Napad panike ili panični napad (često se naziva i panični poremećaj, mada nije u potpunosti isto) predstavlja jedno od uznemirujućih iskustava za svakoga ko doživi ovo stanje. Kao vrsta anksioznog poremećaja, statistike pokazuju da se sve veći broj osoba bori i suočava sa ovim nimalo prijatnim problemom. Međutim, dobra vesta je da je napad panike izlečivo stanje i da postoje provereni medicinski tretmani za lečenje ovog poremećaja
Priroda problema – Kako svakodnevni život utiče na napad panike
Napad panike danas je češći i uobičajeniji nego ikada. Procenjuje se da je više od 13 odsto svih stanovnika na planeti u nekom trenutku svog života doživi panični napad.
Naime, svakodnevni život modernom čoveku nameće konstantne, brze i nepredvidive promene, stavljajući ga u stanje neprestanog prilagođavanja i rešavanja problema za problemom. Posledica takvog savremenog načina života jesu neprestani, hronični stres, nesigurnost, strah od neizvesne budućnosti. Drugim rečima, trenuci kada se čovek može osećati potpuno relaksirano i neopterećeno svakodnevnim izazovima su retkost.
Kao rezultat nagomilanog stresa, teskobe i strepnje može se javiti anksioznost u vidu napada panike. Hajdemo to malo bolje i slikovitije da pojasnimo.
Akumulacija stresa, koji je posledica opisanog načina života, jedan je od najvećih i najpogodnijih okidača za razvoj brojnih anksioznih poremećaja. Osećaj brige, straha i nemira su normalne emocije i predstavljaju prirodnu reakciju organizma na buduću potencijalnu opasnost. Međutim, anksioznost je mnogo više od obične zabrinutosti.
Kod anksiozne osobe, teskoba, strepnja i strah su konstantni, uporni, intenzivni i preplavljujući u toj meri da osobu onemogućavaju da funkcioniše normalno na svakodnevnom nivou. I dok strah predstavlja zaštitni mehanizam našeg organizma, anksioznost parališe osobu, ograničava njene fizičke i mentalne funkcije i dovodi je u situaciju očaja i beznađa. Jedan od najčešćih anksioznih poremećaja u navedenom smislu je napad panike.
Šta su napadi panike? Koji su napad panike simptomi? Kako izgleda napad panike? Kako savladati napad panike? Na ova i slična pitanja dajemo odgovore u daljem tekstu.
Šta su napadi panike i čemu se razlikuju od paničnog poremećaja?
Napadi panike predstavljaju, kao što smo videli, poremećaje anksioznosti. Ponekad je jako teško dati sveobuhvatnu definiciju napada panike zbog kontrasta psihičkih i fizičkih simptoma. U osnovi, napad panike je fizička manifestacija osobe na određeni psihički problem. Hajmo to sada da konkretizujemo.
Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog i preplavljujućeg straha koji izaziva teške fizičke simptome u situacijama kada nema realne opasnosti ili očiglednog uzroka. Napadi panike mogu biti izuzetno zastrašujuće iskustvo. Kada se dogodi napad panike, osoba u tim trenucima misli da gubi kontrolu nad sobom, da ima srčani udar ili čak da umire.
Mnogi ljudi dožive samo jedan ili dva napada panike u životu, a problem u najvećem broju slučajeva nestaje kada se stresna situacija završi. To dovoljno govori u prilog učestalosti paničnih napada kod opšte populacije. Međutim, ako osoba doživljava ponavljajuće i neočekivane napade panike, provodeći mnogo vremena u stalnom strahu od novog napada panike, onda se to stanje naziva panični poremećaj.
Iako sami napadi panike nisu opasni po život, oni mogu biti veoma zastrašujući i značajno uticati na kvalitet života. Ako se pitate “kako savladati napad panike”, dobra vest je da postoje efikasni načini i tretmani za lečenje ovog stanja. No, o tome ćemo govoriti nešto kasnije.
Kao što možemo da vidimo, napadi panike nisu isto što i panični poremećaj. Napad panike može se dogodoti gotovo svakome i u trenucima kada osoba ima izuzetno visok nivo anksioznosti. Ponekad su ovi napadi panike simptom paničnog poremećaja. S druge strane, panični poremećaj predstavlja stanje kada su napadi panike učestali, ponavljajući (repetitivni), intenzivni i kontinuirani i traju najmanje mesec dana.
Prema tome, neće svako ko doživi panični napad istovremeno razviti i panični poremećaj.
Napad panike i “bori se ili beži” reakcija
Napad panike u proseku traje od nekoliko minuuta do pola sata. Tokom napada panike, osoba može doživeti teške emocije, uključujući bespomoćnost i strah. S druge strane, napad panike simptomi mogu uključivati ubrzan srčani rad, ubrzano disanje, prekomerno znojenje, kao i drhtanje.
Napadi panike se često dešavaju u specifičnim situacijama koje izazivaju povišeni nivo stresa. Ali, kao što smo već istakli, neki ljudi panične napade doživljavaju više puta, neočekivano, bez jasnih pokretača i spoljašnjih opasnosti (pretnji). U ovom slučaju, osoba može imati panični poremećaj.
Kada je u pitanju napad panike, ovde treba istaći jedan psihološki fenomen koji se naziva “bori se ili beži” (fight or flight). Tada mozak “naređuje” autonomnom nervnom sistemu da aktivira odgovor „bori se ili beži “. Telo je tada preplavljeno nizom hemikalija, uključujući adrenalin, koje izazivaju fiziološke promene. Na primer, otkucaji srca i disanje su ubrzani, krv se ubrzano prebacuje u mišiće da bi se pripremila za “borbu ili bežanje”, što se može manifestovati u vidu drhtanja.
Za one koji doživljavaju panični napad, ova osećanja se javljaju čak i kada nema direktne ili uočene pretnje. Dakle, napadi panike simptomi se mogu javiti kada se pokrene reakcija “bori se ili beži”, ali ne postoji objektivna opasnost. Naprotiv, napadi panike simptomi mogu se dogoditi u potpuno bezopasnim situacijama i naizgled bez stresa, kao što su gledanje televizije ili spavanje.
Napadi panike i okidači za reakciju “bori se ili beži”
- Hronični (trajni) stres. Ovo uzrokuje da telo proizvodi veću količinu stresnih hormona od uobičajenih, kao što je adrenalin.
- Akutni stres (kao što je doživljavanje traumatskog događaja). Može iznenada preplaviti telo velikim količinama stresnih hormona kortizola i adrenalina.
- Uobičajena hiperventilacija. Ona remeti ravnotežu gasova u krvi, jer u krvi nema dovoljno ugljen-dioksida.
- Intenzivne fizičke vežbe. Kod nekih ljudi to može izazvati ekstremne reakcije.
- Prekomerni unos kofeina. Kofein u kafi, čaju i drugim napicima je jak stimulans.
- Može izazvati fizičke promene.
- Iznenadna promena okruženja. Govorimo o promenama kao što su ulazak u prenaseljeno, vruće ili zagušljivo okruženje.
Napadi panike i njegovi uzroci
Kao što smo videli, kod napada panike ne postoji realna ili stvarnja pretnja, odnosno opasnost koja bi uzrokovala ovo napad panike. Zato se sa razlogom postavlja pitanje – šta uzrokuje panične napade? Međutim, nema jedinstvenog i lakog odgovora na ovo pitanje, s obzirom na to da nije poznato šta uzrokuje napade panike ili panični poremećaj.
Budući da su napadi panike simptomi uglavnom fizičke prirode, često ljudi, nakon doživljenog paničnog napada, odu kod lekara kako bi videli da li postoji neki fizički zdravstveni problem. Kada lekar utvrdi da ne postoji fizički zdravstveni problem koji je pokrenuo niz fizičkih simptoma paničnog napada, onda više stvari ili faktora mogu biti uzroci/okidači za napad panike.
Tu govorimo o:
- Genetici;
- Velikoj količini stresa;
- Ličnosti osobe koja je osetljivija na stres ili sklona negativnim emocijama;
- Promenama u načinu na koji određeni delovi mozga funkcionišu;
Napadi panike se u početku mogu pojaviti iznenada i bez upozorenja, ali s vremenom ih obično pokreću određene situacije.
Mozak i nervni sistem igraju ključnu ulogu u tome kako se osoba nosi, odnosno suočava sa stresom, anksioznošću ili strahom. Naučnici veruju da nepravilno funkcionisanje amgidale – dela mozga koji reguliše strah i druge emocije – može biti koren ili glavnih uzrok napada panike. Isto tako, oni veruju da hemijska neravnoteža u gama-aminobuternoj kiselini (GABA), kortizolu i serotoninu može imati veliku uogu u razvoju paničnih napada.
Faktori rizika za napad panike
Napadi panike simptomi, kao i simptomi paničnog poremećaja često počinju u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranom odraslom dobu. Oni pogađaju više žene nego muškarace. Faktori koji mogu povećati rizik od razvoja napada panike ili paničnog poremećaja uključuju:
- Porodična istorija napada panike ili paničnog poremećaja (genetika). Anksiozni poremećaji, uključujući panične poremećaje često se javljaju u porodicama. Rizik od razvoja napada panike i paničnih poremaćaja je veći za 40 odsto ukoliko neko od članova porodice u prvom stepenu (otac, majka, brat, sestra) ima ovo stanje.
- Stanje mentalnog zdravlja. Ljudi koji imaju anksiozne poremećaje, depresiju ili druga mentalne probleme skloniji su napadima panike.
- Veliki životni stres, kao što su smrt ili ozbiljna bolest voljene osobe;
- Traume i traumatski događaji, kao što su seksualni napad ili ozbiljna nesreća;
- Krupne promene u životu, kao što su razvod, otkaz na poslu, promena životne sredine;
- Pušenje ili prekomerni unos kofeina;
- Neželjena iskustva iz detinjstva. Tu govorimo o određenim traumatskim iskustvima koja deca dožive u periodu od 1. do 17. godine života. Između ostalih, u ove faktore rizike ulazi istorija fizičkog i/ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu.
Često i ne postoji tačno određeni i specifični okidač za napad panike. Ali, recimo, ljudi koji imaju fobije mogu iskusiti određene okidače koji dovode do nastanke fobije, a što može rezultovati napadom panike. Na primer, neko ko pati od tripanofobije (intenzovan strah od igala) može doživeti panični napad kada je neophodno da mu se vadi krv. Štaviše, za neke ljude je strah od napada panike sasvim dovoljan da izazove napad panike.
Važno je istaći to da je jedan od kriterijuma za određivanje paničnog poremećaja taj da ne postoji poznati i jednoobrazni okidač za napad panike.
Koji su napad panike simptomi?
Napad panike dešava se obično dešava iznenada, bez ikakvog prethodnog upozorenja i nagoveštaja da će do njega doći. Isto tako, napadi panike se mogu dogoditi u bilo koje vreme – kada osoba vozi automobil, kada spava, usred nekog važnog poslovnog sastanka i slično. U tom smislu, napadi panike imaju mnoštvo varijacija, a svoj vrhunac dostižu nakon nekoliko minuta.
Nakon što se napad panike okonča (koji obično traje do nekoliko minuta), osoba se može osećati iscrpljeno i umorno. Pored iznenadne navale anksioznosti ili straha, napad panike simptomi mogu biti i sledeći:
- Kratak dah i otežano normalno disanje;
- Lupanje srca, palpitacije i ubrzan rad srca;
- Osećaj lupanja, probadanja ili stezanja u grudima;
- Drhtanje;
- Suvoća ustiju;
- Osećaj da osoba gubi razum;
- Derealizacija i osećaj nerealnosti i nepripadanja stvarnom svetu;
- Prekomerno znojenje;
- Mučnina i vrtoglavica;
- Utrnulost u rukama i nogama, osećaj peckanja i mravinjanja;
- Osoba ima osećaj da joj jako toplo ili veoma hladno;
- Opšta mišićna i telesna slabost, kao i dezorijentacija;
- Otežano gutanje ili osećaj stezanja u grlu;
- Osoba veruje ili ima strah da umire, osoba je uverena da doživljava srčani udar;
- Strah od nemogućnosti da se smiri ili od gubitka kontrole;
- Strah od narednog napada panike.
Šta se dešava kada imamo napad panike? Naime, neko ko ima napad panike može biti uhvaćen u strahoviti ciklus panike. S tim u vezi, ne kaže se u narodu bez razoga da panika ume da vrti u krug.
Strah koji osoba doživi tokom napada panike može povećati njenu anksioznost. Posledično, to može dovesti do povećanja, intenziviranja težine i dužine vremena trajanja simptoma. To znači da je važno pokušati da se prekine ciklus napada panike kako bi došlo do ublažavanja simptoma. Videćemo kasnije kako savladati napad panike.
Kako dolazi do napada panike?
Kao što smo već istakli, napad panike se uglavnom događa iznenada i bez bilo kakvih znakova upozorenja ili najave. Dakle, u najvećem broju slučajeva, napadi panike se dešavaju spontano. Međutim, određene analize su pokazale da često pre samog napada panike dolazi do povišenog nivoa tenzije i uznemirenosti usled:
- Gladi;
- Fizičkih napora;
- Upotrebe psihoaktivnih supstanci;
- Prekida bliskog međuljudskog odnosa (raskid veze, prijateljstva…).
Isto tako, zbog određenih eksternih faktora, odnosno okolnosti koji se stalno menjaju, nivo fiziološke aktivnosti, budnosti i uzbuđenosti organizma nikada nije jednak tokom celog dana. On se stalno menja, a to se manifestuje u različitim stepenima pulsa i krvnog pritiska, intenziteta disanja i slično. Rezultat toga, između ostalog, mogu biti određene senzacije u obliku probadanja u grudima, trnjenja u udovima, drhtavice, ubrzanog pulsa, stezanja u grudima i kratkoće daha…
Ove senzacije s vremena na vreme svako od nas može osetiti i to je prirodna reakcija organizma. Međutim, kada osoba tumači ove senzacije kao vrstu nadolazeće velike opasnosti ili katastrofe, onda dolazi do pomenutog kruga straha koji se naziva napad panike. To jasno dokazuje da su napadi panike fiziološka interpretacija određenih psihičkih simptoma.
Drugim rečima, nakon što se dogode određene fizičke senzacije (trnjenje, lupanje u grudima, znojenje…), osoba koja ima napad panike ove senzacije (simptome) tumači kao veliku opasnost. Kada su u pitanju napad panike simptomi, jedan od prvih znakova jeste tzv. hiperventilacija – ubrzano kratko i plitko disanje. Posledica toga je narušavanje normalnog dotoka i ravnoteže kiseonika u krvi i organizmu, nakon čega sledi pojačavanje simptoma paničnog napada.
Ponovimo još jednom – napad panike ne znači da će osoba razviti panični poremećaj. Kada osoba na ispravan način protumači svoje simptome, napadi panike će se sprečiti ubuduće. Konstantna strepnja, zebnja i strah od novih napada može indicirati da je prisutan panični poremećaj.
Napad panike i razlike u odnosu na srčani udar i anksiozni napad
1) Napad panike i srčani udar
Videli smo da su napad panike simptomi uglavnom fizičke prirode. Često su ovi simptomi toliko intenzivni i jaku, da osoba može pomisliti kako doživljava srčani udar. Zapravo, mnogi ljudi koji koji pate od paničnog poremećaja stalno odlaze kod lekara ili u hitnu pomoć u pokušaju da se leče od onoga za šta veruju da je medicinski problem opasan po život.
Palpitacije, ubrzano disanje i ubrzani otkucaji srca su simptomi napada panike. Osoba ove simptome doživljava kao da je u pitanju srčani udar, iako to u stvarnosti nije, Uprkos tome, važno je lekarski utvrditi i isključiti mogućnost da su bol u grudima, povećan broj otkucaja srca ili otežano disanje simptomi srčanog udara.
S druge strane, veoma često se zanemaruje činjenica da navedeni simptomi – ne samo da nisu simptomi srčanog udara, već da predstavljaju posledicu napada panike.
2) Napad panike i napad anksioznosti
Ljudi često koriste „napad anksioznosti“ i „napad panike“ naizmenično, kao sinonime. Međutim, ova dva različita termina mogu značiti veoma različite stvari. Ključna razlika je u tome što se u medicinskoj literaturi, ali i u praksi, napadi anksioznosti ne klasifikuju kao mentalno stanje.
Drugim rečima, ne postoji formalna definicija ili dijagnostički kriterijum za napad anksioznosti. Anksiozni napadi mogu se odnositi na uznemirenost koja se vremenom nagomilala zbog stalnih stresova ili strahova od buduće neizvesnosti.
Zamislite da ste cele nedelje bili pod stresom zbog obaveza na radnom mestu, a sada su vaša osećanja dostigla tačku ključanja. Tokom napada anksioznosti, osoba se može osećati kao da “nosi ceo svet na svojim plećima”. Drugim rečima, ona u tm trenucima može iskusiti tenziju, strepnju, napetost, teskobu, razdražljivosti, nemir, uznemirenost i nedostatak fokusa.
Napadi panike su, s druge strane, gotovo uvek iznenadni, spontani i često dolaze sa simptomima kao što su derealizacija ili osećaj da dolazi katastrofa. Napad panike obično se završi u roku od nekoliko do 30 minuta. Napad anksioznosti, iako manje intenzivan, može trajati nekoliko minuta ili sati.
Kako izgleda napad panike?
Već smo na osnovu simptoma paničnog napada mogli da vidimo kako izgleda napad panike. Međutim, napad panike simptomi su individualni i variraju od osobe do osobe. Drugim rečima, ako se pitate “kako izgleda napad panike”, odgovor ne može biti jedinstven jer svako ko doživi napad panike – doživljava ga na sebi svojstven način.
U osnovi, napad panike prate četiri ili više sledećih simptoma. To su:
- Nedostatak vazduha;
- Ubrzan rad srca;
- Srčana aritmija;
- Preznojavanje;
- Slabost;
- Vrtoglavica i mučnina;
- Nesvestica;
- Strah od infarkta i umiranja.
Napad panike nije isto što i običan strah. Naprotiv, napadi panike su znatno više od straha koji, s vremena na vreme, svako od nas oseti. U tom smislu, istakli smo, napad panike se može dogoditi u bilo kom trenutku i bilo gde – dok osoba prelazi ulicu, dok pere sudove, dok sređuje kuću…
Kako izgleda napad panike i Marinina priča
Da biste znali kako izgleda napad panike, pokušaćemo to slikovito da objasnimo na primeru Marine, ekonomistkinje iz Beograda (40 godina), koja je doživela napad panike na radnom mestu.
Marina je imala prvi napad panike pre sedam meseci. Bila je u svojoj kancelariji gde se pripremala za važnu poslovnu prezentaciju kada je, iznenada, osetila intenzivan talas straha. Onda je “soba počela da se okreće” i Marina se osećala se kao da će povratiti. Celo telo joj se treslo, nije mogla da dođe do daha, grudi su je probadale, izgledalo je kao da će srce da joj iskoči. Sve vreme se držala se za sto dok epizoda paničnog napada nije prošla, ali ovo iskustvo ju je duboko potreslo.
Marina je imala naredni napad panike samo tri nedelje kasnije, i od tada su napadi panike počeli da se pojavljuju sve češće. Ona više ne zna ni kada, ni gde će doživeti napad panike, a njen veliki strah je da će ga doživeti u javnosti. Shodno tome, Marina ostaje kod kuće posle posla, umesto da izlazi sa prijateljima. Ona takođe odbija da se vozi liftom do svoje kancelarije na 6. spratu iz straha da će biti zarobljena u liftu ako doživi napad panike.
Dakle, napad panike izgleda tako što je strah veoma intenzivan i iznenadan, da se osoba oseća bespomoćno i nesposobno da vlada situacijom i svojim životom. Napad panike se može opisati kao neka vrsta lažnog alarma ili lažne uzbune, zato što realne opasnosti nema, ali osoba je umislila da ta opasnost zaista postoji.
Šta se dešava kada imamo napad panike?
Postavlja se pitanje – šta se dešava kada imamo napad panike? Kao što smo rekli, nije svaki napad panike kod svake osobe isti u pogledu njegovih simptoma. Isto tako, napad panike nije dramatična ili preterana reakcija, već realna reakcija na nerealnu opasnost.
Dakle, napadi panike nisu nešto “što je u našoj glavi”. Istina je da napad panike počinje od određenih misli, emocija, odnosno psihe. Međutim, napad panike se snažno i intenzivno odražava u stvarnosti u vidu navedenih fizičkih simptoma koji se nikako ne smeju zanemariti.
Takođe, treba podvući još jednu bitnu stvar. Napad panike nije isto što i nervni slom! Ovo želimo da istaknemo zato što brojni ljudi opisuju napad panike kao vrstu ili oblik nervnog sloma. Štaviše, ljudi neretko određene stresne životne situacije opisuju kao nervne slomove. Nervni slom je rezultat akumuliranog, jakog i vremenski dugog stresa. Napad panike je intenzivna i iznenadna reakcija i kao takva predstavlja vrstu stresa.
Napad panike, a naročito panični poremećaj može značajno uticati na svakodnevni život osobe. Ovo stanje može primorati osobu da izostaje sa posla, zakazuje brojne zdravstvene preglede, kao i da izbegava situacije u kojima eventualno može nastupiti napad panike.
Uzmimo kao primer agorafobiju. U pitanju je vrsta anksioznog poremećaja u kojem se osoba plaši i izbegava mesta na kojima se osećate zarobljeno ili bespomoćno. Agorafobija se ponekad može javiti zajedno sa paničnim poremećajem, izazivajući pojačan napad panike.
Prema tome, šta se dešava kada imamo napad panike?
Opis tipičnog napada panike
Na vrhuncu napada panike, osoba može pomisliti da je njeno okruženje postalo nestvarno (derealizacija). Osoba tokom napada panike može imati intenzivan strah od smrti, srčanog udara ili osećaja bespomoćnosti.
Usled naleta stresnog hormona adrenalina, tokom napada panike dolazi do lupanja srca, probadanja ili osećaja stezanja u grudima i problema sa disanjem. Može doći i do toga da osoba nije u stanju da guta, zbog fizičkog stezanja grla. Zbog toga, tokom napada panike osoba neretko teško može doći do daha.
Tokom napada panike, osoba ima preplavljujući osećaj da će se nešto strašno ili neizbežno loše dogoditi. I sve to uprkos tome što je velika većina osoba svesna da to nije istina. Tokom napada panike dolazi do vrtoglavice i mučnine da osoba misli da se cela prostorija vrti. Takođe, dolazi do intenzivnog znojenja, naročito na dlanovima ili ispod pazuha. Shodno tome, može doći do osećaja jeze ili vrućeg talasa (nalet vrućine, valung).
Napadi panike obično podrazumevaju i jake i iznenadne glavobolje, koje mogu i brzo nestati. Drhtavica, odnosno drhtanje celog tela takođe predstavlja kliničku sliku napada panike. Tokom napada panike, može doći do osećaja trnjenja, peckanja ili mravinjanja na šakama ili stopalima. To je posledica toga što napad panika uzrokuje da krv ide direktno u mišiće i srce (zbog navedene “bori se ili beži” reakcije). Zbog toga dolazi do manjka snabdevenosti krvlju na perifernim delovima tela.
Napad panike obično nastaje iznenada i dostiže vrhunac u periodu od nekoliko do 10 minuta. Nakon toga, osoba se može osećati bolje. Napadi panike retko traju duže od sat vremena, a većina se završi u periodu od nekoliko do 20-30 minuta.
Kako savladati napad panike?
Napad panike zaista može osobu uvući u začarani krug. Usled konstantnog i intenzivnog straha da će se nešto loše dogoditi, inicijalni napad panike simptomi mogu postati još teži po svojoj jačini. Posledično, ovi simptomi mogu samo pogoršati napad panike. Međutim, da li je moguće izaći iz ovog začaranog kruga? Kako savladati napad panike?
Mnogi ljudi nisu svesni da se napad panike može lečiti. Neki ljudi se stide ili nerado pričaju o svojim simptomima iz straha da će biti označeni kao hipohondri. Umesto toga, oni pate u tišini, izolujući se od prijatelja, porodice, lekara i bilo koga ko im može pružiti bilo kakav oblik podrške.
U trenucima napada panike, veoma je teško, pa gotovo i nemoguće zaustaviti napad panike. Međutim, ako se pitate “kako savladati napanike”, znajte da postoje određene metode za ublažavanje simptoma nakon što napad panike okonča. S tim u vezi, daćemo vam nekoliko saveta kako savladati napad panike.
1) Praktikujte duboko disanje
2) Budite svesni i prihvatite činjenicu da ste doživeli napad panike
3) Opustite mišiće i praktikujte tehnike relaksacije
4) Dobro se naspavajte
5) Vežbanje i izbegavanje nezdravih životnih navika
Kako savladati napad panike i medicinski tretman
Uprkos tome što postoje metode na osnovu kojih možete pokušati sami da savladate napad panike, veoma je važno nakon epizode paničnog napada potražiti stručnu medicinsku pomoć. Medicinski tretman za lečenje napada panike i paničnog poremećaja pokazao se izuzetno efikasnim za savladavanje ovog stanja.
Naime, medicinski put za lečenje napada panike i paničnog poremečaja podrazumeva dvostruki pristup: psihoterapiju, s jedne strane, i farmakološki tretman (medikamentozna terapija), s druge strane. U praksi se kao najbolje rešenje pokazala kombinacija psihoterapije i medikamenata.
Psihoterapija je veoma efektan psihološki tretman za lečenje napada panike i paničnog poremećaja. Kada pacijent, u razgovoru i radu sa psihoterapeutom i pshologom, shvati šta je koren i koji su okidači napada panike, onda se može vratiti kontrola u odgovoru na te okidače (stresore). Čak i kratka sesija psihoterapije može biti efektivna pri lečenju napada panike.
Psihoterapija u ovom pogledu podrazumeva kognitivno-bihejvioralnu terapiju, terapiju izlaganjem, edukacije pacijenta i porodice o poremećaju (biblioterapija) i slično.
Medikamentozna terapija pretpostavlja upotrebu određenih lekova radi ublažavanja simptoma paničnog napada. To su:
- Benzodiazepini, poput Rivotrila ili Ksanaksa;
- Antidepresivi, poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) (Seroxat lek ili Zoloft);
- Antidepresivi, popout selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja noradernalina;
- Beta blokatori.
MedTim – Oslobodite se napada panike zauvek!
Klinika MedTim je moderna bolnica za lečenje zavisnosti sa izuzetno visokim procentom uspešnosti u lečenju čak i najtežih oblika adikcije. Osim toga, na našoj klinici, tim visoko-stručnih, iskusnih i specijalizovanih lekara sprovodi lečenje paničnog poremećaja i napada panike.
Napad panike, iako prvenstveno mentalno stanje i psihički problem, ima uticaj na fizičko stanje pacijenta. Zato medicinski tretman napada panike i paničnog poremećaja u klinici MedTim na prvom mestu podrazumeva odgovarajući psihijatrijski pregled pacijenta i psihodijagnostiku. Na osnovu pregleda i dijagnoze, utvrđujemo adekvatnu psiho-farmakoterapiju. Tu se na prvom mestu podrazumeva terapija anksioliticima, beta blokatorima i antidepresivima koji uspostavljaju normalno lučenje serotonina.
Nakon što utvrdimo psiho-fizičko stanje pacijenta i uspostavimo medikamentoznu terapiju, u skladu sa našim individualnim pristupom, pacijentu vraćamo kontrolu nad životom i funkcionalnost. Napadi panike postaju sve ređi i sa manjim intenzitetom.
Napad panike i psihoterapija u klinici MedTim
Osim toga, u lečenju napada panike primenjujemo i psihoterapiju. Naši psiholozi i psihoterapeuti sprovode jedinstvenu kognitivno-bihejvioralnu terapiju na osnovu koje se uspostavlja veza između uverenja, misli, emocija i delovanja. U radu sa našim stručnim psiholozima i drugim medicinskim osobljem, pacijent uči da identikifuje prve naznake napada panike, kako bi ih svojim ponašanjem predupredio i reagovao na ispravan način.
U lečenju napada panike primenjujemo edukaciju pacijenta, kao i terapiju izlaganjem. Pacijenta izlažemo onome što mu izaziva napad panike, na osnovu čega uviđa da je strah iracionalan, a opasnost nepostojeća. Ovo je veoma efikasna metoda, budući da pacijentu pomaže da se, usvajanjem novih obrazaca ponašanja, brzo izbori sa ovim poremećajem.
Psihoterapija u našoj klinici je od krucijalnog značenja za lečenje i oporavak od napada panike. Lečenje napada panike u klinici MedTim podrazumeva psihostabilizaciju, odnosno stacionarno lečenje koje uključuje intenzivan rad sa našim psihijatrima i psiholozima.
I nakon ispisa iz bolnice, ostajemo u kontaku sa pacijentom i njeogovm porodicom, pružajući mu ambulantnu podršku. Psihoterapija i psihoedukacija predstavljaju relevantan deo stacionarnog lečenja u klinici MedTim. Ali, u periodu od 12 meseci nakon izlaska iz bolnice, omogućujemo ambulantno lečenje kako bismo pomogli pacijentu da napadi panike zauvek prestanu i nestanu.
Napadi panike se veoma uspešno leče kada se pacijent javi na vreme i obrati za stručnu medicinsku pomoć. Ukoliko se vi ili vama bliska osoba borite sa paničnim poremećajem, budite slobodni da nas pozovete bilo kada i da zakažete besplatne konsultacije.
