Depresija je, uz anksioznost, najrasprostranjenija psihička bolest današnjice. U pitanju je problem koji ne zna za diskriminaciju i koji može pogoditi svakoga, nevezano od pola, uzrasta, socijalnog i imovinskog statusa, porekla i rase. Procenjuje se da 3,8 odsto svetskog stanovništva pati od depresije. Od toga, 5 odsto su odrasli, a 5,7 odsto su osobe starije od 60 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 280 miliona ljudi u svetu boluje od depresije! Ove cifre nikako nisu zanemarljive, a stručnjaci smatraju da je broj depresivnih ljudi mnogo veći od zvaničnih podataka, kao i to da će on, nažalost, nastaviti da raste. Zato se postavljaju pitanja – kako se boriti protiv depresije i postoji li lek za depresiju?
Depresija se, kao psihičko i medicinsko stanje, razlikuje od uobičajenih promena raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih odgovora na izazove u svakodnevnom životu. Ako se depresivne epizode, sa umerenim ili težim intenzitetom, ponavljaju, onda ova bolest značajno može uticati i narušiti kvalitet života osobe.
U najširem smislu, depresija može uzrokovati to da obolela osoba ne može normalno da funkcioniše u svakodnevnom životu (kod kuće, u školi, na poslu). U najgorem slučaju, depresija može dovesti do samoubistva. Više od 700.000 ljudi na godišnjem nivou izvrši suicid. Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod osoba uzrasta od 15 do 29 godina.
Koji je najbolji lek za depresiju? Da li je moguće izlečiti depresiju na prirodan način, odnosno postoji li prirodni lek za depresiju? Koliko i da li antidepresivi, kao lekovi protiv depresije, mogu pomoći u tretranju ovog stanja? Postoje li lekovi za depresiju bez recepta? U nastavku teksta ćemo vam otkriti odgovore na ova, ali i druga pitanja u vezi sa depresijom.
Lek za depresiju i šta je depresija
Da bismo videli da li postoji i koji je lek za depresiju, potrebno je krenuti od samog pojma depresije. Naime, depresija se može okarakterisati kao poremećaj raspoloženja koji izaziva uporni, konstantni i neprekidni osećaj tuge i gubitak interesovanja za stvari i aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala. Isto tako, depresija može izazvati značajne poteškoće u razmišljanju, pamćenju, ishrani i spavanju.
Normalno je da se svako ponekad oseća tužno zbog određenih životnih situacija, kao što je gubitak posla, smrt voljene osobe, razvod i slično. Ali depresija se razlikuje od pukog osećaja tuge po tome što traje praktično svakog dana u kontinuitetu najmanje dve nedelje, i uključuje druge simptome pored osećaja tuge i beznađa.
Depresija nije moralna ili karakterna slabost osobe iz koje se osoba može izvući tako što će se jednostavno “trgnuti”. Ponekad je za lečenje depresije neophodno da prođu meseci, pa i godine da bi osoba napokon prevazišla ovaj psihički problem.
Postoji nekoliko vrsta depresivnih poremećaja. Pod stručnim i medicinskim terminom “depresija” podrazumeva se klinička depresija ili veliki depresivni poremećaj. Ovo je najteži oblik depresije. Ukoliko se ne uzimaju lekovi protiv depresije, odnosno ako se depresija ne leči, ovo stanje se može znatno pogoršati i trajati mnogo dugo.
U najtežim slučajevima, depresija može dovesti do samopovređivanja ili smrti usled samoubistva. Dobra vest je da lek za depresiju i psihološki tretmani mogu biti veoma efikasni u lečenju ove bolesti.
Najbolji lek za depresiju – Zašto dolazi do depresije?
Kako bismo mogli da shvatimo koji je najbolji lek za depresiju, potrebno je poći od uzroka ovog problema. Kao što smo rekli na početku, od depresije može svako da oboli, kako deca, tako i odrasli. Samo statistički posmatrano, žene se nalaze u većem riziku od depresije nego muškarci.
Postoje određeni faktori rizika za dobijanje depresije. Dokazano je da sledeća stanja utiču na to da osoba može oboleti od depresije:
- Neurodegenerativne bolesti, kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest;
- Moždani udar;
- Multipla skleroza;
- Poremećaji napada;
- Rak;
- Makularna degeneracija (bolest koja rezulitra gubitkom centralnog vida);
- Hronična bol.
S druge strane, ne postoji jedan jedini uzročnik depresije. Kao i kod drugih mentalnih poremećaja poput anskioznosti, brojni faktori mogu predstavljati okidače depresije.
Uzroci depresije
– Biološke razlike. Ljudi koji boluju od depresije često imaju određene fizičke promene na mozgu.
Hemija mozga. Neurotransmiteri predstavljaju prirodne hemikalije u mozgu. Nedavna istraživanja pokazala su da promene u funkciji i efektu ovih neurotransmitera i način na koji oni stupaju u interakciju sa neuronskim kolima uključenim u održavanje stabilnosti raspoloženja mogu igrati značajnu ulogu u depresiji i njenom lečenju. Drugim rečina, neravnoteža između neurotransmitera, poput serotonina i dopamina, ima ulogu u razvijanju depresije.
– Hormoni. Promene u ravnoteži hormona u organizmu mogu biti uključene u razvitak depresije. Hormonske promene mogu nastupiti kao rezultat trudnoće i tokom nedelja ili meseci nakon porođaja (postpartum). Isto tako, ove promene se mogu desiti usled problema sa štitnom žlezdom, menopauze ili brojnih drugih stanja.
Nasleđene osobine i genetika. Ako postoji rođak u prvom stepenu (biološki roditelj, brat ili sestra) koji je sklon depresiji, verovatnoća da će osoba oboleti od depresije je oko tri puta veća od opšte populacije. Međutim, depresija se može javiti i bez porodične istorije ove bolesti.
– Stresni životni događaji. Gubitak voljene osobe, razvod ili raskid, ostanak bez posla, trauma, zlostavljanje i slično mogu uzrokovati nastanak depresije.
– Lekovi. Postoje i određeni lekovi koji, kao kontraindikaciju i neželjeni efekat, mogu uzrokovati depresiju. Osim toga, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, poput alkohola i narkotika, ali i zavisnost od istih, mogu dovesti do depresije.
Lek za depresiju i simptomi depresije
Kada je lek za depresiju u pitanju, njegova suština jeste u tome da ublaži simptome ove bolesti. Iako se depresija može javiti samo jednom tokom života, ljudi obično imaju više depresivnih epizoda. Tokom ovih epizoda, simptomi traju većinu dana i to skoro svakog dana.
Između ostalih, simptomi depresije uključuju:
- Osećaj tuge, praznine, bezvoljnosti, teskobe, patnje, nemoći ili beznađa;
- Izlivi besa, razdražljivost ili frustracija, čak i zbog malih stvari;
- Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u većini ili svim normalnim društvenim aktivnostima, kao što su hobiji ili druženja;
- Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu (insomnija) ili previše spavanja (hipersomnija);
- Umor i nedostatak životne energije i motivacije, čak i jednostavni zadaci zahtevaju dodatni napor
- Smanjen apetit i gubitak težine ili povećana želja za hranom i povećanje telesne težine;
- Anksioznost, uznemirenost ili nemir;
- Usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela;
- Osećaj bezvrednosti ili krivice, fokusiranje na neuspehe iz prošlosti, samokritika i samookrivljavanje;
- Problemi sa razmišljanjem, kognitivnim funkcjama, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem;
- Česte ili ponavljajuće misli o smrti, samoubilačke misli, pokušaji samoubistva ili samoubistvo;
- Neobjašnjivi fizički problemi, kao što su bol u leđima ili glavobolja.
Lekovi protiv depresije i tipovi depresije
Lekovi protiv depresije se ponekad razlikuju u zavisnosti od oblika, odnosno vrste depresije u kojoj se osoba nalazi. U tom smislu, depresivni poremećaji se mogu klasifikovati na sledeće načine:
– Klinička depresija (veliki depresivni poremećaj). Dijagnoza kliničke depresije znači da se osoba osećala tužno, slabo ili bezvredno većinu dana najmanje dve nedelje, a istovremeno ima i druge simptome, kao što su problemi sa spavanjem, gubitak interesovanja za aktivnosti ili promena apetita. Ovo je najteži i najčešći oblik depresije.
– Perzistentni depresivni poremećaj. U pitanju je blaga ili umerena depresija koja traje najmanje dve godine. Njeni simptomi su manje intenzivniji u odnosu na kliničku depresiju.
– Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja. Ova poremećaj izaziva hroničnu i intenzivnu razdražljivost, kao i česte izlive besa kod dece. Simptomi se obično javljaju u desetoj godini života.
– Predmenstrualni disforični poremećaj. Pored simptoma predmenstrualnog sindroma, ovde se javljaju i drugi simptomi poput ekstremne razdražjivosti i anksioznosti.
– Depresivni poremećaj zbog drugog zdravstvenog stanja. Brojna medicinska stanja mogu stvoriti promene u telu koje izazivaju depresiju. Neki od primera su hipotireoza, bolesti srca, Parkinsonova bolest i rak.
Postoje i određeni specifični oblici velikog depresivnog poremećaja poput:
- Sezonski afektivni poremećaj (sezonska depresija – koja se obično javlja tokom jeseni ili zime);
- Prenatalna i postporođajna depresija;
- Atipična depresija.
Da li su antidepresivi lek za depresiju?
Sada kada smo videli šta depresija predstavlja, koji su njeni simptomi i slično, pogledajmo šta se uglavnom misli kada se kaže “lek za depresiju”. U farmakološkom, ali i u širem smislu te reči, lekovi protiv depresije podrazumevaju antidepresive. Ponekad se ovi medikamenti nazivaju i lekovi za podizanje raspoloženja.
Antidepresivi su posebni medikamenti namenjeni za lećenje i tretiranje depresije. Pored lečenja klničke depresije, antidepresivi se koriste i za tretiranje drugih stanja kao što su generalizovani anksiozni poremećaj, post-traumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i slično. Veoma retko se lekovi protiv depresije koriste kada osoba ima određeni poremećaj ishrane (bulimija ili anoreksija) ili kada pati od hroničnog bola.
Kao lek protiv depresije, antidepresivi se ponekad koriste i preventivno, kako bi se sprečilo ponovno javljanje depresije i anksioznosti kod osoba koje su već jednom (ili više puta) patile od ovih mentalnih oboljenja.
U pogledu konačnog izlečenja od depresije, do da danas nije razjašnjeno da li su antidepresivi, zapravo, najbolji lek za depresiju. Koliko god antidepresivi mogu pomoći u ublažavanju simptoma i efekata depresije, stručnjaci i dalje nisu saglasni da li antidepresivi, sami po sebi, predstavljaju lek za depresiju. Tačnije, i dalje nije poznato mogu li antidepresivi zauvek i u potpunosti izlečiti ovo ni najmanje bezazleno mentalno oboljenje.
Lekovi protiv depresije - Kako deluju i koliko su efikasni antidepresivi?
Smatra se antidepresivi, kao lek protiv depresije, funkcionišu tako što povećavaju nivoe hemikalija u mozgu zvanih neurotransmiteri. Određeni neurotransmiteri, kao što su serotonin i noradrenalin (norepinefrin), povezani su sa raspoloženjem i emocijama.
Neurotransmiteri takođe mogu uticati na signale bola koje šalju nervi, zbog čega se može objasniti zašto neki antidepresivi mogu pomoći u ublažavanju hroničnog bola.
Dok antidepresivi, kao medicinski lekovi protiv depresije, mogu da leče simptome depresije, oni, ipak, ne mogu uvek da reše uzroke ove bolesti. Zato se antidepresivi obično koriste u kombinaciji sa psihoterapijom za lečenje depresije ili drugih bolesti mentalnog zdravlja. To se iskustveno pokazalo kao najbolji oblik i način tretiranja depresije.
Istraživanja su pokazala da antidepesivi, zajedno sa psihološkim tretmanima, mogu biti od krucijalne pomoći kod osoba sa umerenim ili težim oblikom depresije.
Čisto farmakološki posmatrano, antidepresivi jesu lek za depresiju, jer se uzimaju u vidu tableta. Oni su dostupni samo na lekarski uput. Kada se lek protiv depresije prespiše, terapijska doza je najniža moguća koja je neophodna za ublažavanje simptoma ovog stanja. Generalno, antidepresive treba uzimati jednu do dve nedelje (bez propuštanja doze) kako bi osoba počela da oseća prve efekte ovih lekova.
Nikada ne treba mešati antidepresive sa drugim psihoaktivnim supstancama, jer čak jednokratna kombinacija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih rizika. Ovo se naročito odnosi na kombinaciju antidepresiva i alkohola koja može biti fatalna po osobu! Kada se uzimaju zajedno, lek za depresiju samo pogoršava štetne efekte alkohola, dok alkohol intenzivira i pojačava neželjene efekte antidepresiva, čineći da osoba bude još depresivnija!
Lek protiv depresije – Vrste
Kada je u pitanju lek protiv depresije, u najširem smislu postoje dve vrste ovih lekova.
S jedne strane, postoji farmakološki lek za depresiju koji se naziva, kako smo rekli, antidepresiv. S druge strane, ljudi se sve češće okreću i ka alternativnim načinima rešavanja depresije i u tom smislu postoji i prirodni lek za depresiju, odnosno lekovi za depresiju bez recepta.
1) Lek za depresiju u farmakološkom smislu
Postoji nekoliko vrsta antidepresiva u farmakološkom smislu.
– SSRI antidepresivi (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina). Ova vrsta antidepresiva se najčešće prepisuje za upotrebu. Obično im se daje prednost u odnosu na druge antidepresive, jer izazivaju manje neželjenih efekata. Oni funkcionišu tako što selektivno blokiraju preuzimanje serotonin, odnosno oni povećavaju koncentraciju serotonina u mozgu.
– SNRI antidepresivi (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina). Oni su slični sa pomenutim SSRI lekovima za depresiju, a ponekad mogu biti i efikasniji od ovih prvih. Čini se da neki ljudi bolje reaguju na SSRI, dok drugi bolje reaguju na SNRI antidepresive. Funkcionišu tako što povećavaju koncentraciju serotonina i noradrenalina.
– NaSSA antidepresivi (noradrenergički i specifični serotonergički antidepresivi). NaSSA antidepresivi mogu biti efikasni za neke ljude koji ne mogu da uzimaju SSRI antidepresive. Neželjeni efekti NASSA su slični onima od SSRI.
– TCA antidepresivi (triciklični antidepresivi). U pitanju je lek za depresiju starijeg datuma. Oni se obično ne preporučuju kao prvi tretman za depresiju jer mogu biti opasniji i agresivniji u slučaju predoziranja. Oni takođe izazivaju više neželjenih efekata od SSRI i SNRI antidepresiva. Izuzeci se ponekad prave za ljude sa teškom depresijom koji ne reaguju na druge tretmane. TCA antidepresivi se takođe mogu preporučiti za druga stanja mentalnog zdravlja, kao što su opsesivno-kompluzivni poremećaj i bipolarni poremećaj.
SARI antidepresivi (serotoninski antagonisti i inhibitori ponovnog uizmanja serotonina). SARI obično nisu prvi izbor antidepresiva, ali se mogu prepisati ako drugi lekovi protiv depresije nisu delovali ili su izazvali neželjene efekte.
– MAOI antidepresivi (neselektivni inhibitori monoaminooksidaze). MAOI su starija vrsta antidepresiva koja se danas retko koristi. Mogu izazvati potencijalno ozbiljne neželjene efekte, pa ih treba prepisati samo lekar specijalista. MAOI lekovi za depresiju deluju tako što blokiraju enzim monoaminooksidazu koji razgrađuje neurotransmitere.
2) Prirodni lek za depresiju – Lekovi za depresiju bez recepta
Da li uopšte postoji prirodni lek za depresiju? Drugim rečima, da li je moguće izlečiti depresiju prirodnim putem? Pobornici alternativne, prirodne medicine smatraju da i te kako postoji prirodni lek za depresiju. Štaviše, oni smatraju da je ova vrsta lekova superiorna i da je, zapravo, u pitanju najbolji lek za depresiju. U ovom smislu možemo govoriti o širokom spektru stvari koje se odnose na lečenje depresije prirodnim putem, bez farmakologije i sličnih medikamenata.
Prema tome, kada je u pitanju prirodni lek za depresiju, tu se mogu podrazumevati stvari poput određenih aktivnosti, vitamina, minerala, suplemenata na biljnoj bazi, tinktura, hrane, sokova, čajeva i slično. Zato se često za njih kaže da su u pitanju lekovi za depresiju bez recepta, jer za njih nije potreban lekarski uput.
U tom smislu, prirodni lek za depresiju možemo razdvojiti na čeitri celine:
1) Vitamini i minerali;
2) Biljke i biljne mešavine;
3) Suplementi i dodaci ishrani;
4) Aktivnosti i životne navike.
Vitamini i minerali za depresiju
Naučno je dokazano da postoji veza između vitamina i minerala, s jedne strane, i raspoloženja sa druge strane. U nekim slučajevima, nedostatak određenih hranljivih materija može biti povezan sa simptomima depresije. U drugim slučajevima, veći unos određenih vitamina i minerala može biti povezan sa poboljšanim raspoloženjem.
Dokazano je da unos sledećih vitamina i minerala može poboljšati rasploženje, a samim tim ublažiti simptome depresije. U pitanju su vitamin D, vitamin C, magnezijum, kalcijum, cink, folna kiselina (vitamin B9), niacin (vitamin B3), kao i vitamin B12.
Lek za depresiju i biljke
Biljke, biljne mešavine, biljni čajevi i biljne tinkutre se koriste širom sveta radi ublažavanja simptoma depresije. Međutim, treba imati na umu da su istraživanja o efikasnosti biljnih lekova za depresiju često ograničena i nepotpuna.
Neke od biljaka i začina koje se koriste za lečenje depresije su kantarion, rodiola (Sibirska ruža ili carska biljka), kurkuma, kamilica, zeleni čaj, šafran, chai hu i maka.
Suplementi za depresiju
Ponekad se sve hranljive materije, koje povoljno utiču na depresiju, ne mogu u dovoljnim količinama uneti iz hrane (primer je vitamin D). U tom smislu mogu biti od pomoći dodaci ishrani, odnosno suplementi.
Ipak, i pre nego što odlučitre da uzmete suplement za koji smatrate da će vama ili vama bliskoj osobi pomoći oko depresije, najbolje je da oko toga porazgovarate sa svojim lekarom, a u vezi sa tim koju dozu treba uzeti, u kom vremenskom periodu, o potencijalnim neželjenim reakcijama ili interakcijama sa drugim supstancama.
Između ostalih, ovi suplementi podrazumevaju:
- Probiotike;
- Omega 3 masne kiseline;
- SAMe (S-adenozil metionin);
- NAC (N-acetil cistein);
- GABA (gama-aminobuterna kiselina;) suplementi;
- 5-HTTP (5-hidroksitriptofan);
- Melatonin;
- Kreatin.
Aktivnosti i životne navike
Pristalice prirodnog načina lečenja depresije smatraju da je za tretiranje ovog stanja neophodno preduzimati određene aktivnosti i promeniti životne navike. U najširem smislu, ovaj “prirodni lek za depresiju” podrazumeva:
- Postavljanje jasnih životnih ciljeva;
- Redovno vežbanje i fizički rad;
- Meditacija i joga;
- Zdrava ishrana;
- Dovoljna količina sna;
- Preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke;
- Racionalno suočavanje sa negativnim emocijama;
- Izbegavanje alkohola, droge i drugih psihoaktivnih supstanci
Lek za depresiju – Zaključak
Kao što je depresija kompleksna psihička bolest, tako i ne postoji jednoobrazni i univerzalni lek za depresiju. Odnosno, ne postoji jedan jedini najbolji lek za depresiju koji će na svakoga delovati isto. Svi ljudi su različiti, pa ukoliko neki lek protiv depresije ima efekta na jednu osobu, to ne znači da će isto tako delovati na drugoga.
Isto tako, ne treba praviti striktnu distinkciju između farmakoloških (antidepresivi i psihoterapija) lekova za depresiju i prirodnih lekova za depresiju. Integrisani pristup, koji podrazumeva psihoterapiju, medikaciju, promenu životnih navika i određene prirodne metode, može i te kako pomoći pri ublažavanju i izlečenju depresije.
Najbitnije što treba da znate jeste da ne prepuštate stvari slučaju ukoliko vi ili vama bliska osoba pati od depresije. Važno je još u ranim fazama depresije potražiti stručnu pomoć, kako ova bolest ne bi napredovala i nanela još veću štetu psihičkom i fizičkom zdravlju osobi.
Klinika MedTim je moderna i sertifikovana ustanova za lečenje zavisnosti, ali i psihičkih problema kao što su depresija i anksioznost. Naši stručni i ovlašćeni psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti sa višedecenijskim iskustvom u lečenju depresije uspeli su da iz ovog stanja izvuku hiljade pacijenata širom sveta! Isto tako, možemo vam pomoći da zauvek prestanete da uzimate lekove protiv depresije, ako ste vi ili vama bliska osoba postali zavisni od antidepresiva.
Naša bolnica opremljena je po poslednjim svetskim medicinskim standardima i raspolažemo sa šest kreveta na intenzivnoj nezi. Pacijente uvek stavljamo na prvo mesto, naš najveći uspeh i zadovoljstvo su izlečeni pacijenti koji su se vratili svojoj porodici i svom normalnom, zdravom i srećnom životu.
Lečenje depresije u klinici MedTim
Medicinski tretman za lečenje depresije u bolnici MedTim traje od 7 do 21 dana. Prvi korak u lečenju depresije je postavljanje tačne i pravilne dijagnoze koju dobijemo na osnovu razgovora sa pacijentom. Tu proveravamo simptome koji su aktuelni, kao i dužinu i intenzitet trajanja simptoma, procenjujemo opšte psihofizičko stanje osobe, kao i druge medicinski relevantne faktore.
Nakon dijagnostičkog pregleda, slede laboratorijske analize, psihodijagnostika i specijalistički pregledi. Kao najvažniji deo lečenja depresije jeste psihoterapija čiji je cilj da pacijent, u radu sa psihoterapeutom, psihologom i psihijatrom, razume uzroke svog problem ai usvoji veštine neophodne za prevazilaženje depresije. Psihoterapija je glavni i osnovni korak ka potpunom izlečenju od depresije i njen zadatak je da unapšredi kvalitet života pacijenta.
Psihoterapija u bolnici Medtim podrazumeva grupnu terapiju, sistemsku porodičnu terapiju, kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kao i medicinski asistiranu psihoterapiju. Pored toga, obavljamo i edukaciju pacijenata i članova njihove porodice.
Ako se vi ili vama draga osoba borite sa depresijom, nemojte da klonete duhom, zato što rešenje postoji. U bilo kom trenutku nam se možete javiti, a mi ćemo vam dokazati da je depresija izlečiva bolest!
