Zavisnost od amfetamina predstavlja veliki problem savremenog društva.
Amfetamini su psihostimulansi dobijeni sintetičkim putem u vidu belog kristalnog praha. Na tržištu se najčešće sreću u kapsulama i tabletama bez mirisa i gorkog ukusa, različitih oblika, veličina i boja.
Kada su nastali amfetamini?
Iako je zavisnost od amfetamina novijeg datuma ove supstance su poznate više od jednog veka. Kao derivati feniletiamina, otkriveni su 1887.godine. Smatra se da je prvu sintezu obavio izvršio rumunski hemičar Lazăr Edeleanu 1887. godine.
U početku korišćeni su u lečenju prehlade, povišene temperaature i kijavice, da bi ubrzo dobili šire značanje. Narkolepsija, gojaznost, nizak krvni pritisak, hroničnu bol, pa čak i hiperaktivnost kod dece je lečena amfetaminima.
S obzirom da su služili za održavanje koncentracije tokom Drugog svetskog rata redovno su ih koristili britanski, nemački i japanski vojnici. Nisu im odoleli ni vođe poput Hitlera i Churchilla.
Amfetamini su pravo dejstvo pokazali tek 70-ih godina. Iako su svrstani u bolesti zavisnosti upotreba vremenom nije smanjena. Glavni krivac za to je veliki procvat ilegalnog tržišta.
“Speed”, “Fast”, “Up”, “Uppers”, “Louee”, “Whiz”, kako se žargonski nazivaju ovi psihostimulansi, probalo je oko 34 miliona ljudi širom sveta, što je daleko više od broja onih koji se suočavaju sa kokainskom i heroinskom zavisnošću.
Kako deluju amfetamini?
Delovanje amfetamina je usmereno na centralni nervni sistem, na srce i krvne sudove tako da osoba nakon unosa postaje dobro raspoložena, euforična i živahnija. Kako dolazi i do priliva energije, svaki mentalni i fizički napor deluje znatno lakši. Mada to ne znači da su ovi zadaci i uspešno i precizno obavaljeni, jer osobe koje su pod dejstvom amfetamina imaju iskrivljenu svest o svojim sposobnostima.
S obzirom da utiču na osećaj gladi smanjen je apetit, a primetna je seksualna hiperaktivnost. Ovi simptomi mogu da traju od 8 do 12 sati, u zavisnosti od unete količine i vrste amfetamina.
Vremenom, sa povećanjem doze pojačavaju se i efekti, pa osoba postaje pričljivija i razvija lažan osećaj nadmoći. Nije redak slučaj da pokaže i agresivno ponašanje. Zatim dolazi do faze opšte iscrpljenosti i potrebe za snom.
Nakon buđenja javlja se pojačana želja za hranom, ali i novom dozom amfetamina.
Zavisnost od amfetamina narušava celokupno zdravlje
Iako amfetamini stvaraju samo fizičku, a ne i psihičku zavisnost dugogodišnja upotreba ostavlja posledice kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje čoveka.
Smanjeni apetit dovodi do gubitka telesne težine, a u krajnjoj meri i do pothranjenosti. Javljaju se i problemi sa spavanjem, kao i nagle promene raspoloženja. Zatim, grčevi i napetost u mišićima, bol u grudima, bol u stomaku, mučnina.
Od amfetamina strada kardiovaskularni sistem, jer se zbog hipetenzije i tahikardije povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Jako dejstvo na centralni nervni sistem izaziva brže odumiranje moždanih stanica, pa su pad koncentracije i kognitivnih funkcija verni pratioci zavisnosti.
Osobe koje zloupotrebljavaju amfetamine pate i od depresije i anksioznosti. U pojednim situacijama može se razviti i amfetaminska psihoza. Odnosno, mentalni poremećaj koji je sličan paranoidnoj shizofreniji, a manifestuje se kroz vizuelne, slušne ili taktilne halucinacije i paranoju.
Imajući u vidu probleme koje dovodi zavisnost od amfetamina, nemojte da odlažete lečenje u bolnici za lecenje zavisnosti MedTim, gde ćete uz pomoć vrhunskog tima stručnjaka i inovativnih metoda lečenja uspeti da se izborite sa zavisnošću i okrenete se lepšoj strani života.
