nešto jela. Hrana može apsorbovati alkohol, sprečiti ga da dođe u kontakt sa sluznicom želuca ili usporiti njegov tranzit iz želuca u dvanaestopalačno crevo. Alkohol se iz ovog dela creva vrlo brzo apsorbuje u krvotok.
Dakle, koliko alkohol ostaje u krvi? Vreme za koje će alkohol u krvi ostati zavisi od brojnih faktora – količine alkohola, individualnih bioloških faktora i slično. Ako se test na alkohol radi putem krvi, onda se alkohol u krvi može detektovati u periodu od 6 sati od poslednjeg uzetog pića.
Kako prestati sa konzumiranjem alkohola i kako ocistiti organizam od alkohola?
Videli smo koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola, kao i koji su odvikavanje od alkohola simptomi. Sada kada to znamo, postavlja se pitanje – kako ocistiti organizam od alkohola uopšte, kao i kako prestati sa konzumiranjem alkohola zauvek?
Detoksikacija od alkohola i čišćenje organizma od svih tragova alkohola počinje onog trenutka kada osoba prestane da pije. Ali, videli smo da nagli prestanak uzimanja alkohola i pokušaji samostalnog odvikavanja mogu biti veoma opasni i rizični. Ovo se naročito odnosi na teške alkoholičare koji dugo godina zloupotrebljavaju alkohol.
Propratni simpotmi odvikavanja su teški, zastrašujući, a u ekstremnim slučajevima i smrtonosni. Ne postoji magičan lek ili pilula koju bi osoba mogla da uzme i da se očisti od alkohola bez bilo kakvih posledica.
Zato jedini način kako prestati sa konzumiranjem alkohola zauvek i kako ocistiti organizam od alkohola bezbedno jeste putem profesionalnog lečenja zavisnosti od alkohola. U bolnici za odvikavanje od alkohola MedTiM, fokus medicinske detoksikacije od alkohola je na tome da se za svakog pacijenta stvori sigurno, stabilno i udobno okruženje za kompletno i bezbolno čišćenje organizma od svih tragova alkohola.
Klinika MedTim – Uvek je pravo vreme da alkohol ode u zaborav!
Klinika MedTiM je specijalizovana ustanova za lečenje alkoholizma, ali i svakog drugog oblika zavisnosti. Naš tim stručnih, iskusnih i međunarodnih stručnjaka sa višegodišnjim iskustvom u lečenju zavisnosti uspeo je da izleči pacijente sa najtežim oblicima alkoholizma, a od kojih (pacijenata) su druge slične klinike odustale.
Mi primenjujemo isključivo najsavremenije, inovativne i pacijentu prilagođene programe lečenja, saobrazno njegovom stepenu zavisnosti, potrebama i zdravstvenom stanju. I upravo zahvaljujući našem individualnom pristupu i savremenim terapijama za detoksikaciju i lečenje od alkohola, izveli smo na pravi put više hiljada pacijenata iz svih krajeva sveta!
Koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola u klinici MedTim?
Ako se pitate koliko traje detoksikacija od alkohola i koliko treba organizmu da se ocisti od alkohola u klinici MedTim, odgovor će vas prijatno iznenaditi! Potpuna detoksikacija i čišćenje organizma pacijenta od alkohola u našoj ustanovi trajanju od 14 dana, u zavisnosti od stepena alkoholizma.
Lečenje alkoholizma u klinici MedTim podrazumeva holistički pristup koji obuhvata psihološki, farmakološki i sociološki tretman. Kompletan medicinski program za lečenje zavisnosti od alkohola traje svega 14 dana. Prva i najvažnija etapa u lečenju od alkohola je detoksikacija, koja je u našoj bolnici u potpunosti bezbolna i bezbedna za svakog pacijenta!
To znači da tokom procesa detoksikacije pacijent neće osetiti nijedan uznemirujući ili bolan simptom odvikavanja. Sve vreme je pacijent pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja. Na kraju detoksikacionog programa, koji uključuje odgovarajuću medikamentoznu terapiju, svi simptomi alkoholičarske krize nestaju, dok je rizik od recidiva gotovo nepostojeći.
Naš stacionarni, odnosno bolnički tretman garantuje bezbednu detoksikaciju i čišćenje organizma od alkohola, kao i maksimalnu medicinsku brigu i negu. Ako se vi ili vama bliska osoba borite sa alkoholizmom, veoma je važno da očistite svoj organizam uz stručnu pomoć, zbog potencijalno opasnih rizika koji mogu nastati uz samostalno i iznenadno ostavljanje alkohola.
Kombinacija farmakoterapije i psihoterapije kao ključ za konačno izlečenje od alkoholizma!
Lečenje od alkohola u klinici MedTim podrazumeva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. Lekovi za smirenje koriste se samo na početku programa lečenja i veoma brzo se izbacuju iz terapije.
Nakon detoksikacije, sledi vrlo važna faza u lečenju alkoholizma, a to je psihoterapija. Naši psiholozi, psihijatri i specijalni pedagozi svakog dana rade sa pacijentima. Cilj psihoterapije, sa akcentom na kognitivno-bihejvioralnu terapiju, jeste promena načina razmišljanja i stavova koji su doveli do zavisnosti na prvom mestu.
Kroz odgovarajuće psihološke procedure jačaju se voljni mehanizmi pacijenta, odbacuju navike koje vode ka ispijanju. Pacijent stvara negativan i odbojan odnos prema alkoholu, i svaka pomisao na alkohol mu se gadi.
Svaki pacijent na kraju lečenja, nakon što je prošao kompletnu proceduru za lečenje psihičke zavisnosti od alkohola, dobija jedinstveni lek protiv alkohola. Dakle, zajedno sa tretmanom detoksikacije od alkohola, intenzivno radimo na održavanju stabilnog psihičkog stanja pacijenta.
I nakon ispisa pacijenta iz bolnice, ostajemo u kontaktu sa njim i njegovom porodicom u periodu od 12 meseci. U ovom periodu pružamo ambulantnu pomoć i podršku, kako bismo osigurali ili pospešili rezultate stacionarnog lečenja.
Vreme je da već danas napravite pozitivnu promenu u svom životu. Vreme je da alkohol ode u zaborav.
