Halucinogene droge predstavljaju hemijske supstance koja uzrokuju duboke poremećaje u percepciji stvarnosti. Odnosno, menjaju svest o okruženju, pa i sopstvene misli i osećanja tako da osoba može videti slike, čuti zvuke (fenomen sinestezije) ili osećati nešto što u stvarnosti ne postoji. Zbog efekta halucinacije ove supstance su i dobile naziv halucinogeni. Mada su poznate i kao psihodelici ili psihodelični lekovi.
Iako prema mišljenjima mnogih spadaju u bolesti zavisnosti modernog doba, zapravo je njihova upotreba poznata od davnina. Istorijski gledano halucinogene smese iz pojedinih biljaka i pečuraka korišćene su vekovima u religijskim ritualima.
Pored prirodnih, tj. onih koji se ekstrahuju iz biljaka ili pečuraka, postoje i sintetičke halucinogene droge. Upravo je njihovo otkriće neposredno pre Drugog svetskog rata, donelo čitavu revoluciju upotrebe. Prvobitno su korišćene za lečenje psihoza i shizofrenije, ali su naredne decenije pokazale štetno dejstvo. Nažalost, ova otkrića nisu zaustavila upotrebu tako da, danas, halucinogene droge spadaju u široko rasprostranjene ilegalne supstance.
Koje su najpoznatije halucinogene droge?
Halucinogene droge se u osnovi dele u 2 grupe – klasični halucinogeni i disocijativni lekovi.
LSD je ne samo jedan od najpoznatijih halucinogena, već i jedna od najmoćnijih droga. Napravljen je od lizerginske kiseline, dobijene iz gljivice koja raste na raži i drugim žitaricama. Dolazi u vidu tableta, kapsula, praškova i tečnosti bez mirisa.
Psilocibin, takođe, dolazi iz određenih vrsta gljiva koje se nalaze u tropskim i suptropskim regionima Južne Amerike, Meksika i Sjedinjenih Država, dok Pejot može biti i sintetički proizveden.
Potpuno sintetički je 251-NBOMe. U pitanju je jedinjenje koje je razvijeno za upotrebu u istraživanju mozga, a ilegalno se prodaje pod nazivom N bomba ili 251.
Disocijativni lekovi proizvode analgeziju, amneziju i katalepsiju. Najupotrebljavaniji su ketamin i PCP (fenciklidin). Ovi hirurški anestetici se uglavnom prodaju u obliku praha ili tableta, ali ketamin je dostupan i kao tečnost.
U grupu disocijativnih lekova spada i Salvironin A, koji se dobija iz meksičke biljke Prorokova kadulja. Obično se unosi žvakanjem svežih listova ili ispijanjem ekstrahovanih sokova, dok se osušeni listovi mogu pušiti. Široko rasprostranjen je i Dekstrometorfan sirup za suzbijanje kašlja koji se može nabaviti bez recepta.
Kratkoročni efekti halucinogenih droga
Mnogi halucinogeni imaju hemijsku strukturu sličnu prirodnim neurotransmiterima, te direktno deluju na njih. Prvi efekti počinju od 20 do 90 minuta nakon konzumiranja i mogu trajati do 12 sati. Ipak, morate znati da je dejstvo nepredvivo, jer zavisi od unesene količine, ličnosti, raspoloženja, pa i od očekivanja korisnika.
Pojava halucinacija čini prepoznatljive znake. One uključuju gledanje, slušanje, dodirivanje ili mirisanje stvari na iskrivljen način ili opažanje stvari koje ne postoje, kao i promene u percepciji vremena. Prate ih impulsivno ponašanje i nagle promene raspoloženja koje mogu da variraju od straha do euforije. Prelazi između ovih stanja se toliko brzo smenjuju da osoba može da doživljava nekoliko emocija istovremeno.
Pored uticaja na psihu halucinogene droge dovode i do povećanog broja otkucaja srca, vrtoglavice, mučnina, povećanog krvnog pritiska i telesne temperature. Zatim, do gubitka apetita, pojačanog znojenja, slabosti i drhtavice, a može se javiti i izražena suvoća ustiju.
Dugoročna upotreba halucinogenih droga
Ponovna upotreba stvara toleranciju. Studije pokazuju da korisnici LSD-a vrlo brzo razvijaju visok stepen tolerancije. To znači da moraju da uzimaju sve veće količine da bi dobili iste efekte kao na početku.
Najnovija istraživanja su otkrila da razvijena tolerancija na jednu halucinogenu supstancu važi i za sve druge u istoj klasi. Na primer, ako je neko razvio toleranciju na LSD, takođe će imati toleranciju na Psilocibin, ali neće imati toleranciju na supstance koje utiču na druge sisteme neurotransmitera, kao što su amfetamini i marihuana.
Tolerancija na halucinogene nije trajna. Nestaje nakon nekoliko dana po potpunom prestanku konzumiranja. Pri čemu se korisnici u većini slučajeva ne suočavaju sa fizičkim simptomima apstinencije, kao oni koji se bore sa alkoholizmom ili zavisnošću od nekih drugih narkotika.
Ipak, halucinogene droge ne treba olako shvatiti. Dugotrajna upotreba dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Dve karakteristične posledice jesu uporna psihoza i flešbekovi, inače poznati kao poremećaj percepcije halucinogena (HPPD).
Flešbekovi predstavljaju ponovni doživljaj bez upotrebe supstance. Javljaju se bez upozorenja, često u roku od nekoliko dana. Ponekad su primetni i više od godinu dana nakon upotrebe droge, te se njihovi simptomi mogu pogrešno povezivati sa drugim stanjima, kao su moždani udar ili tumor na mozgu.
Smanjenje kognitivnih funkcija, problemi sa govorom, gubitak pamćenja, anksioznost, depresija, pa i samoubilačke misli se, takođe, svrstavaju u dugoročne efekte upotrebe halucinogenih droga.
Nemojte da dozvolite da vam droga za zabavu i opuštanje naruši život, potražite pomoć u bolnici za lecenje zavisnosti MedTim.
