Šta su i da li uopšte postoje lekovi za podizanje raspolozenja? Da li lekovi za raspolozenje mogu postići dugotrajni i održivi željeni efekat? Koliko su tablete za raspolozenje zdravstveno rizične i koje se opasnosti kriju u njihovoj konzumaciji? Da bismo odgovorili na ova, ali i brojna druga pitanja u vezi sa ovim medikamentima, pogledajmo prvo načelne probleme ove tematike.
Danas više nego ikada veliki broj ljudi boluje od depresije. U poslednje dve i po godine, usled novonastalih globalnih okolnosti, broj osoba sa razvijenom anksioznošću i depresijom povećao se za čak 25 odsto!
Procenjuje se da više od 264 miliona ljudi širom sveta pati od depresije kao opakog i podmuklog psihičkog poremećaja, što je 3,4 odsto svetske populacije!
Ovo je zvanični podatak, ali sigurno je broj depresivnih ljudi mnogo, mnogo veći. Načelno posmatrano, depresija je stanje koje mnogo veće i ozbiljnije od osećaja tuge i neraspoloženja. Depresija, odnosno veliki depresivni poremećaj, jeste najrasprostranjeniji psihički problem današnjice i ozbiljna bolest koja negativno utiče na to kako se osoba oseća, kako razmišlja, kao i na sve njene postupke.
Depresija, u kliničkom smislu, uzrokuje osećaje beznađa, tuge, bezvrednosti, potištenosti, očaja, neraspoloženja, letargije, samosažaljenja, krivice… Ova bolest utiče na gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije u kojima je depresivna osoba pre ovog poremećaja uživala. Pored psihičkog i emotivnog bola, depresija može izazvati čak i fizičke probleme i umanjiti kompletnu sposobnost osobe da funkcioniše na svakodnevnom nivou.
U želji da izbegne sve ove neprijatne osećaje, depresivna osoba često poteže za najbržim i „najlakšim“ rešenjima, a to su lekovi za podizanje raspolozenja. Saznajte u našem daljem tekstu šta su, da li ovi lekovi za raspolozenje zaista deluju i kako se lek za podizanje raspolozenja može lako pretvoriti u svoju suprotnost.
Šta su lekovi za podizanje raspolozenja?
Lekovi za podizanje raspolozenja, kako im i naziv govori, jesu posebna vrsta medikamenata namenjena za poboljšanje osećaja raspoloženja. Međutim, postavlja se pitanje – šta se zaista podrazumeva pod ovim pojmom? Da li lekovi za raspolozenje zaista podižu raspoloženje ili ga samo stabilizuju?
Postoje lekovi koji se nazivaju stabilizatorima raspoloženja. Naime, stabilizatori raspoloženja se koriste u psihijatriji radi lečenja određenih psihijatrijskih bolesti, kao što su bipolarni poremećaj, manija, hipomanija, šizofreni poremećaji i slično. U grupu stabilizatora raspoloženja ulaze litijum, antikonvulzivi (antileptici) i antipsihotici.
Treba odmah naglasiti da stabilizatori raspoloženja nisu isto što i lekovi za raspolozenje!
U ovom kontekstu, pod lekovima ili tabletama za raspoloženje podrazumevaju se antidepresivi. Dakle, antidepresivi jesu grupa lekova koji se koriste i lekarski prepisuju radi poboljšanja poremećaja raspoloženja. Isto tako, antidepresivi, kao lekovi za podizanje raspolozenja, koriste se i kod tretiranja poremećaja ličnosti, afektivnih i anksioznih poremećaja.
Svakako, antidepresivi se mogu koristiti i za lečenje drugih stanja kao što su nesanica, poremećaj ishrane, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i slično. Međutim, njihova primarna uloga jeste podizanje raspoloženja, oslobađanje od straha, napetosti i anksioznosti. Pored toga, lek za podizanje raspolozenja može imati i druga farmakološka svojstva, kao što su sedacija (umirenje), hipnoza (uspavljivanje) i analgetička svojstva (otklanjanje bola).
Lekovi za podizanje za raspolozenja koriste se i kod osoba koje pate od hroničnih bolova. Kontinuirani i dugotrajni osećaj bola za posledicu uvek ima smanjenje i pad raspoloženja kod osobe. Povratno, manjak raspoloženja i nagomilani stres, usled hroničnog bola, utiču na to da bol bude još intenzivniji. Zato se i u ovim slučajevima koriste antidepresivi, odnonso lekovi za raspolozenje.
Koje su vrste i kako deluju lekovi za raspolozenje?
Lekovi za raspolozenje, odnosno antidepresivi nisu uniformni i jednoobrazni lekovi. Drugim rečima, postoji više vrsta ovih lekova, budući da postoji više oblika depresije koji njima mogu tretirati.
- SSRI (Selective Serotonin Reuptake Inhibitors), odnosno selektivni inhibitori preuzimanja serotonina - najčešće prepisivana vrsta lekova za raspoloženje;
- SNRI (Serotonin and Norepinephrine Reuptake Inhibitors), odnosno inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradernalina - imaju identičnu funkciju kao SSRI antidepresivi;
- TCA (Tricyclic/Tetracyclic Antidepressants), odnosno triciklični/tetraciklični antidepresivi - sa sličnom funkcijom SSRI i SNRI antidepresivi;
- MAOI (Monoamine Oxidase Inhibitors), odnosno inhibitori monoaminske oksidaze.
Naravno, postoje i brojne grupacije lekova za raspoloženje koji spadaju u grupu atipičnih antidepresiva. Između ostalih, tu se podrazumevaju dualni serotoninski lekovi za podizanja raspolozenja, pojačivači preuizmanja serotonina, selektivni inhibitori preuzimanja noradrenalina, reverzibilni inhibitori monoaminske oksidaze i drugi.
Više o prve četiri osnovne grupe lekova za raspoloženje možete pročitati OVDE.
Dejstvo lekova za raspoloženje
Monoaminska hipoteza je teorija koja stoji iza uloge ova tri neurotransmitera i koja je prihvaćena još 60-ih godina prošlog veka. Na osnovu ove teorije, ljudi koji boluju od depresije imaju smanjenu koncentraciju serotonina, dopamina i norepinefrina u mozgu, što rezultira simptomima povezanim sa depresijom.
Kao što smo istakli, svačija hemija mozga je malo drugačija i različita. To znači da ono što funkcioniše za jednu osobu najverovatnije neće imati potpuno isto dejstvo za drugu osobu. Zato, jedan od najvažnijih faktora koji utiče tok i način delovanja lekova za raspoloženje jeste individualna koncentracija serotonina, norepinefrina i dopamina kod svake osobe.
Lekovi za podizanje raspolozenja i njihovi neželjeni efekti (nuspojave)
Budući da lekovi za podizanje raspolozenja utiču na prilično ozbiljne hemijske promene u mozgu, oni izazivaju i niz neželjenih efekata. Odmah na početku treba istaći da se svi neželjeni efekti antidepresiva mogu pojaviti i prilikom redovne terapijske upotrebe, ali i prilikom njihove zloupotrebe.
Takođe, nuspojave lekova za raspoloženje zavise od brojnih faktora, među kojima su vrsta i jačina konkretnog leka koji osoba koristi. Svi negativni efekti lekova za raspoloženja zavisiće takođe i od osobe do osobe. Jer, kako smo rekli, ne deluju svi antidepresivi isto na svaku osobu.
Ovo su neki od neželjenih efekata tableta za raspoloženja kada se koriste u terapijskim dozama, odnosno prilikom redovne upotrebe:
- Mučnina;
- Glavobolja i vrtoglavica;
- Izraženija napetost, tenzija i anksioznost;
- Insomnija (nesanica);
- Nervoza, razdražljivost i agitacija;
- Zamućenje vida;
- Promene u srčanom ritmu (palpitacija, ubrzani srčani rad);
- Dobitak telesne težine;
- Gorušica, zatvor i dijareja, naročito kod osoba koje imaju problema sa digestivnim sistemom;
- Hipertenzija (povišeni krvni pritisak);
- Odsustvo libida (seksualna disfunkcija, smanjenje seksualne želje);
U najvećem broju slučajeva, neželjeni efekti prilikom redovne i kontrolisane upotrebe tableta za raspoloženje su kratkotrajni. Tačnije, osoba može iskusiti ove simptome u prvih nekoliko nedelja uzimanja antidepresiva, ali kod nekih ljudi ovi neželjeni efekti mogu trajati i znatno duže. Dužina njihovog trajanja zavisiće od intenziteta i težine depresije, opšteg zdravstvenog stanja osobe, godina i uzrasta i slično.
Antidepresivi, odnosno tablete za raspolozenje jesu lekovi koji se mogu koristiti isključivo po preporuci lekara i pod njegovom kontrolom. U slučaju ovih neželjenih efekata, lekar može razmotriti smanjenje doze leka ili promena leka za raspoloženje.
Ozbiljne zdravstvene posledice uzimanja lekova za raspoloženje
Neretko se događa da lekovi za raspolozenje nemaju nikakvog efekta u periodu od 10 dana do dve nedelje od početka uzimanja ovih medikamenata. Štaviše, moguće je da se osoba u ovom periodu oseća gore ili teže u poređenju sa periodom pre korišćenja tableta. Dešava se i to da se nakon dužeg vremena korišćenja lekova za raspoloženje kod osobe manifestuju depresivne epizode, neraspoloženje, nelagoda i bezvoljnost.
Međutim, kao što smo već istakli, celokupan proces poboljšanja raspoloženja osobe je individualan i zavisi od osobe do osobe.
Generalno posmatrano, lekovi za podizanje raspolozenja se uzimaju u dužem vremenskom periodu, a najmanje u periodu od šest meseci.
U slučaju potrebe, lekar može odlučiti da se lek za raspolozenje uzima i u dužem vremenskom intervalu od navedenog. Uvek se počinje od male doze, koja se vremenom povećava, u zavisnosti od procene nadležnog lekara. Osoba nikako ne bi smela da menja dozu ili vrstu terapije na svoju ruku, bez uputa lekara. Isto tako, nije preporučljivo da pacijent samostalno prekida terapiju ovim lekovima bez odobrenja i kontrole lekara.
Problem se sastoji u tome što lekovi za raspolozenje, odnosno njihova konzumacija, ponekad mogu uzrokovati i efekte koji ozbiljno mogu ugroziti zdravlje osobe. Dakle, ovde ne govorimo o običnim neželjenim efektima antidepresiva, već posledicama koje narušavaju zdravlje, a potencijalno dovesti i do smrti! Tu podrazumevamo:
- Serotoninski sindrom. Ovaj sindrom se javlja kada su nivoi serotonina isuviše visoki, obično zbog kombinovanja različitih vrsta lekova za raspoloženje koji podižu nivoe ovog neurotransmitera. Neki od simptoma ovog sindroma uključuju konfuziju, trzanje mišića, nesvesticu, napade, povraćanje, dijareiju, ubrzano znojenje i nepravilan rad srca.
- Hiponatremija. Ovo je stanje u kojem dolazi do opasnog pada nivoa soli, odnosno natrijuma u telu. Obično se javlja kod starijih osoba koje uzimaju lekove za raspoloženje. Simptomi uključuju glavobolju, dezorijentaciju, bol u mišićima, uznemirenost i napade.
- Dijabetes. Ljudi koji uzimaju lekove za podizanje raspoloženja u većem su riziku od dobijanja dijabetesa tipa 2.
- Samoubilačke misli. U praksi su zabeleženi slučajevi da ljudi, naročito mlađe osobe, razmišljaju o saomobuistvu ili samopovređivanju pri početku uzimanja ovih lekova
Rizik od samoubistva predstavlja jedan od najozbiljnijih neželjenih efekata lekova za raspoloženje! Zbog mogućnosti da tablete za raspoloženje izazovu suicidalne misli, neophodno je da se osoba javi svom lekaru ukoliko počne da se oseća lošije ili da oseća nove simptome, naročito nakon promene leka ili doze!
(Zlo)upotreba antidepresiva sa alkoholom ili sa opijatima značajno povećava rizik od samoubilačkih misli i samoubistva. Statistika je pokazala da uzimanje većih doza lekova za raspoloženje povećava rizik od suicidalnih misli najviše kod tinejdžera i osoba između 18-e i 25-e godine.
Ovo su neki od upozoravajućih znakova samoubilačkog ponašanja:
- Povećana zloupotreba lekova za raspoloženje;
- Osećaj krivice i bezvrednosti;
- Osoba često sebe dovodi u društveno rizične situacije;
- Iznenadno pisanje testamenta;
- Gubitak interesovanja za hobije;
- Pričanje o tome kako život nema smisla ili kako je bezvredan;
- Česte promene raspoloženja;
- Insomnija (nesanica) ili drugi problemi sa spavanjem (isuviše mnogo spavanja);
- Sve negativniji pogledi na svet;
- Davanje ii poklanjanje sopstvene imovine drugim ljudima bez naročitog razloga;
- Osoba nema nikakve planove za budućnost.
Tablete za raspolozenje i njihova zloupotreba
Iako tablete za raspolozenje ne izazivaju „high“ osećaj, odnosno osećaj euforije ili žudnje, kao što to čine brojne druge supstance, pojedini ljudi zloupotrebljavaju ove lekove u želji da poboljšaju i pojačaju njihov efekat. To čine nesvesni da tablete za raspolozenje deluju polako i postepeno tokom dužeg vremenskog perioda.
Prema tome, lekovi za podizanje raspolozenja se zloupotrebljavaju tako što se osoba ne pridržava lekarskih uputa, već ove medikamente uzima na svoju ruku, samostalno određujući dozu i učestalost konzumacije.
Dakle, do zloupotrebe lekova za raspoloženje dolazi kada osoba uzima veću dozu od propisane ili u češćim vremenskim intervalima kako bi postigla željeni efekat. Takođe, zloupotrebom se smatra i to kada se lekovi za raspolozenje kombinuju sa drugim supstancama, najčešće depresorima CNS-a (alkohol ili opjati).
Simptomi zloupotrebe ovih lekova variraju od osobe do osobe, ali se najčešće ispoljavaju u vidu promena raspoloženja ili ponašanja. Lekovi za raspolozenje utiču na pomenute neurotransmitere u mozgu odgovorne za raspoloženje tokom dužeg vremenskog perioda.
Uzimanje velikih količina ovih supstanci i njihova kontinuirana zloupotreba neće uzrokovati bilo kakav trenutni euforični ili „high“ osećaj.
Uprkos tome, pojedinci pokušavaju da povećaju dozu ili da koriste drugačije metode uzimanja od prepisanih, nadajući se osećaju euforije ili pojačanju dejstva leka. Često se događa da ljudi zloupotrebljavaju antidepresive drobljenjem ovih tableta i ušmrkavanjem, razblaživanjem i ubrizgavanjem, sa uverenjem da će to izazvati efekat sličan efektima psihostimulansa.
- Promena raspoloženja;
- Misteriozno i tajnovito ponašanje;
- Društvena izolacija, osoba postaje povučenija;
- Promene u apetitu;
- Promene u navikama spavanja;
- Kretanje u nepoznatim društvenim krugovima;
- Finansijske poteškoće;
- Odlazak kod različitih lekara u cilju nabavke novih doza;
- Suicidalne ideje i misli;
- Osobi rano ponestaju lekovi;
- Uzimanje većih doza od preporučenih;
- Uzimanje lekova u češćim vremenskim intervalima od preporučenih;
- Drobljenje i mrvljenje tableta;
- Uzimanje lekova zajedno sa alkoholom ili drugim supstancama.
Upozoravajući simptomi zloupotrebe lekova za raspoloženje
Odmah treba istaći da je relativno teško uočiti i primetiti simptome zloupotrebe tableta za raspoloženje, osim ukoliko znate šta tražite kod druge osobe. U velikom broju slučajeva, ponašanje depresivne osobe je to koje može ukazati na zloupotrebu ovih supstanci i samoubilačko ponašanje.
Uopšteno, simptomi zloupotrebe lekova za raspoloženje se podudaraju sa neželjenim efektima upotrebe ovih lekova.
Osobe kojima su prepisani lekovi za podizanje raspolozenja, zbog depresije, često mogu zloupotrebiti ove lekove ili upotrebiti druge adiktivne supstance u želji da pojačaju njihove efekte!
Ljudi koji pate od depresije u proseku dva do tri puta češće zloupotrebljavaju drogu i/ili alkohol. Oni koji zloupotrebljavaju lekove za raspoloženje, kao što smo rekli, neće imati bilo kakve trenutne ili dugoročne koristi od toga. Naprotiv, samo će sebi povećati rizik od zloupotrebe drugih supstanci za vreme upotrebe antidepesiva.
Pored navedenih, još neki od upozoravajućih simptoma zloupotrebe lekova za raspoloženje, koji predstavljaju alarm za zabrinutost, uključuju:
- Krvave oči i zamagljen vid;
- Zapušten izgled;
- Ulazak u dugove i finansijski problemi;
- Mentalna konfuzija i zbunjenost;
- Promene u apetitu (najčešće povećani apetit i dobitak težine);
- Nedostatak emocija;
- Paranoja i halucinacije;
- Drhtavica i napadi;
- Promene u navikama spavanja (previše ili premalo spavanja);
- Nerazgovetan govor;
- Izolovanje od porodice i bliskih prijatelja;
- Upaljeno grlo;
- Zanemarivanje svakodnevnih obaveza i odgovornosti kod kuće, u školi, na poslu;
- Nastavak zloupotrebe lekova za raspoloženje, uprkos svim neželjenim efektima i negativnim posledicama koje izazivaju;
Da li lekovi za podizanje raspolozenja izazivaju zavisnost?
Postoje brojne polemike o adiktivnom potencijalu tableta za raspoloženje, odnosno o tome da li lekovi za podizanje raspolozenja izazivaju zavisnost.
Naime, poznato da je zloupotreba supstanci uzrokuje promenu u hemijskoj strukturi mozga, ometajući razvoj i komunikacju neurotransmitera. Kompulzivna, kontinuirana i nekonotrolisana zloupotreba narkotika i alkohola u najvećem broju slučajeva dovode do fizičke i psihičke zavisnosti.
Iako se tablete za raspolozenje često nazivaju i „tabletama za sreću“, one ne proizvode isti onaj osećaj euforije kao što to čine druge prepisane ili nelegalne supstance.
Lekovi za raspoloženje imaju za cilj da izvrše „rebalans“ neurotransmitera u mozgu, a ne da jednostavno pojačaju prijatna osećanja. Upravo ova dihotomija navela je brojne stručnjake na zaključak da lekovi za raspolozenje ne izazivaju zavisnost u klasičnom smislu te reči.
Istina je, zapravo, da se zavisnost od lekova za raspoloženje ne ispoljava i ne dešava na ist način kao što je to, recimo, zavisnost od alkohola ili od heroina. Oni koji zloupotrebljavaju lekove za raspoloženje (antidepresive) ne doživljavaju osećaj intenzivne žudnje ili osećaj euforije. Ujedno, oni ne pokazuju klasične znake adiktivnog ponašanja ili negativne posledice koje se često mogu videti sa brojnim drugim supstancama.
Međutim, ljudi koji zloupotrebljavaju lekove za rasploženje i dalje mogu razviti fizičku zavisnost. Ujedno, pojedinci koji pate od depresije, pored antidepresiva, češće zloupotrebljavaju i druge adiktivne supstance!
Zavisnost od lekova za raspoloženje može se javiti kod ljudi kojima ovi lekovi, zapravo, nikada nisu bili potrebni. Dešava se da se nekim ljudima pogrešno dijagnostikuje depresija i, u skladu sa tim, prepišu antidepresivi. Prema jednoj studiji, lekari su za gotovo dve trećine svih pacijenata postavili pogrešnu dijagnozu depresije i prepisali im nepotrebne antidepresive!
Lek za raspolozenje i psihička zavisnost - Da ili ne?
Opšte mišljenje lekara lekara jeste da lek za raspolozenje ne može izazvati psihičku zavisnost u tradicionalnom adiktivnom smislu. Ali, kao što smo istakli, tablete za raspolozenje apsolutno mogu uzrokovati fizičku zavisnost, o čemu svedoče simptomi povlačenja, odnosno odvikavanja od upotrebe!
Naime, ljudi koji naglo ili iznenada prestanu da uzimaju lekove za raspoloženje (ili smanje njihovu dozu), bez konsultacija sa lekarom, doživeće simptome apstinencijalne krize, kao što su mučnina, drhtanje ruku i depresija. Zato nikada ne bi trebalo prestati sa uzimanjem prepisane terapije, bez prethodnog razgovora sa lekarom.
S druge strane, psihička zavisnost od lekova za raspoloženje i dalje izaziva brojne dileme. Veoma je mali broj ljudi koji, zbog zloupotrebe ovih supstanci, odustaje od svojih svakodnevnih aktivnosti ili obaveza da bi nabavili lekove za raspoloženje.
Razlog je je jednostavan – „nagrada“, koja se sastoji u navali dopamina i osećaju euforije, nije dovoljno velika i jaka. Gotovo da ne postoji mentalna intenzivna žudnja za antidepresivima ili produženo adiktivno ponašanje osobe.
Kako odrediti postoji li psihička zavisnost od lekova za raspoloženje?
Kao i kod drugih oblika zavisnosti, osobi koja ima poremećaj upotrebe tableta za raspoloženje može biti dijagnostikovana zavisnost primenom 11 kriterijuma koji su navedeni u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje.
Dovoljno je da osoba ispunjava dva ili tri od navedena kriterijuma da bi se moglo reći da postoji blaži oblik psihičke zavisnosti, uprkos činjenici da lekovi za raspolozenje ne uzrokuju osećaj euforije!
- Opasna upotreba antidepresiva, predoziranje ili intoksikacija ovim lekovima;
- Upotreba lekova za raspoloženje izazvala je konflikte i probleme u međuljudskim odnosima;
- Zanemarivanje svakodnevnih obaveza i zadataka u školi, na poslu ili kod kuće, radi nabavke i konzumiranja lekova (retko kad se dešava kod antidepresiva);
- Simptomi odvikavanja i povlačenja nakon prestanka upotrebe (apstinentska kriza kao jasan znak fizičke zavisnosti);
- Tolerancija na lek za raspolozenje, što znači da su osobi potrebne veće doze ovog leka ili češće uzimanje radi postizanja željenog efekta (fizička zavisnost);
- Osoba koristi veće količine ovog leka ili u dužem vremenskom periodu (zloupotreba lekova za raspoloženje);
- Neuspešni pokušaji smanjenja ili prestanka upotrebe lekova;
- Osoba troši mnogo vremena u uzimanju ovih medikamenata;
- (Zlo)upotreba lekova dovodi do fizičkih ili psihičkih zdravstvenih problema;
- Odustajanje od hobija ili aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala da bi zloupotrebila lek za raspolozenje;
- Intenzivna žudnja za lekom (u ovom slučaju se to ne dešava).
Lekovi za podizanje raspolozenja i odvikavanje od njih
Kod nekih ljudi koji boluju od depresije, lekovi za podizanje raspolozenja vremenom mogu ispraviti ovu hemijsku neravnotežu neurotransmitera u mozgu. Međutim, oni koji su uzimali tablete za raspolozenje duže od šest nedelja u kontinuitetu imaju veću verovantoću od nastanka simptoma odvikavanja, odnosno povlačenja usled prestanka uzimanja istih!
Osobe koje uzimaju lekove za raspoloženje, kao što smo i ranije naglasili, nikada ne bi trebalo samostalno i iznenada da prekidaju terapiju. Doze treba postepeno da se smanjuju, obično u periodu od četiri nedelje, ali nekada i duže.
Nagli prestanak uzimanja ovih supstanci dovodi mozak u stanje još veće nerovatnoteže u odnosu na situaciju pre početka korišćenja lekova.
Često se za odvikavanje od antidepresiva koristi i termin „sindrom prekida“. To je zato što se smatra da lekovi za raspolozenje ne izazivaju psihičku, već fizičku zavisnost. Međutim, „odvikavanje od lekova za raspoloženje“ i „sindrom prekida“ opisuju istu pojavu, odnosno efekte koji nastaju prestankom uzimanja ovih medikamenata.
Prema tome, sindrom prekida ili simptomi odvikavanja od antidepresiva nastaju kada osoba naglo prestane da uzima ove supstance nakon najmanje šest nedelja upotrebe. Ovi simptomi često uključuju simptome koji nalikuju gripoznom stanju, nesanicu, lošu ravnotežu, mučninu, hiperuzbuđenje i senzorne poremećaje.
Simptomi odvikavanja (kriza) od lekova za raspoloženje
Simptomi odvikavanja od lekova za raspoloženje mogu biti nalik na simptome odvikavanja od benzodiazepina. Međutim, odvikavanje od antidepresiva je često manje intenzivno u odnosu na odivkavanje od benzodiazepina. Što je duže vreme upotrebe lekova za raspoloženje, to će simptomi povlačenja biti teži.
Pored onih koje smo naveli, neki od ovih simptoma uključuju:
- Groznica;
- Glavobolja;
- Mučnina;
- Napadi panike;
- Tremor i uznemirenost;
- Halucnacije;
- Konfuzija;
- Iritabilnost i razdražljivost;
- Preznojavanje;
- Vrtoglavica;
- Anksioznost;
- Dijareja i drugi stomačni problemi;
- Živopisni snovi ili nemogućnost normalnog spavanja;
- Ataksija;
Pojedine osobe koje su naglo prestale da uzimaju lekove za raspoloženje iskusile su fenomen koji se naziva „brain zap“ ili „udar u mozgu“. U pitanju su senzorni poremećaji u mozgu koji osoba doživljava kao osećaj u vidu električnih senzacija ili mini električnih šokova u mozgu.
Ponekad se može dogoditi i to da nagli prestanak uzimanja lekova za raspoloženje dovede do povratne depresije ili da se simptomi depresije vrate još jači i intenzivniji nego ranije. Povratna depresija je samo jedan od neuobičajenih simptoma povlačenja, s obzirom na to da je ne doživljavaju svi.
Dešava se i to da ljudi ponovo „upadnu“ u depresivno stanje nakon prestanka uzimanja antidepresiva. U najvećem broju slučajeva, ljudima se tada ponovo daju lekovi za podizanje raspoloženja. Veoma je teško nekada razlikovati povratnu depresiju, kao simptom povlačenja i ponovnu depresiju, kao recidiv.
Koliko traje odivkavanje od antidepresiva?
Kada su u pitanju lekovi za podizanje raspolozenja, početak i trajanje odvikavanja može se drastično razlikovati od osobe do osobe. Za neke osobe, simptomi odivkavanja se neće pojaviti ni u periodu od nekoliko nedelja od momenta poslednje uzete doze. Dok drugi mogu već da iskuse i da dožive sve neprijatne simptome povlačenja tokom ovog perioda.
Jedan od najvažnijih faktora u određivanju vremena trajanja odvikavanja od ovih medikamenata jeste dužina vremena korišćenja lekova za raspoloženje. Na primer, neko ko je uzimao lekove za raspoloženje šest meseci imaće manje intenzivne i manje neprijatne simptome u odnosu na osobu koja je iste supstance uzimala dve godine.
Takođe, trajanje odvikavanja i intenzitet neugodnih simptoma povlačenja zavisiće i od vrste leka za raspoloženje koji se koristi. Ukoliko tableta za raspolozenje brže napušta organizam i sistem osobe, simptomi odvikavanja će biti teži. To je zbog toga što, usled brze eliminacije iz organizma, dolazi do nagle hemijske neravnoteže u mozgu.
Lekovi za raspolozenje i odvikavanje od antidepresiva po danima
1 – 3 dana
U zavisnosti od konkretnog leka, većina ljudi doživljava prve simptome odvikavanja u prvih nekoliko dana od dana poslednje uzete doze. Čak i ako osoba smanji dozu, mogu se pojaviti blagi simptomi.
4 – 5 dana
U ovom periodu simptomi odvikavanja postaju znatno intenzivniji. Osoba počinje da oseća vrtoglavicu, mučninu, drhtavicu, groznicu, povišenu telesnu temperaturu. Oni koji su duže vreme uzimali lekove za raspoloženje u većim dozama doživljavaće intenzivnije simptome.
1 – 3 nedelje
Obično simptomi povlačenja traju do tri nedelje. Tokom ovog perioda, oni (simptomi) počinju postepeno da nestaju. Za većinu ljudi, simptomi povlačenja prestaju u periodu od 3 nedelje.
4+ nedelje
Ne utiču svi lekovi za podizanje raspolozenja na svaku osobu istovetno, odnosno na isti način. Brojni su faktori od kojih zavisi individualna dužina trajanja odvikavanja kod svake osobe. Stoga, kod nekih ljudi ti simptomi mogu potrajati i do nekoliko meseci.
Kako se odvići od zloupotrebe lekova za raspoloženje na bezbedan način?
Depresija, zloupotreba lekova i drugih adiktivnih supstanci i zavisnost su tri stanja koja su često povezana. Osoba koja pati od depresije, pored lekova za raspoloženje, zloupotrebljava i druge supstance (najčešće alkohol, heroin ili druge opijate), usled čega dolazi do zavisnosti.
Statistika je to i potvrdila – zavisnost je bolest koja se mnogo češće pojavljuje kod depresivnih ljudi nego kod osoba koje nemaju ovaj psihički problem.
Zloupotreba lekova za raspoloženje čini da simptomi depresije budu intenzivirani i pojačani, zbog čega osoba neretko pribegava drugim supstancama, u nadi da će „rešiti“ problem. Upravo zato se (zlo)upotreba antidepresiva, od želje da se poboljša mentalno stanje, može pretvoriti u potpunu suprotnost i noćnu moru za korisnika ovih supstanci!
Nažalost, često se dešava da osoba koja upotrebljava antidepresive istovremeno zloupotrebljava i druge supstance – drogu i alkohol. Problem je u tome što droga i alkohol, ne samo da pogoršavaju simptome depresije, već onemogućavaju i zaustavljaju efekte lekova za raspoloženje. To je začarani krug i lavirint iz kojeg je nemoguće izaći na svoju ruku.
Vrlo je važno, zato, prepoznati problem depresije i zloupotrebe antidepresiva na vreme i obratiti se stručnoj ustanovi radi sigurnog odvikavanja od ovih supstanci. MedTim je mesto na kojem u svakom trenutku možete zatražiti podršku i pomoć na putu ka zdravom životu!
MedTim - Vaše pravo na zdrav i srećan život!
Klinika MedTim je specijalizovana bolnica za lecenje zavisnosti i drugih psihičkih problema. U našoj klinici radi tim međunarodno priznatih i poznatih lekara stručnjaka sa višedecenijskim isksutvom u tretmanu adikcije, depresije i drugih mentalnih poremećaja.
Primenom inovativnih i savremenih metoda lečenja, uz individualan i personalizovan pristup, uspeli smo od zloupotrebe supstanci i zavisnosti da izlečimo više hiljada pacijenata iz svih delova sveta!
Lečenje zavisnosti i zloupotrebe lekova za raspoloženje u klinici MedTim traje od 7 do 14 dana – bez supstitucione terapije na kraju lečenja!
Omogućujemo svim pacijentima proverene, pouzdane i najmodernije metode lečenja koje ukljućuju brzu detoksikaciju organizma, dok pacijent neće osetiti nijedan simptom odvikavanja, odnosno apstinencijalne krize. Upravo je to stvar koja nas razlikuje od drugih sličnih ustanova.
Kod nas je lečenje zavisnosti i zloupotrebe supstanci efikasno i medicinski pouzdano, uz minimalni period boravka u bolnici, kao i podršku nakon izlaska iz klinike u trajanju od godinu dana!
POZOVITE NAS ILI NAM POŠALJITE E-MAIL, JER VAM STOJIMO NA RASPOLAGANJU 24/7!
Svim pacijentima pružamo BEZBOLNU I BEZBEDNU DETOKSIKACIJU organizma od svih tragova lekova za raspoloženje i drugih toksina. Detoksikacija u klinici MedTim obezbeđuje organizmu pacijenta da štetne produkte izbaci na brži način, bez bilo kakvih simptoma apstinencijalne krize, uz istovremeno stvaranje dugotrajne apstinencije od upotrebe lekova za raspoloženje.
Pored farmakoterapije, naši licencirani, iskusni i sertifikovani psihijatri, psiholozi i psihoterapeuti aktivno pomažu pacijentu u lečenju depresije i prevazilaženju svih uzroka problema koji su doveli do depresivnog stanja i zloupotrebe antidepresiva.
Naša savremeni program psihoterapije koncipiran je je tako da pacijentu pomogne da razume srž svojih problema, da se izbori sa njima i da nastavi normalan, srećan i zdrav život – bez depresije i zloupotrebe supstanci.
Pomoći ćemo vam da se jednom zauvek odviknete od lekova za raspoloženje, kao i da depresija postane samo vaša prošlost.
