Anksioznost je, uz depresiju, jedan od najčešćih mentalnih problema današnjice. Procenjuje se da više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od anksioznosti, što je približno 4 odsto planetarne populacije. Budući da je ovo psihičko stanje poprimilo epidemijske razmere, postavlja se pitanje – kako pobediti anksioznost?
Kako pobediti anksioznost i da li je to uopšte moguće?
Da li je ikako moguće i kako pobediti anksioznost uopšte? Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, neophodno je shvatiti da se ljudi, koji pate od anksioznosti, zapravo, bore ne samo sa ovim stanjem, već i još jednim velikim problemom. Taj problem se u najširem smislu naziva – nerazumevanje.
Koliko god da je realno i široko rasprostranjeno mentalno stanje, i dalje je anksioznost u velikoj meri tabu tema na našim prostorima. Nažalost, često se na ljude koje imaju problema sa mentalnim zdravljem gleda kao na “osobe slabog karaktera”. Ili još gore – kao da su lude, u psihijatrijskom smislu te reči.
Štaviše, nije neuobičajeno da osoba, koja ima neki vid anksioznog poremećaja, istovremeno pati i od depresije. Društvena stigma koja prati ova dva stanja dovodi do toga da su ljudi, koji pate od anksioznosti ili depresije, neretko marginalizovani ili socijalno osuđivani. Posledično, to dovodi do toga da se osoba sa anksioznošću oseća krivom i odgovornom za to što joj se dešava.
Isto tako, usled društvenog nerazumevanja prave prirode ovog psihičkog problema, anksiozni ljudi često zbog toga imaju i osećaj sramote. Zato se neretko i ne obraćaju za stručnu pomoć. Tome doprinosi i činjenica da je kod nas u Srbiji, ali i u regionu, razvijena tzv. kultura ćutanja. To podrazumevada da o realnim i postojećim mentalnim problemima ne treba govoriti, odnosno da se mentalne teskobe moraju držati u tajnosti i skriveno.
Naravno, ovakva i slična uverenja su veoma pogrešna i potpuno neutemeljena. Rezultat guranja problema pod tepih je takav da anksioznost postaje još teža i intenzivnija, kada osoba ni obične svakodnevne poslove ne može normalno da obavlja.
Kako prevazici anksioznost? Kako se leči anksioznost? Koji su anksioznost lekovi? Kako izgleda i na koji način se sprovodi anksioznost lečenje? O ovome ćemo govoriti više u našem blogu.
Anksioznost lecenje - Šta je, zapravo, anksioznost?
Videli smo da se anksiozne osobe, pored borbe sa sopstvenim psihičkim problemima, često bore i sa društvenom osudom anksioznosti i depresije. To dovodi do do toga da osobe koje pate od anksioznosti neretko ignorišu ili svode na minimum svoje simptome. Međutim, jedino je anksioznost lecenje siguran i proveren način da se u potpunosti prevaziđe ovo stanje.
Međutim, šta je anksioznost uopšte i zbog čega je ona toliko rasprostranjena?
S jedne strane, anksioznost je sasvim normalna reakcija našeg organizma i kao takva spada u sastavni deo našeg života. Bez obzira na to što nije u pitanju najprijatnija emocija, anksioznost ponekad ume da bude i jako korisno osećanje. Ona nas priprema da brzo procenimo situaciju opasnosti u kojoj se nalazimo, kako bismo još brže mogli da reagujemo. U pitanju je poznati “bori se ili beži” odgovor, odnosno reakcija našeg tela. Prema tome, povremeni osećaji anksioznosti kao u slučaju razgovora za novi posao, iščekivanja rezultata ispita, prelaska ulice i slično – sasvim je normalna reakcija.
S druge strane, anksioznost, kao psihički problem i medicinska dijagnoza, predstavlja mnogo više od obične napetosti, straha ili zabrinutosti. Ona predstavlja jednu kompleksnu reakciju našeg organizma na stvarnu ili percipiranu opasnost koja uključuje, fizičke, kognitivne i bihejvioralne promene.
Ono što anksioznost, kao psihički poremećaj, razlikuje od anksioznosti kao emocije je trajanje, intenzitet i težina ovog stanja. Naime, kada osoba oseća anksioznost u toj meri da je ovaj osećaj nesrazmeran prvobitnom okidaču ili stresoru, onda govorimo o anksioznosti kao poremećaju.
Anksiozni poremećaji (patološka anksioznost) remete osobu u svakodnevnom normalnom funkcionisanju. A to je jasan znak da je neophodno anksioznost lecenje.
Kako pobediti anksioznost i uzroci anksioznosti
Da bismo znali kako pobediti anksioznost, neophodno je ući u sam srž, koren ili uzrok ovog problema. Dakle, kako bismo znali kako prevazici anksioznost, potrebno je znati šta uopšte uzrokuje anksiozne poremećaje.
Inače, postoji više vrsta anksioznih poremećaja. To mogu biti generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno kompulzivni poremećaj, napad panike i panični poremećaj, fobije, socijalni anksiozni poremećaj i drugo. Ali, šta sve može dovesti do toga da se uopšte i pojave ovi anksiozni poremećaji? Koji su njihovi okidači?
Odmah treba reći da ne postoji jedan jedinstveni uzrok anksioznosti. Razlog leži u tome što svako ko pati od anksioznosti, ovaj psihički problem doživljava različito i na sebi svojstven način. To dalje znači da postoji više faktora koji mogu uzrokovati pojavu anksioznog poremećaja. Veoma je važno znati šta je kod konkretne osobe uzrokovalo anksioznost, budući da se na taj način provereno može znati i kako leciti anksioznost.
Zato ćemo sada da pokrijemo neke od glavnih uzroka i faktora rizika za ovo stanje.
1) Genetske predispozicije
Pojedina istraživanja su pokazala da anksioznost može biti nasleđena, odnosno genetski psihički problem. Ako otac, majka ili drugi srodnik u prvom stepenu (brat ili sestra) pate od anksioznosti, postoji verovatnoća da će i drugi član porodice imati anksiozni poremećaj. Genetska predispozicija za anksioznost se ponekad naziva i “osetljivost na anksioznost”.
Međutim, ovde postoji dilema za koju nema dovoljno dokaza. S jedne strane, nije utvrđeno da li osoba pati od anksioznosti zato što ima genetskih predispozicija za to. A, s druge strane, i dalje nije skroz jasno da li je osoba podložnija anksioznosti zato što stiče (uči) određene načine razmišljanja, stavove i uverenja od oca, majke i drugih članova porodice koji podstiču strahove i zabrinutost.
2) Iskustva iz prošlosti ili detinjstva
- Fizičko ili emocionalno zlostavljanje;
- Zanemarivanje ili zapostavljanje;
- Smrt ili gubitak roditelja;
- Maltretiranje, mobing ili društvena izolovanost;
- Diskriminacija.
3) Kako leciti anksioznost i trenutna životna situacija
Ako se pitate “kako leciti anksioznost”, ponekad odgovor na to može dati i trenutna životna situacija osobe koja pati od ovog stanja. To kažemo zato životne poteškoće kroz koje osoba trenutno prolazi mogu biti okidač za anksioznost. Kada se u razgovoru sa pacijentom otkrije uzrok, kao i potencijalno rešenje trenutnih životnih nedaća, onda se anksioznost lečenje sprovodi sa velikim uspehom.
Govorimo o sledećim životnim situacijama:
- Fizička, emotivna i mentalna iscrpljenost i/ili nagomilavanje stresa;
- Previše promena ili neizvesnosti u kratkom periodu;
- Izgaranje na radnom mestu, pritisak tokom učenja ili na poslu;
- Dugo radno vreme i stres na poslu;
- Finansijski problemi;
- Biti bez zaposlenja;
- Stambeni problemi i beskućništvo;
- Zabrinutost i strah od predstojećih vremenskih prilika/nepogoda (ovo se ponekad naziva i klimatska ili ekoanksioznost);
- Gubitak bliske osobe;
- Osećaj usamljenosti, samoće ili društvene izolovanosti;
- Biti zlostavljan, uznemiravan, maltretiran, uključujući i doživljavanje bilo kog vida diskriminacije;
4) Psihički ili fizički zdravstveni problemi
Postoje određeni zdravstveni problemi, fizičke ili psihičke prirode, koji mogu uzrokovati anksioznost ili pogoršati njene simptome. Na primer, život sa ozbiljnim fizičkim, a ponekad i po život opasnim problemima, mogu uzrokovati anksioznost.
Kao što smo na početku rekli, osoba koja pati od anksioznosti, neretko se bori i sa drugim psihičkim problemima. Najčešće je u pitanju depresija. Ova dva psihička problema utiču povratno jedan na drugi. S jedne strane, depresija pogoršava simptome anksioznosti, dok anksioznost čini da osoba postane još depresivnija.
Zato je anksioznost lečenje provereni način da se leči ne samo ovaj poremećaj, već i depresija.
5) Uzimanje psihoaktivnih supstanci i/ili lekova
U pojedinim slučajevima, anksioznost može biti posledica uzimanja, ali i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i medikamenata. Na primer, anksioznost se može javiti kao posledica uzimanja nekih psihijatrijskih lekova, lekova za fizičke zdravstvene probleme i slično.
Isto tako, narkomanija i rekreativno uzimanje alkohola i psihokativnih supstanci mogu uzrokovati anksiozni poremećaj.
6) Kako se leci anksioznost i problemi sa zdravljem
Spomenuli smo da određeni zdravstveni problemi mogu uzrokovati anksioznost. Da bismo znali kako se leci anksioznost, onda se mora znati i koji konkretan fizički zdravstveni problem može biti uzrok ovog psihičkog problema.
Primeri fizičkih zdravstvenih problema koji se mogu povezati sa anksioznošću uključuju:
- Kardiovaskularne i bolesti srca;
- Dijabetes;
- Problemi sa štitnom žlezdom, kao što je hipertireoza;
- Respiratorni poremećaji, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i astma:
- Zloupotreba ili odvikavanje od droge;
- Prestanak uzimanja alkohola, lekova za smirenje (naročito pojedinih benzodiazepina) ili drugih lekova;
- Hronični bol ili sindrom iritabilnog creva;
- Retki tumori koji proizvode određene “bori se ili beži” hormone;
- Ponekad, kao što smo istakli, anksioznost može biti nuspojava određenih lekova.
Kako pobediti anksioznost i simptomi ovog psihičkog problema
Katkad se na pitanje “kako pobediti anksioznost” daje laički odgovor da se samo treba suočiti sa strahom i zabrinutošću, i tako će se anksioznost prebroditi. Iako ova tvrdnja u osnovi nije netačna, anksioznost lecenje podrazumeva mnogo više od toga. Drugim rečima, da bismo znali optimalan način kako leciti anksioznost, neophodno je prepoznati i simptome ovog stanja.
Već smo naveli dve glavne karakteristike anksioznosti, a to su strah i zabrinutost. Međutim, pored ova dva simptoma, postoji još indikatora koji mogu ukzaivati na postojanje anksioznosti. To su sledeći fizički i psihički simptomi:
- Osećaj nervoze, nemira ili napetosti;
- Osećaj predstojeće katastrofe, panike ili opasnosti;
- Ubrzano disanje (hiperventilacija);
- Povećan broj otkucaja srca, palpitacije i tahikardija;
- Znojenje;
- Drhtanje;
- Vrtoglavica i mučnina;
- Osećaj slabosti ili umora;
- Bol u grudima i kratak dah;
- Glavobolja;
- Mišićna tenzija;
- Vlažni i hladni dlanovi;
- Problemi sa fokusom, koncentracijom i razmišljanjem o bilo čemu drugom, osim o trenutnom strahu i brizi;
- Poteškoće sa spavanjem (najčešće je to insomnija, odnosno nesanica);
- Poteškoće sa donošenjem racionalnih odluka;
- Problemi sa digestivnim traktom, odnosno gastrointestinalni problemi;
- Poteškoće sa kontrolisanjem zabrinutosti;
- Osećaj krivice i sramote;
- Osećaj kao da se osoba guši:
- Potreba za izbegavanjem stvari, ljudi ili mesta koja izazivaju anksioznost.
- Prekomerno zevanje;
- Derealizacija (poremećaj doživljaja realnosti);
- Tinitus (zujanje u ušima);
- Trnjenje ili osećaj mravinjanja i hladnoće na stopalima i šakama;
- Problemi sa vidom, poput zamućenog vida ili proširenih zenica;
- Osip po koži.
Kako se leči anksioznost i koje navike “hrane” ovo mentalno stanje
Mnogi ljudi žele da znaju kako se leči anksioznost, nastavljajući istovremeno da upražnjavaju određene navike koje samo podstiču simptome ovog stanja. Dakle, prvi i osnovni korak ka tome da znate kako pobediti anksioznost jeste promena navika koje pothranjuju ovaj mentalni problem.
Možda anksiozna osoba nije svesna toga, jer su u pitanju su svakodnevne navike. Međutim, promena i odbacivanje tih navika predstavljaju put ka tome da se započne anksioznost lecenje. Zato ćemo sada malo više govoriti o tim navikama.
1) Kako pobediti anksioznost i izbegavanje određenih situacija
Anksiozne osobe imaju potrebu da izbegavaju određene situacije, stvari ili ljude koje im stvaraju nelagodnost. Kada se ova potreba upražnjava na kontinuiranom nivou, onda ona prelazi u naviku koja “hrani” anksioznost.
Na primer, osoba može konstantno izbegavati određena mesta uz predosećaj da će sresti ljude koje tamo ne želi da vidi. Ili, osoba izbegava da pogleda koliko joj je para ostalo na računu, uz loš mentalni nagoveštaj da stanje na računu uopšte nije sjajno.
Ovakve i slične situacije govore u prilog tome da je anksiozna osoba svesna svog (trenutnog) problema, ali da nije voljna da ga reši. Na taj način se, iz psihološkog aspekta, problem samo produbljuje, stres nagomilava, a anksioznost intenzivira. To, dakle, nije način kako prevazici anksioznost.
Put ka tome kako pobediti anksioznost jeste da se, ipak, pristupi problemu koji se izbegava – korak po korak. Drugim rečima, veoma je važno da se pristupi određenoj okolnosti koja može biti okidač za anksioznost, kako bi osoba mogla da se suoči sa svojom nelagodom (“preživeo sam i ovo”). Ovo je i osnova kognitivno-bihejvioralne terapije, osnovnog i glavnog tretmana za anksioznost lecenje.
Jedino kada osoba postupi na ovaj način, moći će da sebi otvori put ka tome kako prevazici anksioznost.
2) Mišljenje drugih ljudi
Konstruktivno mišljenje ljudi bliskih sa osobom koja pati od anksioznosti nije loša stvar sama po sebi. Problem je u tome što anksiozni ljudi žele da ostave pozitivan utisak na sve ostale ljude, a ne samo na porodicu i prijatelje.
Kada osoba zavisi od mišljenja drugih (“šta će drugi ljudi misliti”) i kada od svakoga traži povratnu informaciju o svojim postupcima, to može samo podstaći simptome anksioznosti.
3) Kako pobediti anksioznost i konstantno podilaženje drugim ljudima
Ova navika blisko je povezana sa prethodno navedenom navikom. Kada osoba konstantno želi da udovolji drugim ljudima, to nije način kako pobediti anksioznost. Repetitivno i stalno podilaženje drugim ljudima, uz strah da će se ti drugi ljudi uvrediti, naljutiti i slično, predstavlja obrazac ponašanja koji samo “hrani “simptome anksioznosti.
Ne postoji objektivan razlog da u svim prilikama stavovi okoline budu ispred mišljenja i htenja osobe koja pati od anksioznosti. Uz konstantno podilaženje drugim ljudima, dolazi do zanemarivanja vlastitih potreba. Posledica toga jeste produbljivanje osećaja anksioznosti. U praksi se pokazalo da su ovakvom ponašanju češće sklone žene od muškaraca.
4) “Desiće se najgori mogući scenario”
Katastrofiranje je jedna od glavnih karakteristika anksioznosti. Drugim rečima, anksiozna osoba ima strah, zabrinutost i strepnju oko toga da će se desiti najgori mogući scenario. Na primer, ako treba da putuje, anksiozna osoba može imati strah i uverenje da će se dogoditi saobraćajna nesreća i da će svi putnici poginuti.
Dakle, anksiozna osoba je uverena u to da ne samo da postoji i da predstoji određena opasnost, već i da će se ta opasnost realizovati. Samo zamišljanje “najgoreg i najcrnjeg” mogućeg scenarija je obrazac mišljenja i navika koja “hrani” anksioznost. Kada osoba, pod uticajem intenzivnog straha, donosi nesmotrene, impulsivne i ishitrene odluke, to je put koji samo produbljuje anksioznost. To nije način kako pobediti anksioznost i ovakvo razmišljanje će anksioznoj osobi doneti više štete nego koristi.
Da biste znali kako se leči anksioznost, neophodno je uvek imati u vidu da ovo mentalno stanje podrazumeva ne procenjivanje, već precenjivanje situacija. Nakon toga, treba shvatiti i to da dolazi do potcenjivanja sopstvenih sposobnosti osobe da reši tu situaciju. Kada je u pitanju anksioznost lecenje, kognitivno-bihejvioralni terapeuti rade sa pacijentima na tome da oni spoznaju svoje mogućnosti.
Kada je pacijent svestan svojih mogućnosti, onda može učiniti i minimalne, ali svrsishodne napore koji mogu rešiti problem. I sve to bez precenjivanja problema.
Koji su lekovi za anksioznost?
Kada su u pitanju lekovi za anksioznost tu u najširem smislu podrazumevamo anksiolitike, a to su lekovi za smirenje. Malo konkretnije, pod lekovima za smirenje se uglavnom podrazumevaju brojni medikamenti iz klase benzodiazepinskih lekova.
Međutim, lekovi za anksioznost podrazumevaju i mnogo više od benzodiazpeina. Pored njih, anksioznost lekovi uključuju i određene SSRI i SNRI antidepresive, triciklične antidepresive, beta blokatore i druge medikamente. Svi ovi lekovi su efikasni na svoj način i njihovo dejstvo zavisi od osobe do osobe i njenih simptoma, zdravstvenog stanja i slično. To znači da ne postoji samo jedan najbolji lek za anksioznost.
Svrha svih lekova za anksioznost jeste tretiranje i ublažavanje simptoma anksioznosti. Anksioznost lekovi, iako efikasni, predstavljaju samo jednu stranu medalje (farmakološki tretman) za kompletno anksioznost lecenje. Oni se ne smeju uzimati na sopstvenu ruku, odnosno moraju se uzimati na način i u periodu predviđenim lekarskim uputom.
Ako se pitate kako prevazici anksioznost u celosti, onda je pored medikamentozne terapije potreban i psihološki tretman. Dakle, psihoterapija, sa naglaskom na kognitivno-bihejvioralnu terapiju, predstavlja drugu stranu medalje za potpuno anksioznost lečenje. No, o tome će biti malo više reči kasnije.
Kako pobediti anksioznost i anksioznost lekovi – Četiri glavna tipa medikamenata
Videli smo da anksioznost lekovi podrazumevaju mnogo više od benzodiazepina, odnosno lekova za smirenje. Generalno posmatrano, postoje četiri glavna tipa lekova kojima se tretiraju simptomi anksioznosti.
To su:
- SSRI antidepresivi;
- SNRI antidepresivi;
- Triciklični antidepresivi;
- Benzodiazepini.
1) Kako se leci anksioznost i SSRI antidepresivi
Kao što im naziv govori, u pitanju su antidepresivi. Dakle, to su medikamenti kojima se leči depresija. Međutim, kao što smo naveli na početku ovog teksta, anksioznost i depresija u velikom broju slučajeva idu “ruku pod ruku”. Odnosno, osoba koja pati od depresije istovremeno ima i anksiozni poremećaj. Kako se leci anksioznost SSRI antidepresivima?
SSRI je skraćenica od “selective serotonin reuptake inhibitor”, što znači selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Oni deluju tako što sprečavaju nervne ćelije u mozgu da reapsorbuju serotonin. A serotonin je hemikalija, odnosno neurotransmiter koji igra vitalnu ulogu u regulisanju raspoloženja osobe.
Prema jednoj studiji iz 2022. godine, SSRI antidpresivi su istovremeno i anksioznost lekovi. Tačnije, oni predstavljaju prvi izbor za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Isto tako, SSRI antidepresivi se mogu prepisati i kada je u pitanju lečenje opsesivno kompulzivnog poremećaja.
U SSRI antidepresive, između ostalih, ulaze:
- Citalopram (Celexa);
- Escitalopram (Lexapro, Cipralex);
- Fluoksetin (Prozac);
- Fluvoksamin (Luvox);
- Paroksetin (Seroksat lek ili Paksil);
- Sertralin (Zoloft lek).
2) Kako se leci anksioznost i SNRI antidepresivi
SNRI su još jedna klasa antidepresiva koji mogu da leče depresiju i anksioznost. Lekari ih takođe mogu prepisati za lečenje nekih hroničnih bolnih stanja. SNRI znači “serotonin and norepinephrine reuptake inhibitors”, odnosno u pitanju su inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina.
Poput SSRI antidepresiva, i SNRI antidepresivi predstavljaju prvu liniju lekova za anksioznost lecenje. Međutim, oni nisu toliko efikasni u lečenju opsesivno kompulzivnog poremećaja.
Ovi anksioznost lekovi, odnosno SNRI antidepresivi deluju tako što smanjuju reapsorpciju hemikalija serotonina i noradrenalina u mozgu.
Primeri SNRI antidepresiva koji služe kao anksioznost lekovi su:
- Suloxetin (Cimbalta);
- Venlafaksin.
3) Kako prevazici anksioznost i triciklični andidepresivi
Triciklični antidepresivi (TCA) su starija klasa antidepresiva. Iako mogu biti efikasni u lečenju depresije i anksioznosti, lekari češće prepisuju SSRI antidepresive za anksioznost lecenje, jer izazivaju manje neželjenih efekata.
Međutim, TCA antidepresivi mogu biti korisni za neke ljude, posebno ako drugi anksioznost lekovi ne pružaju olakšanje. Ovi anksioznost lekovi deluju tako što blokiraju reapsorpciju serotonina i noradrenalina. Na taj način dolazi do povećanja nivoa serotonina i noradrenalina u mozgu.
Kako leciti anksioznost i primeri TCA antidepresiva uključuju:
- Amitriptilin (Elavil)
- Imipramin (Tofranil)
- Nortriptilin (Pamelor)
4) Anksioznost lečenje i benzodiazepini
U najširem smislu, benzodiazepini su vrsta sedativa (lekova za smirenje) koji ublažavaju fizičke simptome anksioznosti, kao što su napeti mišići. Pored mišićne, ovi anksioznost lekovi takođe podstiču nervnu relaksaciju i sedaciju. Njihov efekat, koji nastupa relativno brzo, sastoji se u smanjenju teskobe, napetosti i stresa.
Maksimalni nivoi benzodiazepina u krvi javljaju se jedan do dva sata nakon što osoba uzme svoju dozu. Ljudi mogu i ranije osetiti efekte benzodiazepina.
Benzodiazepini, između ostalih, uključuju:
- Alprazolam (Ksanaks ili Ksalol);
- Klonazepam (Rivotril);
- Hlordiazepoksid (Librium);
- Diazepam (Valijum);
- Lorazepam (Ativan);
- Bromazepam;
Benzodiazepini, kao anksioznost lekovi, mogu biti efikasni samo kada se uzimaju na kratak rok. Ukoliko se uzimaju nekontrolisano, u dužem vremenskom periodu i bez nadzora lekara, to onda vodi u zloupotrebu i zavisnost od benzodiazepina.
Zbog ovih rizika, stručnjaci sugerišu da lekari ne treba da prepisuju kontinuiranu upotrebu benzodiazepina duže od 6 meseci. Neki ljudi mogu uzimati benzodiazepine da bi kontrolisali simptome kratkoročne anksioznosti. Na primer, ljudi sa strahom od letenja mogu uzeti ove medikamente pre avionskog leta.
Ponekad ljudi mogu uzimati benzodiazepine zajedno sa SSRI antidepresivima u periodu od dve do četiri nedelje, dok ovi antidepresivi ne počnu da deluju.
Kako prevazici anksioznost i ostali anksioznost lekovi
- Beta blokatori. Ovi lekovi su uobičajeni za ljude koji imaju srčana oboljenja ili hipertenziju. Ali, ponekad ih lekari mogu prepisati i kao anksioznost lekovi. Oni smanjuju efekte noradrenalina, zbog čega dolazi do ublažavanja fizičkih simptoma anksioznosti.
- Buspiron. Ovaj lek protiv anksioznosti može da leči kratkoročne ili dugoročne simptome anksioznosti. On deluje znatno sporije od benzodiazepina i možda ne leči sve vrste anksioznih poremećaja. Međutim, on izaziva mnogo manje neželjenih efekata i ima manji rizik od nastanka zavisnosti.
- Inhibitori monoaminske oksidaze (MAOI). U pitanju su neki od najranijih tipova antidepresiva. Lekari ih ponekad mogu prepisati za anksioznost lecenje, iako potencijano mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte. Upravo zato se MAOI lekovi retko kada prepisuju.
Kako pobediti anksioznost prirodnim putem?
Ako želite da znate kako pobediti anksioznost, uz medikamentoznu terapiju i psihoterapiju, postoje određeni prirodni načini koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma anksioznosti. Ponekad, nažalost, ovi prirodni načini nisu sami po sebi dovoljni da bi se osoba oslobodila anksioznosti u celosti.
Međutim, da li to znači da je odgovor na pitanje “da li je moguće i kako prevazici anksioznost prirodnim putem” odričan? Ne u potpunosti. Prirodni načini za anksioznost lecenje mogu biti i jesu odlična uvertira za psihološki i medikamentozni tretman. Naime, kada osoba promeni određene životne navike koje podstiču anksioznost, i kada upražnjava navike koje smanjuju njene simptome, onda će ona postati trezvenija i moći će racionalno da sagleda svoj problem.
To će joj omogućiti ne samo da olakša simptome anksioznosti i ne samo da uvidi prirodu i ozbiljnost svog problema, već i da uvidi da je potrebna stručna pomoć kako bi anksioznost postala prošlost. Samo tako će osoba brže i lakše znati kako prevazici anksioznost.
U tom smislu, ako se pitate kako leciti anksioznost prirodnim putem, odgovori su višestruki.
- Budite fizički aktivni, jer fizička aktivnost sa sobom nosi i brojna psihička poboljšanja.
- Redukujte ili skroz izbacite alkohol iz upotrebe.
- Pokušajte da smanjite pušenje ili u potpunosti izbacite cigarete iz upotrebe.
- Ograničite upotrebu kofeinskih napitaka.
- Neka vam prioritet bude kvalitetan san. Potrudite se da u krevet uveče idete u isto vreme i da se svakog jutra budite u isto vreme, čak i kada je vikend.
- Pokušajte sa meditacijom i praktikujte tehniku svesnosti sadašnjeg trenutka. To podrazumeva da svoje misli kanališete na način koji neće biti osuđujući ili okrivljujući, što može dovesti do osećaja smirenosti.
- Neka vam ishrana bude balansirana, sa što više celovitih, prirodnih namirnica.
- Praktikujte tehnike dubokog disanja i aromaterapiju.
Kako leciti anksioznost i psihoterapija
Anksioznost lekovi i prirodni načini za anksioznost lečenje su odličan način da se ovo stanje prebrodi. Međutim, ovo nije dovoljno da bi osoba u potpunosti prevazišla problem anksioznosti. Najsigurniji, proveren i najefektniji vid lečenja anksioznosti je psihoterapija. Prema tome, ako se pitate “kako leciti anksioznost”, psihoterapija je neizostavan i nezaobilazan deo u tretiranju ovog mentalnog problema.
Zašto je to tako? Zato što psihoterapija, za razliku od lekova za anksioznost, leči više od simptoma i posledica problema. Psihoterapija može pomoći da pacijent otkrije osnovne uzroke svojih briga i strahova.
Osim toga, uz rad sa psihologom i psihoterapeutom, osoba može naučiti kako da se opusti, da sagleda situaciju na nove i manje zastrašujuće načine. Takođe, rad sa psihoterapeutom uključuje i razvijanje boljih veština suočavanja i rešavanja problema. Najjednostavnije rečeno – psihoterapija, kao efikasan način kako pobediti anksioznosti, daje pacijentu alate za prevazilaženje ovog stanja, i učeći ga kako da te alate koristi svakodnevno.
U tom smislu postoje brojni psihoterapeutski tretmani za anksioznost lečenje. Osnovni i glavni tretman je kognitivno-bihejvioralna terapija. Ali, pored nje, sprovode se i duge terapije. Tu govorimo o terapiji prihvatanja i posvećenosti, terapija izlaganja, edukacija pacijenta i porodice, interpersonalna terapija i slično.
1) Kako pobediti anksioznost uz kognitivno-bihejvioralnu terapiju
Kognitivna-bihejvioralna terapija (KBT) je najčešće korišćena terapija za lečenje anksioznih poremećaja. Istraživanja su pokazala da je KBT terapija veoma efikasna u lečenju paničnog poremećaja, fobija, socijalnog anksioznog poremećaja i generalizovanog anksioznog poremećaja, kao i drugih anksioznih poremaćaja.
Kao što ime sugeriše, KBT terapija uključuje dve glavne komponente:
- Kognitivna terapija ispituje kako negativne misli ili spoznaje doprinose anksioznosti.
- Bihejvioralna terapija ispituje kako se osoba ponaša i reaguje u situacijama koje izazivaju anksioznost.
Osnovna premisa KBT terapije je da naše misli – a ne spoljni događaji – utiču na način na koji se osećamo. Drugim rečima, situacija u kojoj se nalazimo ne određuje kako se osećamo, već naša percepcija situacije.
2) Kako prevazici anksioznost i terapija izlaganjem
Anksioznost nije prijatan osećaj, pa je prirodno da ljudi izbegavaju da se tako osećaju. Već smo videli da jedan od načina na koji ljudi to rade je putem izbegavanja situacija koje ih čine anksioznim. Na primer, ako se zbog mogućnost javnog govora osobi “grči” smotak, ona može preskočiti venčanje svog najboljeg prijatelja kako bi izbegla javni govor. Osim faktora neprijatnosti, problem sa izbegavanjem strahova je taj što osoba nikada nema priliku da ih prevaziđe. U stvari, izbegavanje strahova čini strahove jačim i intenzivnijim.
Tu nastupa terapija izlaganja koja, kao što joj ime kaže, izlaže osobu situacijama ili objektima od kojih strahuje. Ideja je da će kroz ponovljeno izlaganje osoba imati sve veći osećaj kontrole nad situacijom i da će se anksioznost smanjiti.
Terapija izlaganja se sprovodi na jedan od dva načina. Prvo, psihoterapeut može tražiti od pacijenta da zamisli zastrašujuću situaciju. Drugo, osoba se može suočiti sa ovakvom situacijom u stvarnom životu.
Terapija izlaganja može se koristiti samostalno ili se može sprovoditi kao deo kognitivno-bihejvioralne terapije.
3) Kako se leči anksioznost i ostale terapije
Kao što smo naveli, postoje i druge terapije koje su siguran put ka tome kako pobediti anksioznost.
To može biti terapija prihvatanja i posvećenosti koja primenjuje samoprihvatanje sa praksama svesnosti. Pomaže u postizanju psihološke fleksibilnosti. Kao rezultat toga, pacijenti bolje upravljaju svojom anksioznošću i ostaju prisutni u ovom trenutku.
Isto tako, to može biti i interpersonalna terapija, kao kratkoročni tretman za anksioznost. Ovde pacijenti uče da razumeju osnovna međuljudska pitanja kako bi bolje izrazili emocije.
Kako pobediti anksioznost zauvek?
Videli smo šta je anksioznost, kako se leči anksioznost, koje navike utiču na ovo stanje, koji su simptomi anksioznosti i slično. Mogli smo da vidimo i to koje se terapije primenjuju kada je u pitanju anksioznost lečenje. Ali, i pored svega toga, postavlja se pitanje – kako pobediti anksioznost jednom zasvagda? Tačnije, kako prevazici anksioznost da ovo stanje postane kompletna prošlost za osobu?
Rešenje je u stručnom timu ljudi koji zajednički primenjuju i sprovode efikasnu medikamentoznu terapiju i psihoterapiju. Jedino kombinacija ova dva vida lečenja anksioznosti je put ka tome da se anksioznost prevaziđe zauvek! Klinika u kojoj se to uspešno sprovodi je MedTim.
Bolnica MedTim je savremena klinika za lečenje zavisnosti koja godinama unazad sa visokom stopom uspeha leči i najteže oblike zavinosti. Pored toga, tim međunarodni priznatih lekara, psihologa i psihoterapeuta sprovodi i lečenje anksioznosti, kao i svih anksioznih poremećaja.
Anksioznost lecenje u klinici MedTim pre svega podrazumeva adekvatne psihodi..jagnostičke preglede. Nakon utvrđenog psihosomatskog stanja pacijenta, određujemo i odgovarajući farmakološki tretman i medikamentoznu terapiju, u skladu sa našim individualnim pristupom,
Tretiranjem simptoma anksioznog poremeća, pacijentu počinje da se vraća kontrola nad svojim mislima i životom. Zabrinutost i teskobe bivaju sve ređe i kraće traju, dok je njihov stepen znatno manji.
Anksioznost lečenje i psihoterapija u klinici MedTim
Glavni pristup u klinici MedTim, kada je u pitanju anksioznost lečenje, podrazumeva psihoterapiju. Tim naših stručnih psihologa i psihoterapeta sprovode kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Ona je strukturisana na taj način da svojim terapijskim pristupom osposobljava pacijenta da samostalno rešava probleme i prevaziđe strahove i mentalne prepreke.
Učeči da uoči simptome i naznake anksioznosti, pacijenti se u radu sa našim psiholozima uče i tome kako da se ponašaju u situacijama anksioznosti. Na taj način, svojim ponašanjem mogu da reaguju na način koji je koristan za njihovo psiho-fizičko zdravlje.
Osim kognitivno-bihejvioralne terapije, sprovodimo edukaciju pacijenta i porodice, ali i opisanu terapiju izlaganja. Na osnovu ovih terapija, pacijent usvaja nove obrasce i načine ponašanja koji mu pomažu da prebrodi i pobedi strahove koji mu izazivaju anksioznost. Psihoterapija u klinici MedTim uključuje, dakle, psiuhostabilizaciju uz intenzivan rad sa našim psihijatrima i psiholozima.
Čak i nakon otupsta iz bolnice, sprovodimo ambulantno lečenje pacijenta. To znači da sa pacijentom, ali i njegovom porodicom, ostajemo u kontaku u periodu od godinu dana nakon ispisa iz klinike. To činimo kako bismo održavali rezultate stacionarnog lečenja, ali i promenili medikamentoznu terapiju po potrebi.
Anksioznost lečenje se veoma uspešno sprovodi u bolnici MedTim, čak i ako su u pitanju teži slučajevi anksioznih poremećaja. Dakle, ako se pitate “kako pobediti anksioznost” ili “kako prevazici anksioznost”, MedTim je rešenje!
